https://sputnikportal.rs/20221231/ziveli-napijes-se-srpske-sljivovice-i-stiti-te-un-1148702071.html
Живели! Напијеш се српске шљивовице и штите те УН
Живели! Напијеш се српске шљивовице и штите те УН
Sputnik Србија
Ко се напије не треба да брине, под заштитом је Уједињених нација - духовито су поентирали Чачани само који дан пошто је недавно из света стигла вест да је... 31.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-31T10:15+0100
2022-12-31T10:15+0100
2023-04-06T16:07+0200
друштво
друштво
србија
србија – друштво
шљивовица
нематеријална културна баштина
унеско
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/02/1137941153_0:1371:2048:2523_1920x0_80_0_0_782c239973a2223e2552be363d2a9c52.jpg
О најновијој досетки Чачана Спутњику је испричао наш познати писац Владан Матијевић и сам житељ Чачка кога је признање за нашу шљивовицу обрадовало.А Чачани спадају у оне који јако добро знају шта је добра ракија и знају да је испеку. Пред еминентне стручњаке на заседању Унеска у Мароку изнет је управо узорак ракије из села Горња Трепча код Чачка.Шљивовица - чувар националне баштинеПеку и неки други шљивовицу, али то није то. То је бледа копија наше. Зато чак и у Ларусовој енциклопедији пише да шљивовица потиче из Србије.Ствар, међутим, није само у квалитету пића, то су добро разумели и у Унеску. Шљивовица се вековима пече у Србији и тај обичај који се преноси са генерације на генерацију је постао део националног идентитета.Не зна се ко је и када донео први казан за печење ракије у Србију, али се зна да је још Душанов законик из 1354. године у параграфу 166, прописивао оштре казне за пијанчење. Зна се и то да је, према сачуваним турским законима, од 1398. до 1878. на сваки казан плаћан порез од дванаест аспри.Социолошки феноменЗа нашег познaтог писца из Ниша, Дејана Стојиљковића, који сматра да је док је пекао ракију у томе био успешан, она представља више од пића.Без ње се не може када се долази на овај свет, ни када се са њега одлази. Увек је ту и, како каже, има тај социолошки моменат.У ракији има више магије него у поезији било које врсте, казао је својевремено наш познати писац овенчан многим наградама, истичући како је посебно поносан на своје умеће печења ракије.Не постоји факултет за печење ракије и теорију печења ракије, па тако ни магистри, професори, доктори печења ракије. Постоје само они који пеку добру и они коју пеку лошу ракију. Да се овај принцип примени у домаћој књижевности, где би нам био крај, умео је да примети Стојиљковић за кога је, како је умео да каже, печење ракије већа уметност од писања.Препеченица, љута, мученица – у њеној жестини, сматрају многи, крије се карактер народа који је справља. Уз то у шљивовици има и нечег чисто православног, што је разликује од осталих пића на свету. Као и у случају руске вотке, онај ко је испија пре тога се побожно прексрсти.Посебан ритуалИпак посебан ритуал представља њено печење које традиционално око казана окупља породицу, комшије, родбину, пријатеље. Седење око чувене "веселе машине" без које се не може рачунати на статус доброг српског домаћина, изродило је многе песме из народа, изнедрило посебан стил приповедања.На питање коме ће овај светски успех српске шљивовице највише значити, Стојиљковић сматра да неће много онима који све то већ добро знају и традиционално је пеку уз дружење око казана.„Мислим да можда наши произвођачи који доста производе за иностранство искористе то у маркетингу. Нарочито неки млади паметни људи који пласирају ракије. Шљивовица је колико знам на карти пића светски чувеног ланца хотела Риц и неких других познатих хотела, тако да то може да се искористи“, каже Стојиљковић за Спутњик.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
друштво, србија, србија – друштво, шљивовица, нематеријална културна баштина, унеско
друштво, србија, србија – друштво, шљивовица, нематеријална културна баштина, унеско
Живели! Напијеш се српске шљивовице и штите те УН
10:15 31.12.2022 (Освежено: 16:07 06.04.2023) Ко се напије не треба да брине, под заштитом је Уједињених нација - духовито су поентирали Чачани само који дан пошто је недавно из света стигла вест да је српска шљивовица стављена на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.
О најновијој досетки Чачана Спутњику је испричао наш познати писац Владан Матијевић и сам житељ Чачка кога је
признање за нашу шљивовицу обрадовало.
А Чачани спадају у оне који јако добро знају шта је добра ракија и знају да је испеку. Пред еминентне стручњаке
на заседању Унеска у Мароку изнет је управо узорак ракије из села
Горња Трепча код Чачка.Шљивовица - чувар националне баштине
Пеку и неки други шљивовицу, али то није то. То је бледа копија наше. Зато чак и у Ларусовој енциклопедији пише да шљивовица потиче из Србије.
Ствар, међутим, није само у квалитету пића, то су добро разумели и у Унеску. Шљивовица се вековима пече у Србији и тај обичај који се преноси са генерације на генерацију је постао део националног идентитета.
Не зна се ко је и када донео први казан за печење ракије у Србију, али се зна да је још Душанов законик из 1354. године у параграфу 166, прописивао оштре казне за пијанчење. Зна се и то да је, према сачуваним турским законима, од 1398. до 1878. на сваки казан плаћан порез од дванаест аспри.
За нашег познaтог писца из Ниша, Дејана Стојиљковића, који сматра да је док је пекао ракију у томе био успешан, она представља више од пића.
„Тај културолошки моменат је да је ракија присутна у свим фазама нашег живота. Када се неко роди онда се наздрави, када се иде у војску, или када су младенци, веридбе, свадбе. И кад је крај, па се некоме попије за душу. Свуда је присутна. И када дође гост дочека се ракијом и исто се испрати ракијом“, каже он за Спутњик.
Без ње се не може када се долази на овај свет, ни када се са њега одлази. Увек је ту и, како каже, има тај социолошки моменат.
У ракији има више магије него у поезији било које врсте, казао је својевремено наш познати писац овенчан многим наградама, истичући како је посебно поносан на своје умеће печења ракије.
Не постоји факултет за печење ракије и теорију печења ракије, па тако ни магистри, професори, доктори печења ракије. Постоје само они који пеку добру и они коју пеку лошу ракију. Да се овај принцип примени у домаћој књижевности, где би нам био крај, умео је да примети Стојиљковић за кога је, како је умео да каже, печење ракије већа уметност од писања.
Препеченица, љута, мученица – у њеној жестини, сматрају многи, крије се карактер народа који је справља. Уз то у шљивовици има и нечег чисто православног, што је разликује од осталих пића на свету. Као и у случају руске вотке, онај ко је испија пре тога се побожно прексрсти.
Ипак посебан ритуал представља њено печење које традиционално око казана окупља породицу, комшије, родбину, пријатеље. Седење око чувене "веселе машине" без које се не може рачунати на статус доброг српског домаћина, изродило је многе песме из народа, изнедрило посебан стил приповедања.
На питање коме ће овај светски успех српске шљивовице највише значити, Стојиљковић сматра да неће много онима који све то већ добро знају и традиционално је пеку уз дружење око казана.
„Мислим да можда наши произвођачи који доста производе за иностранство искористе то у маркетингу. Нарочито неки млади паметни људи који пласирају ракије. Шљивовица је колико знам на карти пића светски чувеног ланца хотела Риц и неких других познатих хотела, тако да то може да се искористи“, каже Стојиљковић за Спутњик.
