Пажња: Интернет преваре на попусту – шта грађани морају да знају да не би упали у замку
© Depositphotos.com / Dedivan1923
Пратите нас
Последњи петак у новембру месецу резервисан је за огромне попусте и акцијске цене, али такозвани „црни петак“, поред повољних понуда, нуди и велике могућности за губитак новца кроз различите врсте онлајн превара. Министарство унутрашњих послова издало је и званично упозорење грађанима које кораке да предузму како би избегли могуће малверзације.
У упозорењу МУП-а наводи се да за пренос података потрошачи обавезно посећују заштићене сајтове који користе заштитне протоколе, а исто за Спутњик саветује и Милош Јовановић, професор универзитета и председник Опенлинк групе.
То је изузетно комплексна тема јер има више вектора напада. Ако говоримо о људима који наручују ствари преко интернета ту морамо да обратимо пажњу на то да ли је сајт заштићен кроз SSL сертификат, дакле, да ли има оно HTTPS што значи да је безбедан и да се сав саобраћај између корисничког рачунара и сервера одвија кроз безбедан канал који је шифрован.
Јовановић такође истиче да се покушај преваре најлакше детектује уколико се од потрошача захтева да усликају своју личну или кредитну картицу. Исто наводе и у МУП-у.
Пази шта потписујеш
Јовановић наводи да већи сајтови и фирме поштују стандарде везане за информациону безбедност потрошача, али да до проблема долази када корисници својевољно остављају своје личне податке на небезбедним сајтовима.
То је један од аспеката о којима говоримо када наручујемо неке производе и то су углавном сви они већи сајтови или фирме које нуде да наручите производе преко њихових сајтова. Они углавном поштују те стандарде када говоримо о информационој безбедности.
Осврћући се на онлајн продају која је све више распрострањена по друштвеним мрежама попут фејсбука и инстаграма, професор Јовановић наводи да су недавно уведени прописи по којима корисник може и има обавезу да види које лице односно која страна је платила одређени оглас. Уколико рекламу неког производа за велику компанију не уплаћује сама компанија, већ трећа страна, велика је вероватноћа да је у питању интернет превара.
Инстаграм
© Sputnik / Рамиль Ситдиков
Уместо пакета – цигла
Јовановић наводи један од класичних примера преваре купаца, у којој је оштећена страна уплатила интернет продавцу своту новца која, како каже, није била занемарљива, а којој је уместо нарученог производа поштом стигла упакована цигла, за коју је купац морао да плати чак и поштарину.
Када вам се неко јави са друге стране и ви договорите да купите неки производ, ту вас не штите ни закон ни технички механизам јер је то све договор, као преко смс поруке. Ту не постоји механизам како ви да будете адекватно заштићени, каже Јовановић.
Предности онлајн куповине
Први предуслов у спречавању интернет превара превасходно је едукација у смислу основне информатичке писмености, односно препознавања личних података који се могу и које се не могу делити на интернету. Онлајн куповина свакако има своје предности, само треба водити рачуна како се спроводи.
Закон јасно дефинише да у контексту онлајн трговине ако наручите производ на неком сигурном сајту или сајту произвођача имате право да се предомислите и у року од 14 дана вратите производ уз у потпуности враћен износ. То вам је законско право и предност онлајн куповине.
Са друге стране, чак и када се ради о купопродаји на непровереним сајтовима, у питању је извршење облигационог односа. То што не постоји писани уговор између једне и друге стране не значи да није дошло до уговорног односа, али, како наводи Јовановић, таква врста трансакције није регулисана и самим тим, уколико дође до преваре, на превареној страни је терет доказивања кривице. Потрошач има могућност жалбе надлежним инспекцијама, али уколико продавац није регистрован и ради на црно, он је невидљив у систему.
Шта не чинити при оналјан куповини
Око личних картица, платних картица и личних карата значајно је да се апсолутно наведе да људи не треба да остављају своје личне податке односно да не скенирају и не фотографишу личне карте и платне картице и да их не шаљу никад.
Шта чинити при куповати онлајн
Када се купује нешто преко интернета на безбедном сајту никада се неће захтевати од потрошача да фотографише картицу и да је пошаље на сајт, већ само да унесе четири цифре, датум када истиче картица и код са последње стране, обично троцифрен. Уз ово, већина банака је увела и двофакторску идентификацију која подразумева да када потрошач плати нешто картицом и трансакција се иницира, стигне му СМС код који у том моменту потврђује и тако се комплетира трансакција. То је још један од механизама провере и то је начин на који нешто плаћате на интернету, а не никако да шаљете своју платну картицу трећем лицу.
