https://sputnikportal.rs/20221124/perina-rabona-kolumna-mundijal-katar-2022-sport-fudbal-srbija-brazil-1146700949.html
Перина рабона: Шта ћемо ми данас госн Перо? Напашћемо Бразил!
Перина рабона: Шта ћемо ми данас госн Перо? Напашћемо Бразил!
Sputnik Србија
Одбројавање је завршено, стигао је и тај дан у којем ћемо одмерити снаге са Бразилцима, за које Пикси упорно понавља да не лете, да нису ванземаљци, већ људи... 24.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-24T17:09+0100
2022-11-24T17:09+0100
2022-11-24T17:09+0100
катар 2022
спорт
катар 2022 – колумна
фудбал
перина рабона
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/0c/1138406893_0:0:2983:1677_1920x0_80_0_0_4bda1ae39e46e29ee488b48e124f90c6.jpg
Након што сам синоћ успавао моју Срнку уследило је традиционално брзинско сурфовање мобилним по интернету за лаку ноћ и преплавила ме је гомила информација и видео клипова везаних за премијерни меч Србије против Бразила на Мундијалу у Катару (20 сати).Никако нисам успевао да се „одбраним“ и отмем утиску да се опасно примакао тај чувени и дуго очекивани меч. А, онда сам уснио најлепши сан - да играм против Бразила! То је несумњиво сан свакога ко је бар једном шутнуо лопту. Нејмар и ја „очи у очи“, пред десетинама хиљада навијача.Свеже опорављени Александар Митровић, миљеник нације, улази са клупе и ставља на муке Тијага Силву, Маркињоса, читаву последњу линију. Тадић „диригује“ српским фудбалским оркестром, а Сергеј елегантношћу и грациозношћу показује Бразилцима да брже размишља са лоптом и без ње од њих и због чега вреди тих магичних 100 милиона евра. Гледам Дуција Влаховића како изгара за сваку лопту и оно његово чувено клизање на коленима после постигнутог гола, док с трибина допире оно чувено – „У бој крените јунаци сви“. Вероватно се питате где је и шта ради Пикси, који као Христос Спаситељ са висине гледа.Спектакл!Ипак, киша која је добовала читаву ноћ и ударала о метално кућиште од климе ме је пробудила и зачас отрезнила. Нисам стигао поштено ни да се ознојим, а резултат нека остане у другом плану, то ћемо, бар за сада, оставити за крај.Мој сан ће у јави још једаред досањати наши поносни фудбалери који ће се супротставити истинским „мајсторима у копачкама“ – петоструким првацима света. Немају шта да изгубе, могу само да добију.„Ови момци не морају ништа, а могу много“, реченица која ми и даље одзвања у глави са оне последње Пиксијеве конференције пред лет Орлова у Катар.Управо у томе крије се суштина. Сан сваког играча је да игра против Бразила, а велики број српских фудбалера тај сан је одавно остварио. И не само то. Већ и победио тај страшни и фамозни Бразил! И то, не тако давно. Беше 2015. година и то на другом крају света када су Рајковић, Вељковић, Сергеј и Вања Милинковић-Савић, Максимовић, Живковић и Грујић надиграли „кариоке“ (2:1) на Новом Зеланду у финалу Мундијалита.Зна ова генерација врло добро како се побеђују Бразилци, али треба бити реалан и признати да није смак света уколико се изгуби од Нејмара и другова. Турнир тада није готов, тада он тек почиње. Утакмица са Бразилом само је награда за ове момке који су херојски изгурали квалификације и из пакла Лисабона стигли директним летом до Катара. Сада је на њима да уживају, да се играју, надигравају, па на крају нека бољи победи.„Скоро годину дана чекамо ово и дочекали смо. Мислим да је ово празник фудбала и нешто што треба све нас да чини срећним и поносним да смо део светске смотре у Катару, рекао је селектор непосредно пред меч, чиме је скинуо огроман терет с леђа Тадића, Митровића и осталих.Три бода су три бода. На њима не пише да ли су стигли из двобоја са Бразилом, Камеруном или Швајцарском. Управо су две последње селекције наши директни конкуренти за пласман у нокаут фазу.Сигурно да ће Пиксијева поносна Србија атаковати на максималних девет бодова на путу ка осмини финала, али све и да не буде тај идеалан сценарио, ништа се не мења.„Ми се никога на свету не плашимо, чак ни Бразила. Извините, али тако је, никога се не плашимо. Желимо да играмо за наш народ, да направимо наше људе поносним“, рекао је у свом стилу селектор Драган Стојковић.И ја му верујем. Верује му и цела Србија. Баш као што смо му веровали када је изустио оно чувено: „Какав бре, евентуални пласман на Мундијал - идемо у Катар“.Верујем и да може да се понови историја од пре 92 године, када је Божа Дунстер у Монтевидеу рекао Моши, Тиркету и осталим репрезентативцима Југославије да ће напасти Бразил, док су га они у неверици посматрали. Избезумљених лица, са одређеном дозом страха у очима, али вера у тренера је постојала.„Напашћемо“.Кога?„Бразил! Напашћемо Бразил“, смиреним тоном поновио je Бошко Симоновић.Нек' се историја понови! Нек' буде баш као што је било на првом Мундијалу 1930. године када су на старту играли Бразил и Југославија, а наша селекција је креирала чудо и славила резултатом 2:1.И нешто пред зору, баш када је спавање најслађе, појавише се мени у сну поново Митар, Дућа и Дуци. Седимо заједно на планини од песка и бројимо секунде, зрцне по зрнце, док се Нејмар и другови загревају у ритму самбе. Карневал, само што није почео...„Шта ћемо ми данас госн Перо?“, питаше ме баш као некад...Одговарам исто, у један глас, са милионима храбрих Срба:„Напашћемо“.Кога?„Бразил! Напашћемо Бразил!“.Бог нас видео!►Гост у емисији Миљанов корнер недавно је био српски репрезентативац Филип Ђуричић.
https://sputnikportal.rs/20221124/jugoslavija-brazil-sport-fudbal-svetsko-prvenstvo-katar-2022-1146679179.html
https://sputnikportal.rs/20221124/rusi-sibir-srbija-braca-mundijal-katar-2022-sport-fudbal-1146699979.html
https://sputnikportal.rs/20221124/rambo-petkovic-sport-fudbal-srbija-brazil-sputnjik-miljan-milicevic-miljanov-korner-katar-svetsko-prvenstvo-1146691965.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Петар Миловановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
Петар Миловановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/0c/1138406893_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_26779f7d78811bc4eff0e50aa2175744.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Петар Миловановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
спорт, катар 2022 – колумна, фудбал, перина рабона
спорт, катар 2022 – колумна, фудбал, перина рабона
Перина рабона: Шта ћемо ми данас госн Перо? Напашћемо Бразил!
Одбројавање је завршено, стигао је и тај дан у којем ћемо одмерити снаге са Бразилцима, за које Пикси упорно понавља да не лете, да нису ванземаљци, већ људи од крви и меса.
Након што сам синоћ успавао моју Срнку уследило је традиционално брзинско сурфовање мобилним по интернету за лаку ноћ и преплавила ме је гомила информација и видео клипова везаних за премијерни меч Србије против Бразила на Мундијалу у Катару (20 сати).
Никако нисам успевао да се „одбраним“ и отмем утиску да се опасно примакао тај чувени и дуго очекивани меч. А, онда сам уснио најлепши сан - да играм против Бразила! То је несумњиво сан свакога ко је бар једном шутнуо лопту. Нејмар и ја „очи у очи“, пред десетинама хиљада навијача.
Свеже опорављени Александар Митровић, миљеник нације, улази са клупе и ставља на муке Тијага Силву, Маркињоса, читаву последњу линију. Тадић „диригује“ српским фудбалским оркестром, а Сергеј елегантношћу и грациозношћу показује Бразилцима да брже размишља са лоптом и без ње од њих и због чега вреди тих магичних 100 милиона евра. Гледам Дуција Влаховића како изгара за сваку лопту и оно његово чувено клизање на коленима после постигнутог гола, док с трибина допире оно чувено – „У бој крените јунаци сви“. Вероватно се питате где је и шта ради Пикси, који као Христос Спаситељ са висине гледа.
Ипак, киша која је добовала читаву ноћ и ударала о метално кућиште од климе ме је пробудила и зачас отрезнила. Нисам стигао поштено ни да се ознојим, а резултат нека остане у другом плану, то ћемо, бар за сада, оставити за крај.
Мој сан ће у јави још једаред досањати наши поносни фудбалери који ће се супротставити истинским „мајсторима у копачкама“ – петоструким првацима света. Немају шта да изгубе, могу само да добију.
„Ови момци не морају ништа, а могу много“, реченица која ми и даље одзвања у глави са оне последње Пиксијеве конференције пред лет Орлова у Катар.
Управо у томе крије се суштина. Сан сваког играча је да игра против Бразила, а велики број српских фудбалера тај сан је одавно остварио. И не само то. Већ и победио тај страшни и фамозни Бразил! И то, не тако давно. Беше 2015. година и то на другом крају света када су Рајковић, Вељковић, Сергеј и Вања Милинковић-Савић, Максимовић, Живковић и Грујић надиграли „кариоке“ (2:1) на Новом Зеланду у финалу Мундијалита.
Зна ова генерација врло добро како се побеђују Бразилци, али треба бити реалан и признати да није смак света уколико се изгуби од Нејмара и другова. Турнир тада није готов, тада он тек почиње. Утакмица са Бразилом само је награда за ове момке који су херојски изгурали квалификације и из пакла Лисабона стигли директним летом до Катара. Сада је на њима да уживају, да се играју, надигравају, па на крају нека бољи победи.
„Скоро годину дана чекамо ово и дочекали смо. Мислим да је ово празник фудбала и нешто што треба све нас да чини срећним и поносним да смо део светске смотре у Катару, рекао је селектор непосредно пред меч, чиме је скинуо огроман терет с леђа Тадића, Митровића и осталих.
Три бода су три бода. На њима не пише да ли су стигли из двобоја са Бразилом, Камеруном или Швајцарском. Управо су две последње селекције наши директни конкуренти за пласман у нокаут фазу.
Сигурно да ће Пиксијева поносна Србија атаковати на максималних девет бодова на путу ка осмини финала, али све и да не буде тај идеалан сценарио, ништа се не мења.
„Ми се никога на свету не плашимо, чак ни Бразила. Извините, али тако је, никога се не плашимо. Желимо да играмо за наш народ, да направимо наше људе поносним“, рекао је у свом стилу селектор Драган Стојковић.
И ја му верујем. Верује му и цела Србија. Баш као што смо му веровали када је изустио оно чувено: „Какав бре, евентуални пласман на Мундијал - идемо у Катар“.
Верујем и да може да се понови историја од пре 92 године, када је Божа Дунстер у Монтевидеу рекао Моши, Тиркету и осталим репрезентативцима Југославије да ће напасти Бразил, док су га они у неверици посматрали. Избезумљених лица, са одређеном дозом страха у очима, али вера у тренера је постојала.
„Шта ћемо ми сутра госн Божо?“, гласило је питање, на шта је уследила одлучујућа порука Боже Дунстера:
„Бразил! Напашћемо Бразил“, смиреним тоном поновио je Бошко Симоновић.
Нек' се историја понови! Нек' буде баш као што је било на првом Мундијалу 1930. године када су на старту играли Бразил и Југославија, а наша селекција је креирала чудо и славила резултатом 2:1.
И нешто пред зору, баш када је спавање најслађе, појавише се мени у сну поново Митар, Дућа и Дуци. Седимо заједно на планини од песка и бројимо секунде, зрцне по зрнце, док се Нејмар и другови загревају у ритму самбе. Карневал, само што није почео...
„Шта ћемо ми данас госн Перо?“, питаше ме баш као некад...
Одговарам исто, у један глас, са милионима храбрих Срба:
„Бразил! Напашћемо Бразил!“.
►Гост у емисији Миљанов корнер недавно је био српски репрезентативац Филип Ђуричић.