Русија, Русија, санкције, па све остало: Шта доноси самит ЕУ и Западног Балкана /видео/
20:18 05.12.2022 (Освежено: 20:19 05.12.2022)
© AP Photo / Andreea Alexandru
Пратите нас
Европска унија са самита у Тирани жели да пошаље поруку Русији. Брисел је гласноговорник Америке а не европских држава - само су неки од ставова саговорника Спутњика изнетих пред сутрашњи самит Европске уније и Западног Балкана.
Председник Србије Александар Вучић саопштио је да је после консултација са Владом Србије одлучио да за „добробит народа“ иде на Самит ЕУ-Западни Балкан који се одржава у Тирани.
Самит порука Русији
Вучић се раније током дана сусрео и са Мирославом Лајчаком, европским посредником у дијалогу Београд-Приштина, са којим је разговарао и о формирању Заједнице српских општина.
Да ли је и зашто је овај самит толико битан, како тврди домаћин скупа, албански премијер Еди Рама? Шта ЕУ може да понуди Србији и у ком правцу се крећу односи на релацији Београд – Приштина - Брисел? О свему томе у емисији Свет са Спутњиком говорили су Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију, и др Мина Зиројевић из Института за упоредно право.
Европска унија, истиче Дрецун, жели да пошаље јаку поруку кад је у питању регион а она се огледа у демонстрирању јединства и давању значаја нивоу састанка.
„Желе да пошаљу поруку првенствено Русији, да она нема шта ту да тражи, да је то зона под доминантним утицајем Запада односно ЕУ и да све земље региона треба своју будућност да граде у договору са ЕУ и иду путем који она трасира, ма колико тај пут био неизвестан и контрадикторан кад су у питању ставови чланица Унијие“, објашњава наш саговорник.
Европска унија, напомиње Дрецун, овај састанак изгледа доживљава као један од начина за обуздавање Русије.
„То је тај геополитички аспект који читав овај регион доводи у улогу таоца сукоба у Украјини, и то се показује и преко агенде која је већ дефинисана, шта ће бити на дневном реду: Русија, Русија, санкције, па онда све остало“, напомиње Дрецун.
Добра одлука одлазак у Тирану
Што се тиче одласка српског председника у Тирану, по Дрецуну је то исправна одлука из више разлога.
„Кад погледате да ће Вјоса Османи представљати власт привремене самоуправе на Косову и Метохији и да ће ту бити и неки други из региона који чврсто стоје иза Косова, онда је за очекивати да њихови говори буду уперени искључиво против Србије и стратешког партнерства Србије и Руске Федерације, те да ће покушати да створе крајње негативну слику о нашој улози и зато је добро што је председник Србије одлучио да иде,“ каже Дрецун.
Он подсећа да председник Србије раније сматрао да нико из Србије не треба да иде на самит због нереаговања Брисела на одлуку Аљбина Куртија да поништи изборну вољу српског народа на КиМ и да у њихово име убаци на место министра у тзв. Влади Косова Ненада Рашића, некога ко нема подршку српског народа.
„Та одлука не само да није у складу са постојећим законима КиМ него је и неоправдана. Значи, нема ни легалитет ни легитимитет. Легалитет нема ни у складу са такозваним Уставом Косова, а легитимитет јер не можете поставити на место министра некога ко је добио мање од један одсто гласова на изборима, а поништите 30.000 гласова колико је добила Српска листа,“ напомиње Дрецун.
То прво упозорење српског председника је било веома снажно, додаје наш саговорник, и одмах је уследила јача реакција ЕУ али опет недовољна.
„Доста нам је више тих вербалних изјава од онога „обе стране“ што већ и вапци знају да цвркућу, до тога да се ипак некада мало осуди Приштина али се ништа конкретно не предузме. У оквиру свега тога је наравно добро да наш председник буде тамо. Такође нема никакве дилеме да западне дипломате сматрају да је Вучић незаобилазна политичка фигура, не само у региону, већ да је несумњиво најјачи регионални лидер и да преставља земљу која је најутицајнија и најзначајнија у региону. Он је и у европским круговима, без сумње један од виђенијих лидера и самит без његовог присуства би био обесмишљен,“ уверен је Дрецун.
Контрадикторне поруке о проширењу ЕУ
Дрецун каже да му је за око запало да је у агенди која ће се наћи на столу у Тирани уместо уобичајене флоскуле „европска перспектива“ мало другачије дефинисан тај пут земаља региона ка ЕУ, иако не постоји званичан став Уније да је она спремна за проширење.
„С једне стране имате Мађарску која снажно подржава Србију, Немачку као најутицајнију чланицу која се декларативно залаже за чланство у ЕУ, али да ли заиста тако мисли … А онда имамо изјаву португалског премијера која је потпуно маргинализована а који је рекао да ЕУ не може да испуни очекивања земаља Западног Балкана, и да ЕУ за то нема пара. Дакле, то су неки контрадикторни процеси који ће вероватно бити мало потиснути јер Самит увек треба да се заврши са обећавајућом перспективом,“ наводи Дрецун.
Брисел је гласноговорник Америке
Др Мина Зиројевић из Института за упоредно право на питање шта реално ЕУ може да понуди Србији, опипљиво а не само вербално, каже да одавно не види никакву перспективу ЕУ, из разлога што ни чланице Уније све више не верују Бриселу због тога што је он више гласноговорник америчких идеја него што су то стварно гласови некад суверених држава Европе.
Сигурна сам, додаје Зиројевић, да Европа има шта да понуди Србији а и Србија да понуди Европи али не овој Европи и не овом Бриселу. Она то илуструје и чињеницом да ЕУ хвали Приштину на њеном путу ка ЕУ, извлачећи притом само једну тачку – да су наводно спустили ниво корупције, а не помиње троговину оружјем, органима, људима, наркотицима...
Надовезујући се на питање шта ЕУ може да понуди на самиту, Милован Дрецун истиче да је из агенде састанка очигледно да Унија жели да натера све земље региона да следе њен пут према Русији који се у овом тренутку заснива на санкцијама.
„Зато нуде између осталог да земље региона учествују у пакету заједничке набавке енергената. Мада и ту видимо дискриминаторски однос , неке земље су изузете од нафтног ембарга, Холандија од забране увоза дијаманата. Али то значи да ЕУ користи нека средства као неки вид шаргарепе да би се прихватила њена спољна политика. Говори се затим о томе да имају неки фонд који намеравају да пласирају за привредни развој“, набраја Дрецун уз оцену да је реч о питањима која највише одговарају Европској унији али од којих и земље региона треба да имају неку корист.
На питање има ли реалних основа да се на самиту чује да је Приштина погрешила кад је именовала Ненада Рашића за министра или нешто позитивно око ЗСО, Дрецун каже да ће Европа покушати да избегне да се тако нешто нађе у њиховом документу, а верује да ће Вјоса Османи и остали покушати нешто да прогурају и Београд оптуже да је дестабилизујући фактор и да то ради у интересу Москве.
Зато је, каже, јако је битно да присуство нашег председника омогући да се тај завршни документ усклади са интересима Србије што је могуће више и да се онемогуће они који би желели да прогурају неку причу о КиМ која је супротна нашим ставовима.
Косово у УН би било кључ за велику Албанију
Дрецун каже да је ЕУ ставила формирање ЗСО на последње место да би то била као нека награда Београду у складу с оним што Курти каже - да се прво договоримо о међусобном признању лако ћемо онда решити ЗСО.
„Уколико, а то се неће десити, Косово постане члан УН, моћи ће да мењају постојећи Устав који им забрањује припајање другој територији, да организују референдум и ко ће онда као чланици УН да им оспори право да организују референдум и да се уједине са Албанијом чиме би аутоматски постали чланица НАТО пакта. И тако би нам везали руке. Да би нас превеслали ови са Запада траже да лажној држави Косово отворимо пут ка УН и тиме ка стварању велике Албаније. Али хајде ми прво да оформимо ЗСО па да видимо и да разговарамо о УН али то не значи да ћемо ми то да прихватимо,“ напомиње он.
Зиројевићева подсећа да је Курти рекао да признање Косова више није на крају већ у средишту процеса.
„У немачко-француском предлогу од девет тачака само једна тачка не говори о независности Косова,“ истиче наша саговорница
Дрецун додаје да иако је Америка створила лажну државу Косово у овој фази њој не одговарају сукоби на овим просторима. Зашто, и шта су још о овој теми рекли саговорници гледајте у видео емисији Свет са Спутњиком.
