У шта уложити уштеђевину да је инфлација не обезвреди
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Има више начина да при високој инфлацији људи који имају уштеђевину сачувају њену вредност или изгубе што мање од ње, а један од најисплативијих је улагање у куповину злата у шта може да инвестира свако спрам величине уштеђевине, каже за Спутњик професор емеритус на Београдској банкарској академији, др Хасан Ханић.
Одлука о томе у шта треба улагати привремено слободан новац, по речима Ханића који је и председник Управног одбора Агенције за осигурање депозита, зависи од висине расположиве суме средстава.
Како избећи обезвређење уштеђевине
„Уколико појединац нема идеје о добром, класичном инвестиционом подухвату, ако располаже већом сумом новца, једна од две најбоље алтернативе је да уложи у куповину некретенине, пословног, или стамбеног простора на одговарајућој локацији. Ако пак располаже неком мањом сумом новца то је улагање у злато и у куповину земље“, прецизан је наш саговорник.
Он напомиње да због увек растуће тражње за земљом и за пословним простором, њихова цена стално расте. Ипак додаје да улагање у некретнине има предност утолико што поред тога што доноси редован текући принос, појединац који улаже у некретнине по правилу остварује и значајну капиталну добит када сабере приход остварен по основу рентирања и разлике између набавне и продајне цене.
Они који немају довољно уштеђевине да купе стан, могу да уложе у мању некретнину попут гараже, или пословног простора, који, такође, могу да буду рентирани.
По његовом мишљењу, најисплативије је ипак инвестирање у злато.
И Швајцарац препоручује злато
„Улагање у злато, иако цена може повремено да осцилира, свакако је сигурно, јер у мало дужем периоду цена злата због ограничености тога производа стално расте. Историјски подаци временских серија, или серија података о кретању цена злата током времена показују да је улагање у куповину злата вероватно и најисплативије“, каже Ханић.
Наше фирме које се баве трговином племенитим металима продају и златне плочице тежине од једног грама до полуга од 100 и 250 грама
CC0 / пиксабеј /
Он објашњава да појединац може да уложи и неку мању суму новца у куповину инвестиционог злата, у шта спадају златне полуге, односно златне плочице и дукати, али и куповину злата у смислу накита.
Код нас има више фирми које се баве трговином племенитим металима, па и продајом инвестиционог злата. Тако продају златне плочице, односно полуге 999,9 одсто чистог злата различите тежине, од оних тешких само један грам, до оних од 10, 20, 50 грама, па и крупних апоена од 100 или 250 грама.
Злато, како напомиње Ханић, спада у ликвидни производ када је потребно да се средства повуку јер може брзо да се претворе у новац.
Тако је, уосталом, увек и било. У кризним временима злато је увек било најсигурнија инвестиција која не губи вредност. Када је криза са инфлацијом почела да се испољава у већој мери и министар финансија Швајцарске је, како каже наш саговорник, упућивао људе да улажу у злато.
Никако само у једну валуту
Ханић указује на опште економско правило код улагања и такозваног минимизирања ризика да се једна трећина улаже у злато, једна у безризичне видове активе, укључујући и безризичне хартије од вредности, што су по правилу оне које емитује држава, чему је, ипак, обичан човек најмање склон. Трећу трећину улагања чини оно у страну валуту. Подаци говоре да наши граћани 90 одсто девизне штедње имају у еврима. Наш саговорник, међутим, наглашава да је најупутније да то буду три валуте - швајцарски франак, евро и долар, чиме би био искључен валутни ризик.
За оне који нису склони инвестиционим подухватима, без обзира на количину уштеђеног новца који имају, Ханић препоручује штедњу у банци. С обзиром на тренутне каматне стопе, то ће учинити да обезвређење новца буде мање. Каматна стопа на годишњем нивоу на девизну штедњу је тренутно, како подсећа, 2,5 посто, са тенденцијом раста. На динарска средства она већ премашује 3,5 одсто, а од дужине периода улагања иде до пет одсто.
Улагање у куповину стана је најбоља инвестиција, али са мањом уштеђевином сигурно је и улагање у мањи пословни простор, гаражу, земљу
CC0 / Pixabay /
Треба штедети у банци
„У условима када је девизни курс стабилан неупоредиво боље је штедети и обезбедити ту стопу приноса. Очекујући да ће стопа инфлације постепено да се смањује, када је у питању штедња у динарима, с обзиром на то да се приход од камате код динарске штедње не опорезује, тај нето принос на динарска улагања је два па и више пута већи него принос када се штеди у еврима. Разуме се, уз готово нулти или незнатан ризик да ће доћи до промене курса“, напомиње председник Управног одбора Агенције за осигурање депозита.
Ханић, при том, упозорава људе на то да не мисле да ће повратак инфлације у циљне оквире од три, плус-минус један одсто, које је Народна банка Србије предвидела за почетак другог квартала 2024. године, значити да ће то сачувати вредност уштеђевине. То ће само значити да ће на тај кумулативни раст цена који се у међувремену буде десио, опет доћи до раста цена, само што ће он тада бити знатно мањи, око три одсто. Све што набављамо, било динарима, било еврима, мораћемо више да платимо, па уштеђевина оних који је не буду паметно уложили биће обезвређена, закључио је наш саговорник.
