Немогућа мисија – и упола мања емисија угљен-диоксида и раст потрошње угља
19:31 19.12.2022 (Освежено: 20:35 19.12.2022)
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Никакве логике нема да, како то предвиђа нови споразум ЕУ, емисија гасова стаклене баште буде 60 одсто смањена до 2030. године. Разлог томе је, напросто, што је рекордно порасла потрошња угља свуда у свету па и у Европи. И још ће да расте.
На то указује професор на Рударско-геолошком факултету у Београду др Драган Игњатовић коментаришући управо постигнут споразум ЕУ преговарача о реформисању тржишта угљеника у ЕУ. Договрено је да емисија гасова са ефектом стаклене баште буде смањена 62 одсто до 2030. године у односу на ниво из 2005. године. План подразумева постепено укидање бесплатних дозвола за добављаче горива који емитују угљен-диоксид.
Или смањење емисије или да се дебело плати
"Кључан тренутак је 2027. година. Сви треба да смање емисије до тада или ће морати много да плате", рекао је главни преговарач Европског парламента Петер Лизе.
Споразум тек треба да усвоје Европски парламент и Европски савет.
На питање како треба читати тај споразум постигнут на крају године у којој је потрошња угља у свету достигла рекорд, Игњатовић за Спутњик каже да нема никакве логике у томе што су одлучили ЕУ преговарачи. У прилог томе он указује на податке Међународне агенције за енергетику, према којима ће глобална потрошња у 2022. години бити већа 1,2 посто и први пут ће премашити осам милијарди тона у једној години.
У годишњем извештају та агенција процењује се да ће потрошња угља на том нивоу остати до 2025. године. Највећи раст потражње за угљем биће у Индији – седам посто, потом у ЕУ шест посто и у Кини 0,4 посто.
Кад неће руски гас
Потражња за угљем у Европи је порасла због већег преласка са гаса на угаљ, услед високих цена гаса и смањеног дотока руског гаса, констатовала је агенција.
А зашто је дошло до тог прелска добро је познато. Тако је одлучила сама ЕУ увођењем антируских санкција због украјинске кризе, одричући се најјефтинијег енергента, руског гаса, за који није успела да нађе адекватну замену. Отуда је био добродошао и угаљ, упркос емисији угљен-диоксида, од кога су у ЕУ већ увелико кренули да одустају.
Свет је у 2022. потрошио рекордних осам милијарди тона угља, и тај тренд ће бити настављен до 2025. године
© Sputnik / Александр Кряжев
/ Игњатовић напомиње да је у последње време и Велика Британија кренула са проиозводњом из термоелектрана на угаљ, да је Немачка активирала најстарије термоелектране које ће радити још три године. Истовремено у свету се, како каже, тренутно гради преко 600 нових термоелктрана.
Расте и производња угља
„Значи, граде се потпуно нове термоелектране само у Кини снаге 260.000 мегавата. Много нових електрана огромне снаге се гради тако да ће производња угља која је била негде на осам милијарди тона наставити да расте. И у Европи ће расти. Грчка је активирала нове термоелектране, Немачка, Чешка. Све старе термоелектране које су биле планиране за отпис продужиле су рад бар за три године“, напомиње професор на Рударско-геолочком факултету чија је специјалност управо угаљ.
Зато он сматра да најновији предлог споразума о смањењу емисије угљен-диоксида, до кога се дошло после 30 сати разговора ЕУ преговарача, није реалан, ни остварив.
А шта са седам милијарди људи
„Свет је прешао потрошњу од осам милијарди тона угља годишње. Расте производња и у Немачкој у односу на прошлу годину и у целој Европи. Расте увоз угља из света, пре свега из Индонезије, Аустралије, гради се огроман број нових термоелектреана. Значи та прича о смањењу емисије могла би да се односи само на Европу и њених 700 милиона становника, а оних осталих више од седам милијарди ради своју причу и наставља је“, истиче наш саговорник.
Тај највећи део света нема довољно електричне енергије, потреба за њом је велика и она, уверен је Игњатовић, може да се добије само на бази угља и нуклеарних електрана.
Нелогично је очекивати драстично смањење емисије угљендиоксида при рекордној потрошњи угља у свету и враћању у живот већ отписаних термоелектрана у ЕУ.
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Рокове ће померити драстично
„Европа ће дефинитивно наставити тај свој тренд ка нискоугљеничном развоју, али ће рокове драстично померити. Од те њихове приче да ће то бити готово до 2030. нема ништа. Све велике земље које имају велику производњу угља као што су Немачка, Пољска, Чешка, још се нису дефинитивно изјасниле када ће престати са термоелектранама на угаљ. Немачка је помињала 2038. годину, отприлике тако и Чешка. Пољска 70 одсто енергије добија на бази угља“, истиче наш саговорник.
Он је уверен да се Пољска неће одрећи угља пре 2050. године.
То што договорени споразум предвиђа да ће после 2027. године, ако не дође до смањења емисије угљен-диоксида бити плаћани велики пенали, по Игњатовићу и није посебна новост. Такса на угљен-диоксид, односно на робу произведену коришћењем електричне енергије из термоелектрана на угаљ, је , како подсећа, раније најављивана.
Немогућа мисија
Ново је једино што би је у садашњим околностима, с обзиром на раст потрошње угља у ЕУ, плаћао много већи број његових потрошача. Ипак, колико год да желе да заштите своје тржиште увођењем плаћања тих пенала, пуна цена робе произведене захваљујући енергији на бази угља опет ће бити нижа него у случају обновљивих извора енергије, уверен је Игњатовић.
Зато је, како тврди, достизање циља о драстичном смањењу емисије угљен-диоксида до 2030. године, апсолутно немогућа мисија.
Тако ће се на крају испоставити да ће одустајање од руског гаса Брисел много коштати не само због скупље цене других енергената, него и због веће емисије угљен-диоксида, што би да „испеглају“ додатним харачом.
