На мети војна индустрија Русије
© Sputnik / Евгений Биятов
/ Пратите нас
Запад би одавно нанео штету руској војној индустрији да је она била „рањива“. Тешко је предвидети какву ће штету војно-индустријском комплексу нанети нове санкције, али да неће пропасти – то је сигурно, каже руски експерт Константин Блохин, коментаришући најаве да би се на мети санкција које спрема ЕУ могла наћи и руска војна индустрија.
Блохин подсећа да је руски војно-индустријски комплекс годинама под америчким санкцијама, али се он, како истиче, адаптирао на те све те санкционе притиске.
„Mи смо годинама под санкцијама и нисмо пропали. Ове санкције треба сагледати као један елемент глобалне стратегије Запада за подривање руске државности. Први циљ је наметнути Русији скупу трку у наоружању и поткопати руску економију. Друго, та политика санкција треба додатно да погорша економско стање Русије, циљајући најважније сегменте руске привреде. Трећи елемент је демонизација Русије, јер је потребно да се тај војно-политички притисак нечим поткрепи. Да би се то учинило потребно је Русију представити као империју зла“, истиче Блохин.
Четврти елемент је покушај дестабилизације Русије изнутра. Улог се ставља на руску либералну опозицију, која је оријентисана на Запад и коју Запад финансира зарад својих циљева.
Све заједно – трка у наоружању, санкције и демонизација - треба да изазову незадовољство, социјалне немире, протесте и самим тим да дестабилизују ситуацију у земљи, каже експерт.
„Ово што Запад данас ради је, у суштини, политика коју је водио Реган. Они сматрају да ако су успели да ослабе Совјетски Савез да ће успети исто и са Русијом, да ће је дестабилизовати. У овој политици санкција нема ништа ново, све је то понављање прошлих сценарија. Мисле да ако је успело тада да ће успети и сада“, додао је експерт.
Нови пакет санкција, како наводе западни медији, биће усмерен на наношење штете руској индустрији и, пре свега, војно-индустријском комплексу. Како пише „Политико“, oграничења обухватају 169 компанија, које испоручују робу „која може допринети технолошком унапређењу одбрамбеног и безбедносног сектора Русије“.
У настојању да погоди руски војно-индустријски комплекс, под нова ограничења ће потпасти мотори за дронове, хемијска и биолошка опрема, хемијска средства и електронске компоненте. ЕУ такође настоји да прошири листу санкционисаних производа за потребе ваздухопловне и космичке индустрије, укључујући авионске моторе и њихове делове, наводи „Политико“.
© AFP 2023 / JOHN THYSУ оквиру деветог пакета санкција Европска комисија планира, између осталог, да уведе забрану на извоз руских дронова и да забрани још четири руске телевизије, као и да прошири санкције које се односе на руске енергенте и рударство
У оквиру деветог пакета санкција Европска комисија планира, између осталог, да уведе забрану на извоз руских дронова и да забрани још четири руске телевизије, као и да прошири санкције које се односе на руске енергенте и рударство
© AFP 2023 / JOHN THYS
Казнене мере се Европи враћају као бумеранг
Русија је светски лидер по броју санкција – преко 10.200 рестриктивних мера. Блохин подсећа да санкције не намећу земље Запада, покушавајући да тим мерама Русију „исцрпе, угуше, задаве“.
„Очигледно је да ће они усвојити тај пакет санкција. Против Русије је већ сада уведено више санкција него Северној Кореји и Ирану и јасно је да им је циљ слабљење Русије, пошто не могу да је ослабе војно-политичким средствима. Они не могу директно да започну рат против Русије, а то и не желе. Дакле, једино преостало средство је само притисак санкцијама да нас економски ослабе. Циљеви ЕУ су јасни и очигледни, а то раде у спрези са Сједињеним Државама...“, oцењује Блохин.
Девети пакет антируских санкција укључује и три нове банке и Руску банку за развој региона. У оквиру новог пакета се планира и проширење списка личних санкција на скоро 200 лица и организација. Реч је о војницима, предузећима у војно-индустријском комплексу, члановима Државне думе и Савета Федерације, министарствима, политичким странкама и лидерима региона.
Осим тога, Европска комисија планира да уведе забрану на извоз руских дронова и да забрани још четири руске телевизије, као и да прошири санкције које се односе на руску енергију и рударство.
Русија се адаптирала, научила је да живи у условима санкција, а политика супституције увоза се показала ефикасном, истиче Блохин.
С друге стране, политика санкција се ЕУ вратила као бумеранг, а то је посебно изражено у енергетском сектору.
„Бумеранг им се већ одавно вратио растом ценама гаса и нафте... Овде је реч о свеобухватној системској политици – помињу се телевизијски канали и банке и тако даље. Дакле, без сваке сумње, то нису некакве циљане санкције. Већ сам рекао да су санкције елемент свеобухватне политике Запада усмерен на дестабилизацију Русије, тако да они мисле да ће овим рестриктивним мерама успети да дестабилизују Русију. Међутим, ми смо још од 2014. године под санкцијама и нису успели у намери да нас исцрпе. Понављам, Русији је уведено санкција више него Ирану и Северној Кореји заједно. Ми смо се прилагодили тој политици санкција“, каже Блохин.
Блохин оцењује да због антируске политике европске земље страдају и већ плаћају високу цену, која се мери милијардама евра.
„Ниво русофобије је толико висок да су они су спремни да страдају, да се смрзавају, да купују угљоводонике по превисоким ценама од других и од тих истих Американаца. Мржња према Русији је нечувена. То није питање да ли је то исплативо или неисплативо, то је већ принципијелно питање за нас и за Запад. Они желе слабљење Русије и објективно сматрају Русију геополитичким противником, а о томе пише и у стратешким документима. Самим тим, они ће наставити ову политику док не схвате да је узалудна, док не схвате да Запад не може да победи у Украјини“, нагласио је експерт.
Како ће Русија одговорити на санкције?
Како ће Москва реаговати на ове санкције то је питање „политичке воље“ руског руководства, каже Блохин, изражавајући жаљење што Русија годинама на неке ствари уопште није реаговала, мислећи да ће се све решити само од себе, али се то није догодило.
„Видите, тек после пола године почели смо да изводимо ракетне нападе на Кијев. Требало је шест месеци да се донесе једноставна политичка одлука. То је питање реакције и ствар политичке воље. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је, рецимо, недавно рекао да Русија спрема одговор на ограничење цена нафте, које је увела Европа... Дакле, Русија спрема узвратне акције и сасвим је могуће да одговор Русије на ове санкције неће бити симетричне, потпуно исте. Он ће, врло могуће, бити другачији - асиметричан. Рецимо, уводе санкције у неким сегментима против нас, а ми одговарамо санкцијама у другим сферама. Дакле, морамо да сачекамо одлуке нашег руководства“, закључио је Блохин, док је Москва обелоданила да ће одговорити на све санкције руководећи се својим интересима.