https://sputnikportal.rs/20221209/drugi-udar-na-gradjane-povecanja-referentne-stope-poskupljuje-kredite-ali-nije-sve-tako-crno-1147609499.html
„Други удар на грађане“: Повећања референтне стопе поскупљује кредите, али није све тако црно
„Други удар на грађане“: Повећања референтне стопе поскупљује кредите, али није све тако црно
Sputnik Србија
Ново подизање референтне камате на 5% утицаће на увећање дугова кредитно задужених, али и пад кредитне активности с обзиром да новац постаје скупљи. Терет ове... 09.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-09T21:37+0100
2022-12-09T21:37+0100
2022-12-09T21:37+0100
економија
србија – економија
банке и берза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0f/1128470149_0:0:2811:1581_1920x0_80_0_0_b87081d8d9eefdeb8aab474472d4745a.jpg
После повећања референтне каматне стопе доћи ће до увећања и дугова по потрошачким кредитима, кредитним картицама и дозвољеним минусима, рекао је генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић и додао да до поскупљења, ипак, неће доћи одмах и аутоматски, већ да се очекује у наредна три месеца.„Механизам није аутоматски јер поред референтне каматне стопе на повећање камата код банака утичу и понуда и тражња. Међутим, де факто новац постаје скупљи. И саме банке га траже, а то се види кроз пораст камата на депозите“, рекао је он за Танјуг.Васић је објаснио да они који су узели кредите, и који их узимају, плаћају цену рестриктивне монетарне политике усмерене да заустави инфлацију. Подсетио је да је пре 12 година референтна каматна стопа била око 12 одсто, а да су динарски кредити тада били са каматом око 15 процената.Каже да су камате на готовинске и сличне динарске кредите и даље између 11 и 12 процената, док је код стамбених индексираних у еврима она која је била 2,65 сада од 4 до 4,1 одсто што,оцењује, није драстично увећање.Дејан Гавриловић из Удружења Ефектива за ТВ К1 оценио је да ново подизање референтне камате директно грађанима и привреди отежава ситуацију, као и да ће можда индиректно утицати на смиривање инфлације. Додао је да референтна камата која је изгурала на пет посто, доводи до раста белибора, што затим увећава дугове.„Привредници ће тај раст превалити преко производа и услуга на грађане, да то плате из својих прихода. То ће бити други удар на грађане“, рекао је он.Одлуку НБС да подигне референтну камату по девети пут ове године прати и стварање могућности банкама да пролонгирају наплату кредита клијентима који буду у кризи.„Дата је могућност да они који имају проблем могу да се јаве банци, те да она има законску могућност да пролонгира период отплате“, рекао је Васић.За потрошачке и сличне кредите до три године пролонгирања, а за стамбене до пет година.У Србији је, иначе, показатељ степена ненаплативих кредита 2,8 посто у просеку и сличан је оном који је био пред ковид кризу 2019. године.„Нема најава проблема, али је добро да постоји одлука НБС, да ако неко не буде могао да истрпи ово подизање рата може да се јави банци. А то може и банка да иницира, па да се пролонгира враћање кредита ако се клијент сложи“, рекао је он.На питање да ли је дизање референтне камате са један на пет одсто утицало на кредитну тражњу у Србији, Васић каже да је према последњим подацима „месец за месец“ кредитна активност смањена за 0,3 одсто.„То може да буде и сезонски. Треба ту појаву сагледати у дужем временском периоду, да би се видео ефекат. Претпостављам да ће доћи до успоравања кредитне активности“, закључио је он.Васић је за Танјуг раније рекао и да механизам увећавања референтних каматних стопа односно поскупљења новца већ показује резултате у САД и ЕУ.Он добар сигнал у Србији види у паду цена енергената, а нада се да је и кретање цене барела нафте на светском тржишту једна од прекретница.
https://sputnikportal.rs/20221208/nbs-povecala-referentnu-kamatnu-stopu-na-pet-odsto-1147531506.html
https://sputnikportal.rs/20221208/nove-mere-narodne-banke-srbije-koje-su-olaksice-u-vezi-sa-otplatom-stambenih-kredita-1147571338.html
https://sputnikportal.rs/20221204/odbor-za-finansije-prihvatio-budzet-za-2023-i-zavrsni-racun-za-2021-godinu-1147305531.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, банке и берза
србија – економија, банке и берза
„Други удар на грађане“: Повећања референтне стопе поскупљује кредите, али није све тако црно
Ново подизање референтне камате на 5% утицаће на увећање дугова кредитно задужених, али и пад кредитне активности с обзиром да новац постаје скупљи. Терет ове одлуке на крају ће се превалити на крајње потрошаче – дакле грађане, али ситуација гледано дугорочно може да доведе до успоравања инфлације и коначно њеног заустављања, сматрају експерти.
После повећања референтне каматне стопе доћи ће до увећања и дугова по потрошачким кредитима, кредитним картицама и дозвољеним минусима, рекао је генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић и додао да до поскупљења, ипак, неће доћи одмах и аутоматски, већ да се очекује у наредна три месеца.
„Механизам није аутоматски јер поред референтне каматне стопе на повећање камата код банака утичу и понуда и тражња. Међутим, де факто новац постаје скупљи. И саме банке га траже, а то се види кроз пораст камата на депозите“, рекао је он за Танјуг.
Васић је објаснио да они који су узели кредите, и који их узимају, плаћају цену рестриктивне монетарне политике усмерене да заустави инфлацију. Подсетио је да је пре 12 година референтна каматна стопа била око 12 одсто, а да су динарски кредити тада били са каматом око 15 процената.
„Мислим да је данас далеко повољније и надам се да повећање референтне каматне стопе незнатно утиче на све нас“, рекао је он.
Каже да су камате на готовинске и сличне динарске кредите и даље између 11 и 12 процената, док је код стамбених индексираних у еврима она која је била 2,65 сада од 4 до 4,1 одсто што,оцењује, није драстично увећање.
Дејан Гавриловић из Удружења Ефектива за ТВ К1 оценио је да ново подизање референтне камате директно грађанима и привреди отежава ситуацију, као и да ће можда индиректно утицати на смиривање инфлације. Додао је да референтна камата која је изгурала на пет посто, доводи до раста белибора, што затим увећава дугове.
„Привредници ће тај раст превалити преко производа и услуга на грађане, да то плате из својих прихода. То ће бити други удар на грађане“, рекао је он.
Одлуку НБС да подигне референтну камату по девети пут ове године прати и стварање могућности банкама да пролонгирају наплату кредита клијентима који буду у кризи.
„Дата је могућност да они који имају проблем могу да се јаве банци, те да она има законску могућност да пролонгира период отплате“, рекао је Васић.
За потрошачке и сличне кредите до три године пролонгирања, а за стамбене до пет година.
„Немамо детаље јер одлуке НБС нису изашле у Службеном листу, али мислим да се ради о добрим решењима“, рекао је он.
У Србији је, иначе, показатељ степена ненаплативих кредита 2,8 посто у просеку и сличан је оном који је био пред ковид кризу 2019. године.
„Нема најава проблема, али је добро да постоји одлука НБС, да ако неко не буде могао да истрпи ово подизање рата може да се јави банци. А то може и банка да иницира, па да се пролонгира враћање кредита ако се клијент сложи“, рекао је он.
На питање да ли је дизање референтне камате са један на пет одсто утицало на кредитну тражњу у Србији, Васић каже да је према последњим подацима „месец за месец“ кредитна активност смањена за 0,3 одсто.
„То може да буде и сезонски. Треба ту појаву сагледати у дужем временском периоду, да би се видео ефекат. Претпостављам да ће доћи до успоравања кредитне активности“, закључио је он.
Васић је за Танјуг раније рекао и да механизам увећавања референтних каматних стопа односно поскупљења новца већ показује резултате у САД и ЕУ.
„У САД механизам делује. Стала је инфлација и кренула је да се спушта. У ЕУ се први пут после 17 месеци зауставила“, рекао је он.
Он добар сигнал у Србији види у паду цена енергената, а нада се да је и кретање цене барела нафте на светском тржишту једна од прекретница.
