Београд избацује на сто јаке адуте против покушаја да се Косово угура у УН
22:02 13.12.2022 (Освежено: 22:08 13.12.2022)
© Теодор АнастасијевићOбележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе у српским срединама на КиМ
© Теодор Анастасијевић
Пратите нас
За Србију је важно да спречи било какве покушаје Приштине да се домогне чланства у Уједињеним нацијама, па било то и као земља посматрач и у том контексту свака држава која повуче признање Косова чини услугу међународном праву, Повељи УН, Бечкој конвенцији из 1961.године, каже председник Одбора за КиМ у Скупштини Србије Милован Дрецун.
Приштина је најавом аплицирања за чланство у Европску унију и аплицирањем за Савет Европе погазила и Бриселски, и Вашингтонски споразум, који је предвиђао мораторијум за захтеве чланства Приштине за учлањење у међународне организације чиме је дала одрешене руке и Београду да ради на лобирању код држава које су признале Косово да то признање повуку.
Београд само одговара Приштини
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, истиче да је то веома важна тема за нас у овој ситуацији.
„У условима када се покушава да се прогура европски план за решење Косова и Метохије који подразумева признање лажне државе Косово пре свега од стране Београда, иако се то тако не дефинише, него се тражи поштовање територијалног интегритета те лажне државе Косово, за Србију је важно да спречи било какве покушаје Приштине да се домогне чланства у Уједињеним нацијама,“ истиче Дрецун.
У том смислу, додаје он, посебно су значајна повлачење признања Косова од стране држава које су претходно признале Косово.
„Дакле, Приштина сад по ономе што је изнео министар спољних послова Ивица Дачић може да рачуна на подршку само 83 државе у Уједињеним нацијама од 193 колико их има. Такође међу онима које су на папиру признале Косово, има доста држава које не гласају за Косово, попут Мађарске и те државе такође не би гласале за чланство Косова ни у Савету Европе. Тако да верујем да ће Приштина имати проблем и везано за апликацију за чланство у ЕУ, јер није држава са пуним правним субјективитетом да би могла да постане чланица Уније,“ истиче Дрецун.
Подршка Мађарске битна
Међутим, они ће, како каже наш саговорник, ипак аплицирати а за разлику од њих наши потези на миран и демократски начин само одговарају једностраним потезима Пришине које спроводи са одређеним западним државама.
„Када се крши Резолуција 1244 наше је право да тражимо да се она испоштује, посебно у делу који се тиче повратака дела српских снага на КиМ. Када се крши Бриселски споразум са пуним правом тражимо да се реализује оно што је договорено попут ЗСО. То важи и за Вашингтонски споразум. Дакле, сви наши потези спадају у домен политичких одговора и борбе, на покушаје Приштине и њима блиских западних држава да од лажне државе Косово направе државу са пуним правним субјективитетом,“ објашњава Дрецун.
Наш саговорник сматра да је веома тешко рећи које би државе још биле вољне да повуку признање Косова, посебно поводом спекулација да би међу првим европским државама то могла бити Мађарска.
„Тешко би могла бити Мађарска која је члан и ЕУ и НАТО пакта и којој је такође битан однос са Америком, јер би то за њих била веома сложена политичка одлука. Оно што је битно јесте да имамо подршку Мађарске и по питању приступа Косова ЕУ , да имамо њихово разумевање за нашу позицију, и да нам, где год могу, помажу да се наша јужна покрајина не отргне од нас,“ истиче Дрецун.
Шта каже рачуница
Са осамнаест држава које су претходних година преиначиле одлуку о Косову - повукле признања- и девет оних које су спремне да исто то учине, однос снага на Ист Риверу, у седишту УН сада је значајно у корист Србије. Према тој рачуници, 83 државе у УН признају Косово с тим што њих пет има „замрзнуто“ признање, односно налазе се у флуидном ставу, углавном признају, али више не гласају за Косово. Ноте девет држава које су отпризнале Косово налазе се у фиоци државе Србије, иако још није обелодањено које су то државе.
Земље које су повукле признање Косова испоштовале су међународно право, Повељу УН, суверенитет државе Србије, начела Хелсиншког споразума, одредбе ОЕБС-а, Резолуцију 1244, Бечку конвенцију о дипломатији из 1961. и многа друга документа.
Државе које су до пре Вашингтонског споразума повукле признање Косова су: Сијера Леоне, Суринам, Того, Гана, Науру, Унија Комора, Сао Томе и Принципе, Гвинеја Бисао, Бурунди, Либерија, Лесото, Гренада, Мадагаскар, Комонвелт Доминика, Папуа Нова Гвинеја, Соломонска Острва, Палау и Централноафричка Република.