https://sputnikportal.rs/20221127/1146878076.html
Нова студија: Човек и хоботница имају изненађујуће сличан мозак
Нова студија: Човек и хоботница имају изненађујуће сличан мозак
Sputnik Србија
Тим научника пронашао је особину коју мозак хоботнице дели са људима: огроман репертоар микроРНК у њиховом нервном ткиву. 27.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-27T20:44+0100
2022-11-27T20:44+0100
2022-11-27T20:44+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/15/1124161610_0:3:1280:723_1920x0_80_0_0_1e379bf39f5cb945225024ff9dd9187f.jpg
Истраживање је спровео системски биологом Николаус Рајевски из Центра за молекуларну медицину Макс-Делбрик у Берлину.Главоношци меког тела као што су хоботнице (бескичмењаци) су изузетно интелигентни са веома сложеним распоређеним нервним системом и еволуирали су независно од кичмењака.Сложен нервни систем и интелигенција су релативно уобичајене особине код кичмењака, али су ретке међу бескичмењацима.Способност главоножаца да брзо уређују своје РНК секвенце у ходу како би се прилагодили свом окружењу је још једно изненађење, јер адаптација обично почиње са ДНК, а те промене се преносе на РНК. Ово је навело Рајевског да се запита које би друге тајне РНК могле да крију хоботнице.Тим је секвенцирао РНК из 18 узорака добијених од мртвих хоботница различитих врста. Ово секвенцирање је дало профил РНК гласника и мале РНК у њој. Резултати су били изненађујући: уређивање РНК се одвијало у неочекиваним областима.Тим је пронашао 164 микроРНА гена груписаних у 138 породица микроРНА у обичној хоботници. Ови бројеви су једнаки онима код животиња као што су кокошке и жабе (људски геном кодира око 2.600 зрелих микроРНК). А 42 породице су биле нове, углавном у мозгу и нервном ткиву.МикроРНА су саме по себи некодирајући РНК молекули који су у великој мери укључени у регулисање експресије гена, везујући се за веће РНК молекуле како би помогли ћелијама да фино подесе протеине које стварају.Откриће тих породица микроРНА указује да оне и даље играју улогу у биологији хоботнице, иако научници још не знају која је та улога, нити са којим ћелијама су миРНА укључене.Истраживачи наводе да су „ми[кро]РНК и, можда, њихове специјализоване неуронске функције дубоко повезане и могуће потребне за појаву сложених мозгова код животиња".Научници планирају да покушају да схвате шта тачно те микроРНА раде у будућим студијама.
https://sputnikportal.rs/20211129/hobotnice-postaju-svesna-bica-novi-izvesaj-naucnika-u-britaniji-1132015280.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, магазин
наука и технологија, живи свет и генетика, магазин
Нова студија: Човек и хоботница имају изненађујуће сличан мозак
Тим научника пронашао је особину коју мозак хоботнице дели са људима: огроман репертоар микроРНК у њиховом нервном ткиву.
Истраживање је спровео системски биологом Николаус Рајевски из Центра за молекуларну медицину Макс-Делбрик у Берлину.
Главоношци меког тела као што су хоботнице (бескичмењаци) су изузетно интелигентни са веома сложеним распоређеним нервним системом и еволуирали су независно од кичмењака.
Сложен нервни систем и интелигенција су релативно уобичајене особине код кичмењака, али су ретке међу бескичмењацима.
Способност главоножаца да брзо уређују своје РНК секвенце у ходу како би се прилагодили свом окружењу је још једно изненађење, јер адаптација обично почиње са ДНК, а те промене се преносе на РНК. Ово је навело Рајевског да се запита које би друге тајне РНК могле да крију хоботнице.
Тим је секвенцирао РНК из 18 узорака добијених од мртвих хоботница различитих врста. Ово секвенцирање је дало профил РНК гласника и мале РНК у њој. Резултати су били изненађујући: уређивање РНК се одвијало у неочекиваним областима.
Тим је пронашао 164 микроРНА гена груписаних у 138 породица микроРНА у обичној хоботници. Ови бројеви су једнаки онима код животиња као што су кокошке и жабе (људски геном кодира око 2.600 зрелих микроРНК). А 42 породице су биле нове, углавном у мозгу и нервном ткиву.
„Ово је трећа по величини експанзија породица микроРНА у животињском свету и највећа ван кичмењака“, каже биолог Григориј Золотаров, истраживач у Центру за геномску регулацију у Шпанији.
МикроРНА су саме по себи некодирајући РНК молекули који су у великој мери укључени у регулисање експресије гена, везујући се за веће РНК молекуле како би помогли ћелијама да фино подесе протеине које стварају.
Откриће тих породица микроРНА указује да оне и даље играју улогу у биологији хоботнице, иако научници још не знају која је та улога, нити са којим ћелијама су миРНА укључене.
Истраживачи наводе да су „ми[кро]РНК и, можда, њихове специјализоване неуронске функције дубоко повезане и могуће потребне за појаву сложених мозгова код животиња".
Научници планирају да покушају да схвате шта тачно те микроРНА раде у будућим студијама.
