Додик, Човић и "Осморка": Како ће изгледати структура власти у Сарајеву
© Фото : Срна/ Сања Бјелица
Пратите нас
Ако би савез Милорада Додика и Драгана Човића био испоштован, БиХ би се нашла на путу привредног развоја, смањења политичких тензија у БиХ. Али треба сачекати да се план реализује и Бакира Изетбеговића држати на оку, каже Анђелко Козомара, политички аналитичар.
Лидери Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗ) Милорад Додик и Драган Човић договорили су се да ће досадашња „успешна сарадња и партнерство” бити потврђени на конститутивној седници Заступничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, која је заказана за 1. децембар.
Може ли партнерство Додика и Човића променити ситуацију у БиХ?
Добра комбинација за БиХ
Анђелко Козомара, политички аналитичар из Бањалуке, истиче да ова комбинација има шансу али и да зависи од више фактора да ли ће она бити и искоришћена.
„У последње 32 године Странка демократске акције (СДА) Бакира Изетбеговића била је 29 година на власти у БиХ и сада имамо ситуацију да није у власти. То је занимљива ситуација и не треба је олако прихватити, посебно не потценити Бакира Изетбеговића и СДА,“ упозорава Козомара и то, како каже, не без разлога.
Проблем би могао, сматра он, да настане ако би неко из коалиционог блока који је окупљен око ХДЗ БиХ, такозвана „Осморка“ (СДП, Народ и правда и Наша странка) „променила плочу“.
„Ова „Осморка“ бошњачких партија која је склопила савез са ХДЗ БиХ није много блажа у варијанти од СДА. Међутим, питање је шта су они договорили са Драганом Човићем, лидером ХДЗ БИХ, јер јавности није тај споразум презентован тако да се не зна ни шта садржи. Ако они буду коректни у односима, да рецимо не блокирају развојне пројекте у Републици Српској (РС) и прихвате став РС да неће у НАТО, онда се може очекивати нека промена у развоју БиХ и то не само у политичком смиривању напетости него напредак у економском, односно, привредном развоју,“ објашњава саговорник Спутњика.
Бакирови јастребови
Козомара каже да у самој „Осморки“ има „јастребова“ који су гори од СДА, посебно у ставовима о укидању РС.
„Денис Бећировић, члан Председништва БИХ чија је странка СДП један од коалиционих партнера Драгана Човића, јавно је говорио и тражио од Уставног суда БиХ да се укине име Републике Српске. Сада је питање да ли ће он одустати од тих предизборних најава и приклонити се већини како би лакше управљао БиХ са остала два члана Председништва,“ истиче Козомора.
Наш саговорник напомиње да иако сарадња СНСД и ХДЗ БиХ никада није била упитна, ипак је све још неизвесно.
„Било је питања око тога како ће ти заједнички интереси стићи до ушију СДА и да они прихвате те пројекте. Подсећам да је по закону у Савету Министара довољно да један од министара из било ког од три конститутивна народа стави вето и да од одређеног пројекта нема ништа. Зато кажем да је све још увек све неизвесно и тек после неких првих седница моћи ће да се види куда иде ново руководство БиХ,“ каже Козомора.
НАТО камен спотицања
Осим поменутог, Козомара каже да постоји директно неслагање на релацији Човић- Додик око чланства БиХ у НАТО, што може да доведе у будућности до проблема. С друге стране, ако би све функционисало како је замишљено и како Додик и Човић сада причају, ово би могла да буде добра комбинација за БиХ.
„Уколико би све ишло како се најављује око формирања Парламентарне скупштине, БиХ би могла да добије федералну владу која фактички не постоји односно, никада нису имплементирани изборни резултати ни из 2018. године са Општих избора, тако да је федерална влада у постави из 2014. године још актуелна. Зато је ту поменута „Осморка“ која је на неки начин у „канџама“ ХДЗ-а, јер ако не буду слушали, опет неће бити владе па ни министара из ове „Осморке“ а то је залог који не би могли да одбију,“ додаје он.
"Осморка" је иначе постигла споразум са ХДЗ БиХ о сарадњи у законодавној и извршној власти, а требало је да га потпишу 25. новембра, али је термин померен за 29. новембар.
Борба за четврти глас
Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, законодавни орган Босне и Херцеговине, састоји се из два већа: Дома народа и Представничког дома. Надлежна је за доношење закона потребних за спровођење одлука Председништва Босне и Херцеговине или за извршавање надлежности Парламентарне скупштине.
Козомара подсећа да Дом народа може да блокира све одлуке Парламентарне скупштине сем избора Савета министара. Дом народа се састоји од 15 делегата од којих једну трећину именује Народна скупштина Републике Српске (пет Срба), а две трећине бошњачки и хрватски делегати у Дому народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине, пет Бошњака и пет Хрвата. Кворум чини девет делегата, с тим да морају бити најмање три српска, три хрватска и три бошњачка делегата.
„Зато у РС и траје борба да СНСД који има три сигурна делегата, добије још једног четвртог да би могла да блокира неке одлуке по потреби. Борба за тог четвртог делегата је велика јер опозиција такође може да некога делегира, тако да је сада битка око пет бошњачких посланика из „Покрета за државу“ да они гласају за још једног делегата у корист Додика,“ објашњава Козомара.
Ако је судити по ономе што су представници „Покрета за државу“ рекли, напомиње Козомара, а то је „да је боље да се боре са Додиком око његових опструкција него да буду у коалицији са СДА која би за шест месеци дигла устанак и повела рат“, јасно је коме ће се приклонити.
„Али и то треба сачекати, са њима се никада не зна,“ закључује Козомора.
Оно што се сигурно зна јесте да Додик и Човић неће правити коалиције са странком Жељка Комшића „Демократским фронтом“ а ни са СДА, Бакира Изетбеговића.
Иначе Милорад Додик је после споразума са Драганом Човићем рекао да су ХДЗ и СНСД раније од дела међународне заједнице виђени као проблем, а сада се јављају као решење брзог успостављања нове власти у БиХ.
