- Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Нигде из куће: Када ће се разићи облак са амонијаком изнад Пирота и какве још опасности прете

CC0 / Pixabay / Цистерна на железници
Цистерна на железници - Sputnik Србија, 1920, 26.12.2022
Пратите нас
Под временским условима сличним садашњим могли бисмо да се надамо да би облак који је формиран изнад места цурења изузетно отровног амонијака могао да се развуче, што би значило олакшан боравак напољу. За сада становници са подручја Сопотског хана између Пирота и Димитровграда где је концентрација гаса још висока, не би требало да напуштају куће.
То после акцидента и цурења отровног гаса након превртања цистерне која је исклизнула из шина за Спутњик каже професор Хемијског факултета у Београду др Илија Брчески. Он истиче да је амонијак изузетно отрован гас који удахнут у већим количинама доводи до смртног исхода.

Амонијак-смртоносан гас

Данас је у пиротској болници од тровања амонијаком преминуо један од збринутих пацијената. У болничке центре у Нишу и Пироту укупно је хоспитализовано 56 лица која су имала додир са амонијаком.
У недељу поподне код Сопотског хана су исклизнуле из шина четири цистерне које су превозиле амонијак, а до његовог цурења је дошло из једне. Ту је, како је јутрос рекао градоначелник Пирота Владан Васић, концентрација амонијака и даље висока и облак се и даље налази изнад места акцидента, док га на другим местима па и у Пироту нема. Ипак све наредбе Градског штаба за ванредне ситуације остају и даље на снази, школе и вртићи неће радити ни сутра, а препорука је радним организација да не организују рад.
Надлежни су демантовали да је једна од цистерни завршила у Нишави, што би додатно поготршало ствари.
Брчески у изјави Спутњику указује зашто је амонијак веома опасан.

Токсичан и у ваздуху и у води

„Амонијак је неорганско једињење токсичних карактеристика. То је гас чија је токсичност шира зато што кад доспе у атмосферу онда је штетан за органе за дисање. Јако повећане концентрације амонијака у ваздуху могу да доведу до смртних исхода. С друге стране, његова растворљивост у води је јако незгодна зато што се у површинским водама изузетно добро раствара и та његова растворљивост представља још већу опасност јер може да продре до извора за водоснабдевање“, истиче наш саговорник.
Он указује на то да је још једна незгодна особина амонијака што се превише не везује за земљиште, односно како то хемичари кажу, јако је добар трасер и може да продре и да пређе јако велики пут кроз подземље, а да не буде посебно деградиран.

Мокре крпе на врата и прозоре

„У сваком случају се ради о једној изузетно токсичној хемикалији која може да угрози атмосферу и водотокове, самим тим и подземне воде и изворишта за водоснабдевање. На њега су посебно осетљиви они који отежано дишу, хронични болесници. Изузетно је штетан за удисање и нека врста прве заштите ако се неко нађе у атмосфери повећаног садржаја амонијака – да се дише преко влажне крпе која ће се често мењати.
Професор Хемијског факултета препоручује да се у кућама у близини акцидента на прозоре и врата стави влажан пешкир да би упијао вишак амонијака и наравно да се уопште не излази из куће или ако је то баш неопходно да се у том случају стави мокра крпа преко уста.
На питање, како се чисти атмосфера од амонијака, шта може да се предузме и колико је времена потребно да из ваздуха буде елимисан, он каже да то све зависи од концентрације, количине, места, географије подручја где се акцидент догодио.
Најбољи чистач атмосфере увек је киша, односно влажна атмосфера. Једино она на већим површинама може да спере амонијак, истиче Брчески, напомињући да је уобичајено да се суд из кога истиче амонијак кваси великом количином воде.

Срећа да не цури у воду

Наравно, неопходно је целодневно праћење ваздуха уз анализе на сваких 15 минута или пола сата. Он сматра да би било добро када би било времена да се напарави и модел ширења амонијака из тог суда. Постоје, каже он, такви модели који омогућавају да се израчуна површина изложена тој концентрацији амонијака, што наравно не умањује важност константне провере квалитета атмосфере на присуство амонијум јона.
По речима Брческог, незгодно би било да је цистерна упала у реку, како су то прво јавили неки медији, а то потом демантовано.
Цурење у реку би подразумевало растварање велике количине амонијака у води, што онда подразумева повећани опрез коришћења воде за пиће, односно честе контроле квалитета воде за пиће. То би радиле лабораторије које се тим баве на сваких 15 минута или максимум на пола сата, објашњава он. У таквим ситуацијама увек је питање да ли ће амонијак стићи из површинске воде до подземних вода.
На питање како би онда вода била третирана да би се из ње елиминисао амонијак, он каже да постоје две могућности пошто све зависи од опремљености постројења за третман воде за пиће.

Ветар би развукао облак са амонијаком

„Већина постројења за третман вода за добијање воде за пиће оксидационим процесима постиже накнадну оксидацију која присутни амонијум јон претвара у нитрат“, истиче професор Хемијског факултета.
То је у случају да постројења располажу том могућношћу. У супротном, како каже, требало би чекати да тај талас прође, што увек зависи од проласка амонијака кроз подземље, па би се то могло мерити и данима.
Срећом, међутим, да цистерна није доспела до реке.
Брчески истиче да таква врста акцидента каква нам се догодила никада није једноставна и лако решива. На питање колико би могло све да траје, каже да то зависи од више параметара.
„Ако је ветровито време онда је лакше развући облак са амонијаком. Ако постоје температурне инверзије онда ће теже ићи да се развуче тај облак, али бисмо могли да се надамо да би за дан-два било нешто што би значило да ће бити знатно олакшан боравак напољу под сличним временским приликама као што је ова“, закључио је за Спутњик професор на катедри за неорганску хемију Хемијског факултета.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала