Како су Плави „провозали“ Мурата – и по чему је упамћен Крстајић
17:59 02.12.2022 (Освежено: 18:00 02.12.2022)
© -
Пратите нас
У Базелу се може купити модеран часовник, укусна чоколада, а наши фудбалери су првог септембарског дана 2001. године, пошто бодови не могу да се купе, морали да их зараде у дуелу против Швајцарске на стадиону Санкт Јакоб парк, не би ли задржали шансе за пласман на Светско првенство 2002. у Јапану у Јужној Кореји.
Да је државни тим тадашње СР Југославије на терену имао тројицу чланова селекторске комисије – Дејана Савићевића, Вујадина Бошкова и Ивана Ћурковића – нема сумње да би „плави“, како је у то време гласио надимак наше репрезентације, глатко стигли до три бода, али је биологија учинила своје, па су тројица мајстора уместо на терену фудбалским бродом заједнице Срба и Црногораца кормиларили с тренерске клупе.
За Спутњик пише Драган Стојић, публициста и истраживач у области спорта и политичке историје.
Домаћини у чуду још пре утакмице. Очима нису могли да верују колико је српских навијача купило улазнице за овај меч, чак су се питали да није у питању свадба неког познатијег од Његоша, Тесле и Пупина, јер је неко, као вид подршке југословенској репрезентацији, ангажовао бугарски оркестар, који је изводио српски мелос.
Осим лекарског тима, улогу здравственог радника одиграо је и Бошков. Без слушалица и осталих медицинских инструмената је установио да његови пулени имају здравствене проблеме због промене климе у садејству са старим непријатељем – промајом!? Но, будимо на тренутак сурови - боље промаја да шиба по дисајним органима него кроз одбрану на утакмици.
Замислите кад би данас Александар Митровић остао на клупи након четири егзекуције на исто толико узастопних утакмица Фулама. Немогуће, нестварно, па је боље и не замишљати тако нешто, мада се управо то догађало пре утакмице у граду на Рајни.
Матеја Кежман је у то време противничке одбране и голмане ривала у дресу ПСВ –а равнао на ниво Холандије, али је зато интересовање наше јавности хоће ли 23-годишњи Земунац заиграти у стартној постави достигло ниво Монт Евереста, па је „старац Вујадин“ смирио страсти уверавајући јавност од Хоргоша до Улциња да ће битни чип „филипсоваца“ добити место на матичној плочи селекторског трија.
Као што се знало да ће се тог 1. септембра сигурно огласити школска звона, тако је свеколика јавност, па и селектор домаћих Јакоб Коби Кун, признавала „плавима“ улогу фаворита, само на једном месту тог признања нема унапред – на терену. Тамо се тек по последњем звиждуку главног судије све покаже.
Лоши атмосферски услови тих дана у Базелу, лошија форма чувара наше мреже Ивице Краља, кад оно и недостатак знања турског језика. Ко би рекао да ће усред „европске“ Европе поново владати потомци Османлија.
И то братски.
Мурат Јакин, актуелни селектор „часовничара“, камионџијин син, упућује са половине терена која је припадала Швајцарцима изврстан пас на леву страну ка Кубилају Туркилмазу, овај стиже лопту нашем казненом простору, одиграва неколико метара удесно, а други брат Јакин – Хакан – неометан натрчава и са шест метара је у ниском лету шаље поред Краљеве ноге у ближи угао, окрећући ретровизор наше репрезентације у контрасмеру у односу на Јапан и Јужну Кореју – 1:0, 25. минут.
Ни са Швајцарцима нисмо раскрстили, а знало се, није се само причало, да Руси долазе четири дана касније у Београд.
И шта сад? Питај Бога. Ако Он не може, ваљда ће се наћи бар неки светац да помогне. На пример Свети Сава. Или, по „прекодринском“ обичају, Саво.
Кежман у 38. минуту игре отима близу центра игралишта лопту Томасу Фогелу, спринтује као неко из Доњег у Горњи град у Земуну,на уласку у противнички шеснаестерац у паду, по земљи, проиграва Сава Милошевића, који улази пар корака „унутра“ и лаганим шутем са 12 метара погађа ближи доњи угао за изједначење.
Како је Бранко Милићевић деценијама „слагао коцкице“ преко ТВ екрана, уносећи радост у дечја срца, тако су југословенски репрезентативци мало по мало слагали победнички мозаик у земљи подно Алпа.
И тако до 78. минута...
Аут је на половини домаћина извео Љубинко Друловић, до ког је лопта, након размењеног паса на релацији Предраг Ђорђевић – Славиша Јокановић дошла готово у истој тачки с које је и кренула, префињени техничар је с десне стране мајсторски својом левицом упућује према даљој стативи, на којој је дочекује Младен Крстајић, високо скаче, од земље, са шест метара, погађа ближи угао за вођство „плавих“ од 2:1.
Да су сем Рајне, Мајна и Дунав и све реке овог света потекле кроз Базел, победа Југославије не би дошла у питање, а ни нетрпељивост Швајцараца према Крстајићу. Нису му заборавили, ни опростили. Уверили смо се у Русији 2018.
По чему ли ће памтити Пиксија?
