00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
20:00
60 мин
ВЕСТИ (реприза)
Да ли ће кампања коју Америка води против НИС-а утицати на руске и кинеске инвестиције у Србији?
16:30
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Да ли је могућ НАТО без САД?
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
Све тајне дубоке државе
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Премијера опере „Турандот“: Бајка са срећним крајем као увертира за славље

© Фото : ZZELJKO JOVANOVICHГенерална проба опере „Турандот“
Генерална проба опере „Турандот“ - Sputnik Србија, 1920, 23.12.2022
Пратите нас
Била сам девојчица када је давне 1975. године улогу принцезе Турандот на сцени Народног позоришта певала Даница Мастиловић. Наћи се на њеном месту био је велики изазов за мене – каже са Спутњик примадона Јасмина Трумбеташ Петровић, главна јунакиња опере „Турандот“ која се премијерно изводи вечерас на сцени Народног позоришта.
„Турандот је веома захтевна улога, ми певачи кажемо високо писана, једна од оних које захтевају учешће целог тела: морате имати и физичку кондицију, а не само вокало-техничку спремност“, додаје примадона.
Опера Ђакома Пучинија, под диригентском управом Стефана Романија, и у режији Марија Павла дел Монака, биће изведена и 30. децембра на сцени театра Мадленијанум.
Према речима редитеља Мариа Павла дел Монака који први пут режира у Београду насловна јунакиња, као митски лик дела позиционираног у имагинарно доба старе Кине, упркос свом бајковитом окружењу, поседује изразито људске особине личности и врло реалне психичке расколе са којима се и обичан човек сусреће.
„Подвлачим тематику заљубљивања, а не саме љубави, јер је управо заљубљивање принца Калафа у принцезу Турандот увертира чији напон и опсесивна издржљивост играју битну улогу у трансформацији саме принцезе Турандот. Она се, из хладнокрвне и ригидне личности претвара у нежно и хуманизовано људско биће које је разрешено тамнице сопствених мисли и које се ослобађа сопствене суровости“.
За такву представу и улогу ансамбл се, према речима Јасмине Трумбеташ Петровић припремао дуго, од маја када су добили поделу до финиша који је наступио већ од октобра са музичким и касније са режијским пробама.
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони на премијери опере Борис Годунов у миланској Скали. - Sputnik Србија, 1920, 08.12.2022
КУЛТУРА
Повратак Руса у Миланску скалу: Руска култура – плућно крило без ког се не може живети
„Срећна сам што је Народно позориште добило још једну премијеру, а нарочито ову представу која се третира као опера бајка која има срећан крај. Ја сам у досадашњој каријери углавном певала трагичне ликове и радује ме што сам сада део ове музичке приче са срећним крајем“, открива принцеза Турандот.
Лик који тумачи заправо је ледена краљица која носи дух своје силоване рођаке, због чега Турандот жели да се освети целом мушком роду. Због тога сваком принцу – просцу поставља три загонетке које годинама ниједан од њих не успева да реши, због чега им се одсецају главе. Међутим, тада се појављује Калаф, храбри и срчани принц, који погађа све три загонетке и који својим пољупцем на крају придобија принцезу о доказује да љубав може да отопи и најледенија срца. На крају се све завршава великим венчањем.
„С разлогом се неке арије из `Турандота` сматрају најтежим за певањем. Ту је чувена „Инкуеста ређа“ која говори о палати у којој је страдала рођака принцезе Турандот. Крик који се тада чуо принцезу и даље прогања због чега је она стално у грчу. Поред ње и принца ту је и Лиа, лирски сопран, неко ко је из народа и ко одише природношћу, емоцијом. Имамо на сцени и комичне ликове и наравно хор који од самог почетка има масовне сцене и веома је заступљен, а пева неке од најлепших мелодија“, објашњава примадона.
На питање да ли је костим којим је дочарано време древне Кине био захтеван за певаче, Јасмина трумбеташ Петровић каже да се често догоди да костим спута певача, али да овога пута није било тако.
„Све је то једна прича када на пробама певате у својој гардероби, а друга када сте костимирани на сцени. Ја у `Турандоту` имам на глави неку косу која је јако висока и није једноставно носити је и истовремено певати. Али овога пута ми то уопште није тешко пало, зато што су вредне руке жена из позоришне кројачке радионице направиле ремек дело. Костими су направљени од лаких материјала, од тафта и сатена и одишу софистицираношћу. Толико су лепи и оригинални да су, могу речи, музејски примерци. И мада је моја улога захтевна, једна од оних у којој све време мора да се мисли на певање, тај дивни костим ме је ме је мотивисао и помогао ми да што боље то урадим.“
Поред Јасмине Трумбеташ Петровић у „Турандоту“ наступају и Ермин Ашћерић (Цар Алтоум/ Принц од Персије), Драгољуб Бајић (Тимур), Розарио ла Спина к.г (Калаф), Снежана Савичић Секулић (Лиу), Владимир Андрић (Пинг), Дарко Ђорђевић (Панг), Стефан Живановић (Понг), Милан Обрадовић (Мандарин) и балерина Милица Јевић Дрндаревић (Дух принцезе Лоу-Линг).
У представи учествују Хор и Оркестар Народног позоришта у Београду.
Кореографију је урадио Милош Кецман, стручни сарадник на представи била је Ивана Драгутиновић Маричић, концертмајстори су Едит Македонска и Весна Јанссенс, шеф Хора је Ђорђе Станковић, док је певаче, поред маестра Романија, припремао и диригент Ђорђе Павловић.
Велика је част после 60 година отркити публици једно овако маестрално, музиком осликано дело Боре Станковића, каже српска Коштана. - Sputnik Србија, 1920, 23.09.2022
КУЛТУРА
Опера „Коштана“ на отварању 154. сезоне Народног позоришта
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала