https://sputnikportal.rs/20221223/premijera-opere-turandot-bajka-sa-srecnim-krajem-kao-uvertira-za-slavlje-1148392329.html
Премијера опере „Турандот“: Бајка са срећним крајем као увертира за славље
Премијера опере „Турандот“: Бајка са срећним крајем као увертира за славље
Sputnik Србија
Премијера опере „Турандот“: Бајка са срећним крајем као увертира за славље
2022-12-23T19:30+0100
2022-12-23T19:30+0100
2022-12-23T19:29+0100
култура
култура
друштво
опера
народно позориште
београд
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/17/1148392109_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_0ce5d3bce1c8a495442d71425bfc7e98.jpg
„Турандот је веома захтевна улога, ми певачи кажемо високо писана, једна од оних које захтевају учешће целог тела: морате имати и физичку кондицију, а не само вокало-техничку спремност“, додаје примадона.Опера Ђакома Пучинија, под диригентском управом Стефана Романија, и у режији Марија Павла дел Монака, биће изведена и 30. децембра на сцени театра Мадленијанум.Према речима редитеља Мариа Павла дел Монака који први пут режира у Београду насловна јунакиња, као митски лик дела позиционираног у имагинарно доба старе Кине, упркос свом бајковитом окружењу, поседује изразито људске особине личности и врло реалне психичке расколе са којима се и обичан човек сусреће.За такву представу и улогу ансамбл се, према речима Јасмине Трумбеташ Петровић припремао дуго, од маја када су добили поделу до финиша који је наступио већ од октобра са музичким и касније са режијским пробама.„Срећна сам што је Народно позориште добило још једну премијеру, а нарочито ову представу која се третира као опера бајка која има срећан крај. Ја сам у досадашњој каријери углавном певала трагичне ликове и радује ме што сам сада део ове музичке приче са срећним крајем“, открива принцеза Турандот.Лик који тумачи заправо је ледена краљица која носи дух своје силоване рођаке, због чега Турандот жели да се освети целом мушком роду. Због тога сваком принцу – просцу поставља три загонетке које годинама ниједан од њих не успева да реши, због чега им се одсецају главе. Међутим, тада се појављује Калаф, храбри и срчани принц, који погађа све три загонетке и који својим пољупцем на крају придобија принцезу о доказује да љубав може да отопи и најледенија срца. На крају се све завршава великим венчањем.„С разлогом се неке арије из `Турандота` сматрају најтежим за певањем. Ту је чувена „Инкуеста ређа“ која говори о палати у којој је страдала рођака принцезе Турандот. Крик који се тада чуо принцезу и даље прогања због чега је она стално у грчу. Поред ње и принца ту је и Лиа, лирски сопран, неко ко је из народа и ко одише природношћу, емоцијом. Имамо на сцени и комичне ликове и наравно хор који од самог почетка има масовне сцене и веома је заступљен, а пева неке од најлепших мелодија“, објашњава примадона.На питање да ли је костим којим је дочарано време древне Кине био захтеван за певаче, Јасмина трумбеташ Петровић каже да се често догоди да костим спута певача, али да овога пута није било тако.Поред Јасмине Трумбеташ Петровић у „Турандоту“ наступају и Ермин Ашћерић (Цар Алтоум/ Принц од Персије), Драгољуб Бајић (Тимур), Розарио ла Спина к.г (Калаф), Снежана Савичић Секулић (Лиу), Владимир Андрић (Пинг), Дарко Ђорђевић (Панг), Стефан Живановић (Понг), Милан Обрадовић (Мандарин) и балерина Милица Јевић Дрндаревић (Дух принцезе Лоу-Линг).У представи учествују Хор и Оркестар Народног позоришта у Београду.Кореографију је урадио Милош Кецман, стручни сарадник на представи била је Ивана Драгутиновић Маричић, концертмајстори су Едит Македонска и Весна Јанссенс, шеф Хора је Ђорђе Станковић, док је певаче, поред маестра Романија, припремао и диригент Ђорђе Павловић.
https://sputnikportal.rs/20221208/povratak-rusa-u-milansku-skalu-ruska-kultura--plucno-krilo-bez-kog-se-ne-moze-ziveti-1147546353.html
https://sputnikportal.rs/20220923/opera-kostana-na-otvaranju-154-sezone-narodnog-pozorista-1143220812.html
београд
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
премијера, опера, турандот, народно позориште, београд, premijera, opera, turandot, narodno pozorište, beograd
премијера, опера, турандот, народно позориште, београд, premijera, opera, turandot, narodno pozorište, beograd
Премијера опере „Турандот“: Бајка са срећним крајем као увертира за славље
Била сам девојчица када је давне 1975. године улогу принцезе Турандот на сцени Народног позоришта певала Даница Мастиловић. Наћи се на њеном месту био је велики изазов за мене – каже са Спутњик примадона Јасмина Трумбеташ Петровић, главна јунакиња опере „Турандот“ која се премијерно изводи вечерас на сцени Народног позоришта.
„Турандот је веома захтевна улога, ми певачи кажемо високо писана, једна од оних које захтевају учешће целог тела: морате имати и физичку кондицију, а не само вокало-техничку спремност“, додаје примадона.
Опера Ђакома Пучинија, под диригентском управом Стефана Романија, и у режији Марија Павла дел Монака, биће изведена и 30. децембра на сцени театра Мадленијанум.
Према речима редитеља Мариа Павла дел Монака који први пут режира у Београду насловна јунакиња, као митски лик дела позиционираног у имагинарно доба старе Кине, упркос свом бајковитом окружењу, поседује изразито људске особине личности и врло реалне психичке расколе са којима се и обичан човек сусреће.
„Подвлачим тематику заљубљивања, а не саме љубави, јер је управо заљубљивање принца Калафа у принцезу Турандот увертира чији напон и опсесивна издржљивост играју битну улогу у трансформацији саме принцезе Турандот. Она се, из хладнокрвне и ригидне личности претвара у нежно и хуманизовано људско биће које је разрешено тамнице сопствених мисли и које се ослобађа сопствене суровости“.
За такву представу и улогу ансамбл се, према речима Јасмине Трумбеташ Петровић припремао дуго, од маја када су добили поделу до финиша који је наступио већ од октобра са музичким и касније са режијским пробама.
„Срећна сам што је Народно позориште добило још једну премијеру, а нарочито ову представу која се третира као опера бајка која има срећан крај. Ја сам у досадашњој каријери углавном певала трагичне ликове и радује ме што сам сада део ове музичке приче са срећним крајем“, открива принцеза Турандот.
Лик који тумачи заправо је ледена краљица која носи дух своје силоване рођаке, због чега Турандот жели да се освети целом мушком роду. Због тога сваком принцу – просцу поставља три загонетке које годинама ниједан од њих не успева да реши, због чега им се одсецају главе. Међутим, тада се појављује Калаф, храбри и срчани принц, који погађа све три загонетке и који својим пољупцем на крају придобија принцезу о доказује да љубав може да отопи и најледенија срца. На крају се све завршава великим венчањем.
„С разлогом се неке арије из `Турандота` сматрају најтежим за певањем. Ту је чувена „Инкуеста ређа“ која говори о палати у којој је страдала рођака принцезе Турандот. Крик који се тада чуо принцезу и даље прогања због чега је она стално у грчу. Поред ње и принца ту је и Лиа, лирски сопран, неко ко је из народа и ко одише природношћу, емоцијом. Имамо на сцени и комичне ликове и наравно хор који од самог почетка има масовне сцене и веома је заступљен, а пева неке од најлепших мелодија“, објашњава примадона.
На питање да ли је костим којим је дочарано време древне Кине био захтеван за певаче, Јасмина трумбеташ Петровић каже да се често догоди да костим спута певача, али да овога пута није било тако.
„Све је то једна прича када на пробама певате у својој гардероби, а друга када сте костимирани на сцени. Ја у `Турандоту` имам на глави неку косу која је јако висока и није једноставно носити је и истовремено певати. Али овога пута ми то уопште није тешко пало, зато што су вредне руке жена из позоришне кројачке радионице направиле ремек дело. Костими су направљени од лаких материјала, од тафта и сатена и одишу софистицираношћу. Толико су лепи и оригинални да су, могу речи, музејски примерци. И мада је моја улога захтевна, једна од оних у којој све време мора да се мисли на певање, тај дивни костим ме је ме је мотивисао и помогао ми да што боље то урадим.“
Поред Јасмине Трумбеташ Петровић у „Турандоту“ наступају и Ермин Ашћерић (Цар Алтоум/ Принц од Персије), Драгољуб Бајић (Тимур), Розарио ла Спина к.г (Калаф), Снежана Савичић Секулић (Лиу), Владимир Андрић (Пинг), Дарко Ђорђевић (Панг), Стефан Живановић (Понг), Милан Обрадовић (Мандарин) и балерина Милица Јевић Дрндаревић (Дух принцезе Лоу-Линг).
У представи учествују Хор и Оркестар Народног позоришта у Београду.
Кореографију је урадио Милош Кецман, стручни сарадник на представи била је Ивана Драгутиновић Маричић, концертмајстори су Едит Македонска и Весна Јанссенс, шеф Хора је Ђорђе Станковић, док је певаче, поред маестра Романија, припремао и диригент Ђорђе Павловић.
