- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Одлази циркус: Хоће ли уопште и бити наредног Мундијала у Америци?

© Sputnik / Александр Вильф / Уђи у базу фотографијаЗлатна богиња, пехар намењен победнику Светског првенства у фудбалу
Златна богиња, пехар намењен победнику Светског првенства у фудбалу - Sputnik Србија, 1920, 18.12.2022
Пратите нас
„Одлази циркус из нашег малог града; Широким друмом што излази на мост; Одлази циркус и ја се питам сада: ко је домаћин, а ко је био гост?“ Тако почиње песма Ђорђа Балашевића и тако се завршава свако Светско првенство у фудбалу.
Током времена фудбал јесте постао најважнија споредна ствар на свету. За стотине милиона људи, у периоду одржавања Светског првенства чак и за милијарде.
Помало, личи то све и на циркус, где се свашта може доживети, видети. Личи и по томе што ће се много тога још неко време препричавати, затим заборављати, па онда са следећом циркуском представом упоређивати.

Мундијал добио озбиљније димензије

А како и не би личило, када је та споредна ствар добила и неке нове димензије. Озбиљније је него што се на први поглед чини. Са једне стране, превише се новца врти у фудбалу и око фудбала да би се било који детаљ препуштао случају. Са друге стране, магнетизам фудбала захваљујући којем привлачи стотине милиона, чак и милијарде људи чини да се за овај спорт заинтересовала и политика.
Последњи Мундијал бејаше жестоко политички обојен. Несумњиво, домаћини у Катару инвестирали су много како би улепшали слику о себи. То је увек један од циљева домаћинства, сасвим легитиман и лако разумљив.
Ипак, стиче се утисак да још од Олимпијских игара у Пекингу 2008. године, највеће светске спортске смотре служе и за постепено етаблирање тезе о девестернизацији глобалне политике. Показује се да модерно, технолошки напредно, економски динамично и инфраструктурно уређено није само ексклузивитет Европе и Северне Америке.
Други делови света убрзано се развијају, у нечему сустижу, а у нечему и престижу центре из евроатлантског простора. Кроз организацију највећих светских спортских смотри зато се шаље и одређена политичка порука.
Након Пекинга 2008. године (затим и 2022. године са Зимским олимпијским играма), то су учинили и Бразилци 2014. и 2016. године (Мундијал и Летње олимпијске игре у Рио де Жанеиру), а потом и Руси 2014. и 2018. године (Зимске олимпијске игре у Сочију и Мундијал).

Вестернизација спорта

Овај тренд, наравно, није остао непримећен ни од стране оних који би да свој ексклузивитет задрже. Стечених права, како год да су она стечена, ретко се ко добровољно одриче! Вестернизација светске политике донела је онолико бенефита Европи и Северној Америци. Отуда и проблематизовање, мање или веће, готово свих највећих светских спортских смотри у последњих 15 година.
Бројни државници одбијали су да путују у Русију, ескалација Украјинске кризе 2014. године означила је почетак дугог хибридног рата који и даље траје. Хибридни рат води се и против Кине, уместо о ски скоковима и хокеју на леду током фебруара 2022. године више се говорило о положају Ујгура у Синкјангу и дешавањима у Хонг Конгу.
У Бразилу је чак непосредно пред одржавање Олимпијских игара изведен својеврсни пуч, а што је укључивало опозив председнице Дилме Русеф и онемогућавање кандидовања Луле да Силве.
Упркос катарским инвестицијама у улепшавање слике, домаћини су се нашли под „баражном паљбом“. Провлачила се прича о корупцији и куповини домаћинства, људским правима, положају имиграната и примени шеријатског закона.

Само је модерно – „цивилизовано“

Можда то тамо у Дохи јесте технолошки напредно, економски динамично и инфраструктурно уређено, но није модерно. Према овој школи мишљења, ако није модерно, онда није ни цивилизовано! Евроатлантски простор остаје „први свет“, остатак планете је „други свет“. Дакле, тренд је не само настављен, већ и учвршћен, што указује да ће тако бити и на следећем Светском првенству.

Наредни циркус у САД

Наредни циркус мораће се поредити са овим, управо завршеним. То је логика одржавања циркуских представа, циклични процес који траје од када и циркуси постоје. Према ономе што се са тог становишта из данашње перспективе може сагледати, Мундијал 2026. године који би требало заједнички да организују САД, Канада и Мексико, може прерасти у најполитизованију светску спортску смотру одржану још од хладноратовских времена.
Прво, тај догађај представља идеалну прилику за подсећање како су САД и даље центар „првог света“, самим тим и глобални лидер. Нуди се шанса за пружање адекватног одговора Кини, Бразилу, Русији, па и пребогатим блискоисточним актерима у чије име је сада „говорио“ Катар.
С обзиром да ће тај догађај бити најважнија споредна ствар на свету за стотине милиона, чак милијарде људи, таква шанса се не пропушта.
Друго, да би одговор био адекватан, он се по садржају мора разликовати од свега виђеног у претходних деценију и по. САД и Канади у модерности нико не може парирати, ма шта се под тим подразумевало.
Људска права за све декларисане и недекларисане мањине, слободе без ограничења и инсистирање на индивидуализму приказаће се као концепт којим се раздваја цивилизовано од нецивилизованог.

Клечање и дугине боје

Клечати на почетку утакмице, капитенске траке у дугиним бојама, политички коректне поруке и још коректније пропратне манифестације оптерећиваће фудбалски турнир до крајњих граница. Дотле, да ће се о томе причати таман колико и о самом такмичењу.
Треће, ФИФА - најсилнија међународна спортска организација поред МОК, ту ствар никако не може спречити. Ем су под паролом немешања у политику избегавали да се до сада изјашњавају о таквим стварима, ем су исувише често подлегали притиску домаћина, остављајући му на вољу да политичка питања уоквирује у сопствене идеолошке и вредносне матрице. Значи, простор за политичко деловање уз пратећу пропагандну кампању ничим није лимитиран.
Циркуски шатор се већ монтира, а садржај представе највероватније је усаглашен. И пре него што су квалификације започеле, и пре него што се зна систем такмичења, пошто ће тај Мундијал, по први пут у историји окупити 48 репрезентација.
На додатно проблематизовање организације Светског првенства 2026. године утицаће и још две крупне ствари. Толико крупне, да могу чак издејствовати и одлагање или неодржавање Мундијала.
Истина, вероватноћа оваквог расплета тренутно је релативно ниска, али је ипак не треба искључивати. Због те две крупне ствари тешко је и разазнати ко ће у тој циркуској представи „бити домаћин, а ко гост“. Као у песми Балашевића.

Геополитички земљотрес известан

Најпре, то су међународни односи. Ко ће бити „жив“, а ко „мртав“ за четири године, не може се претпоставити! Турбулентност је огромна, нестабилност изражена, релације међу кључним „играчима светске политике“ катастрофалне, нови „геополитички земљотреси“ сасвим су извесни.
Уосталом, планирана првенства за 1942. и 1946. годину већ су одлагана. Баш због међународних односа који су тада ушли у етапу тоталних конфронтација. Чак и уколико се у условима тоталних конфронтација Светско првенство одржи, отворено је ко ће на њему учествовати, а ко ће га евентуално бојкотовати!?
Потом, то је и стање у америчкој унутрашњој политици. Идеолошки дискурс „дубоке државе“ и актуелне админситрације ипак не дели барем половина Американаца.
Не дели га ни део Канађана, ни огромна већина Мексиканаца, а они су суорганизатори. Политичко „гурање“ ових тема и то оваквим приступом узроковаће не само полемике, него и поларизацију унутар САД. Како се то у пракси може манифестофати, остаје да се види.
Такође, председнички избори у САД „заказани су“ за 2024. годину. Упитно је и шта ће се тада у САД дешавати и како ће САД након тога изгледати!? Роберт Кејган већ је упозорио да се САД налазе у најдубљој кризи још од Грађанског рата. Доналд Трамп је наговестио да се могу и распасти. Кејган није било ко! Ни Трамп није било ко! Опет, делује да је вероватноћа оваквог расплета релативно ниска, али зашто га искључивати?

Какви ће бити интереси политике?

Због свега, у односу на досадашње циркусе, онај који тек треба да уследи за четири године може бити и најзанимљивији. Наравно, уколико га буде. Превише се новца врти у фудбалу и око фудбала, интереси капитала, консултаната, финансијских институција, спонзора и маркетиншких агенција јесу да се Светско првенство игра. По сваку цену.
Међутим, интереси политике често су сасвим другачији. А магнетизам фудбала чини да се за овај спорт заинтересовала и политика. И то тако, да ће у постојећим околностима политизација предстојећег Мундијала бити највероватније - потпуна.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала