https://sputnikportal.rs/20221127/srbija-uskoro-lansira-satelit-u-svemir-1146881817.html
Србија ускоро лансира сателит у свемир
Србија ускоро лансира сателит у свемир
Sputnik Србија
Србија би за две и по године требало да добије свој сателит у свемиру. Осим што ће ући у породицу држава које раде на развоју свемирских технологија, први пут... 27.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-27T10:35+0100
2022-11-27T10:35+0100
2022-11-27T10:35+0100
србија
србија – друштво
србија
друштво
наука и технологија
свемир
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/14/1141376817_64:0:1856:1008_1920x0_80_0_0_243143ced7b17cb85436a7e6f6bd9021.jpg
Мултидисциплинарни истраживачки тим стручњака Машинског и Математичког факултета Универзитета у Београду, Института за физику и Астрономске опсерваторије Београд, увелико ради на пројекту „Мозаик“ (MOSAIC), који ће у орбиту послати први српски кјуб сателит, којим ће моћи да се управља са Земље. Реч је о „летелицама“, чији су „творци“ универзитети.Лансирање сателита оквирно планирано за 2025, каже за Новости један од чланова тима Марко Гавриловић, студент докторских студија и члан Катедре за механику Машинског факултета, задужен за прорачуне орбиталне динамике летелице, који су од кључног значаја за њено кретање и што дужи останак у орбити.Његов задатак је да на основу еволуције орбите сателита утврди како на његово кретање утичу гравитационо поље Земље, затим гравитација Сунца, Месеца и других небеских тела, као и остали ефекти, као што је утицај сунчевог зрачења и атмосферски отпор и узгон.Како наводи Марко, будући кјубсат се састоји од три коцке, димензија 30 пута 10 пута 10 центиметара. Биће опремљен камерама и имаће прецизан систем за одређивање своје локације и оријентације у простору. Енергију ће генерисати путем склопивих соларних панела. Летелице овог типа просечно бораве у васиони око годину дана, али наш тим жели да направи корак унапред – дуже и више.„Хоћемо да урадимо нешто што нико до сада није урадио, не само за кјуб, него за све сателите, да извршимо орбитално управљање и продужимо век трајања. Желимо да га, док је иза планете, ставимо у флајт мод, а како изађе само да се окрене. Тако ћемо уштедити енергију, а и задржаћемо га што дуже у орбити. Сви су, до сада, летели у нижим орбитама 200 до 400 километара, планирамо да га пошаљемо на 675 километра, истиче Гавриловић.У оквиру пројекта „Мозаик“ готово све земље у окружењу су започеле развој својих свемирских пројеката. Водећу улогу имају Мађарска, Словенија и Грчка, док су Хрватска и Албанија такође одмакле. Космичка истраживања су донедавно била доступна само најразвијенијим земљама света. Убрзани технолошки развој у области информационих технологија, електронике, комуникација, управљања, савремених материјала, производних технологија и других области, омогућио је ширење освојених знања и технологија у области космичких истраживања и на мање развијене државе, које желе да убрзају свој развој и постану конкуренте.У пројектном тиму који ради на развоју кјуб сателита су и истраживачи Машинског факултета, проф. др Ђорђе Чантрак са Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе, ванр. проф. др Јелена Сворцан и ванредни проф. др Тони Иванов са Катедре за ваздухопловство, затим др Никола Веселиновић из Института за физику, др Лука Поповић из Астрономске опсерваторије у Београду, као и др Драгана Илић, такође са Катедре за астрономију Математичког факултета.
https://sputnikportal.rs/20220820/kako-ce-srbija-u-svemir-zajedno-sa-bivsim-jugoslovenskim-republikama-1141377075.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – друштво, србија, друштво, наука и технологија, свемир, магазин
србија – друштво, србија, друштво, наука и технологија, свемир, магазин
Србија ускоро лансира сателит у свемир
Србија би за две и по године требало да добије свој сателит у свемиру. Осим што ће ући у породицу држава које раде на развоју свемирских технологија, први пут ћемо добити и фотографије наше земље из васионе у високој резолуцији, а биће могуће и праћење климатских промена, станишта ендемских врста, здравља и величине шумског покривача.
Мултидисциплинарни истраживачки тим стручњака Машинског и Математичког факултета Универзитета у Београду, Института за физику и Астрономске опсерваторије Београд, увелико ради на пројекту „Мозаик“ (MOSAIC), који ће у орбиту послати први српски кјуб сателит, којим ће моћи да се управља са Земље. Реч је о „летелицама“, чији су „творци“ универзитети.
Лансирање сателита оквирно
планирано за 2025,
каже за Новости један од чланова тима Марко Гавриловић, студент докторских студија и члан Катедре за механику Машинског факултета, задужен за прорачуне орбиталне динамике летелице, који су од кључног значаја за њено кретање и што дужи останак у орбити.
Његов задатак је да на основу еволуције орбите сателита утврди како на његово кретање утичу гравитационо поље Земље, затим гравитација Сунца, Месеца и других небеских тела, као и остали ефекти, као што је утицај сунчевог зрачења и атмосферски отпор и узгон.
„У веома разређеном гасу, што је случај на висинама већим од 200 километара на којима се крећу сателити, аеродинамички ефекти су последица размене енергије између честица атмосфере и самог сателита, што утиче на његово кретање. Наш циљ је да развијемо алгоритме за контролу оријентације и управљање кретањем сателита, како бисмо смањили те утицаје и омогућили да летелица што дуже остане у орбити“, каже овај студент који истовремено похађа и мастер студије на Математичком факултету.
Како наводи Марко, будући кјубсат се састоји од три коцке, димензија 30 пута 10 пута 10 центиметара. Биће опремљен камерама и имаће прецизан систем за одређивање своје локације и оријентације у простору. Енергију ће генерисати путем склопивих соларних панела. Летелице овог типа просечно бораве у васиони око годину дана, али наш тим жели да направи корак унапред – дуже и више.
„Хоћемо да урадимо нешто што нико до сада није урадио, не само за кјуб, него за све сателите, да извршимо орбитално управљање и продужимо век трајања. Желимо да га, док је иза планете, ставимо у флајт мод, а како изађе само да се окрене. Тако ћемо уштедити енергију, а и задржаћемо га што дуже у орбити. Сви су, до сада, летели у нижим орбитама 200 до 400 километара, планирамо да га пошаљемо на 675 километра, истиче Гавриловић.
У оквиру пројекта „Мозаик“ готово све земље у окружењу су започеле развој својих свемирских пројеката. Водећу улогу имају Мађарска, Словенија и Грчка, док су Хрватска и Албанија такође одмакле.
Космичка истраживања су донедавно била доступна само најразвијенијим земљама света. Убрзани технолошки развој у области информационих технологија, електронике, комуникација, управљања, савремених материјала, производних технологија и других области, омогућио је ширење освојених знања и технологија у области космичких истраживања и на мање развијене државе, које желе да убрзају свој развој и постану конкуренте.
У пројектном тиму који ради на развоју кјуб сателита су и истраживачи Машинског факултета, проф. др Ђорђе Чантрак са Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе, ванр. проф. др Јелена Сворцан и ванредни проф. др Тони Иванов са Катедре за ваздухопловство, затим др Никола Веселиновић из Института за физику, др Лука Поповић из Астрономске опсерваторије у Београду, као и др Драгана Илић, такође са Катедре за астрономију Математичког факултета.
