https://sputnikportal.rs/20230102/boris-lijesevic--danasnji-svet-je-pobesneo-od-straha-marija-jakovljevic-1148727443.html
Борис Лијешевић: Данашњи свет је побеснео од страха
Борис Лијешевић: Данашњи свет је побеснео од страха
Sputnik Србија
Данашња ситуација у свету помало подсећа на онај Пекићев аеродром, као да је свет побеснео од вируса, од страха од вируса, страха за егзистенцију, каже... 02.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-02T08:01+0100
2023-01-02T08:01+0100
2023-01-02T08:01+0100
култура
култура – вести
борис лијешевић
позоришна представа
београдско драмско позориште
фауст
јохан волганг гете
борислав пекић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/14/1123624331_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_7fd879c7f2711710af42d4519a1f985b.jpg
“Надам се да беснило није то што ће бити са свима нама”, додаје за Спутњик Лијешевић.Он открива да ће се, после поставке грандиозног Толстојевог дела “Рат и мир” у Народном позоришту, ускоро подухватити још једног значајног дела светске литературе – “Фауста” Јохана Волфганга Гетеа које ће поставити у Београдском драмском позоришту.Представа “ПраФауст” са Светозарем Цветковићем у главној улози, била је планирана у 2022. години, па је померена за 23. јун 2023.“ПраФауст” је прва верзија “Фауста”, краћа од каснијих, а Лијешевић је управо читајући њу заволео Гетеово чувено дело.“Читајући је, најбоље сам схватио и заволео ту драму. Ипак, у припреми представе позајмљивао сам делове из великог, класичног ‘Фауста’. За сада још не знам који ће од њих бити на премијери”, рекао је Лијешевић.Губитак вере и надеЗа Спутњик Лијешевић открива да “Фауста” доживљава кроз себе и своје страхове, као комад о човеку, фазу која човека чека у животу, а која је опасна као последња препрека коју треба прећи када ти све делује погрешно што си направио:Иако на срећу нема Фаустово искуство, редитељ представа “Читач”, “Елијахова столица”, “Мефисто”, “Чекаоница”, “Пијани”, “Употреба човека” каже да га Гетеов роман “дира”:“Не мора све да буде у доживљеном да бисмо се идентификовали. Искуствени доживљај не мора да буде услов идентификације. Тај доживљај може бити и имагинарни. У Фаустовом суду видим нешто истинито, узбудљиво, што могу да препознам у животу, можда нешто чега се плашим”.Шта ће бити са свима намаСа каквим осећањем завршава 2022. годину најбоље говори чињеница да је пре месец дана у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину почео да ради представу „Шта ће бити са свима нама?“.Када су почели да раде на представи, екипа се није усредсредила на тражење одговора на питање из наслова, него се фокусирала на оно што то питање покреће у њима - осећања, асоцијације, сећања.“Многи од њих у разговору на ту тему сетили су се бомбардовања. Ваљда данашње осећање препознају у тадашњем - неизвесност, немоћ, страх. На неком интуитивном нивоу повезује данашњи страх са оним од пре 25 година. То говори колико су та сећања и трауме живе и непрерађене и да ће бити живе док смо ми живи”, истиче редитељ.Оздрављење ЕвропеОд наредне године очекује да “Европа оздрави”:“Очекивање ми је да ћемо бити здрави и да ће се ситуација у Европи стабилизовати. Не знам да ли да кажем да се врати на оно што је било, јер не знам да ли је повратак могућ или ће доћи до нове стабилности. Очекујем да Европа оздрави, а на свом професионалном плану да ћу се још више ослободити у креативном смислу, да ћу се отворити за нове могућности у процесима рада на представи, за нове углове посматрања ствари и за неке нове, другачује и узбудљиве резултате”.
https://sputnikportal.rs/20220508/mir-je-traganje-za-bogom-i-sobom-u-vremenima-neprestanih-ratova-1137166218.html
https://sputnikportal.rs/20201020/boris-lijesevic-citac-je-moj-pokusaj-da-shvatim-sopstvenu-proslost-i-kolektivne-traume-foto-1123627686.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура – вести, борис лијешевић, позоришна представа, београдско драмско позориште, фауст, јохан волганг гете, борислав пекић
култура – вести, борис лијешевић, позоришна представа, београдско драмско позориште, фауст, јохан волганг гете, борислав пекић
Борис Лијешевић: Данашњи свет је побеснео од страха
Данашња ситуација у свету помало подсећа на онај Пекићев аеродром, као да је свет побеснео од вируса, од страха од вируса, страха за егзистенцију, каже награђивани редитељ Борис Лијешевић који се, после успеха представе “Рат и мир” припрема да у Сомбору режира „Беснило“ по чувеном роману српског писца.
“Надам се да беснило није то што ће бити са свима нама”, додаје за Спутњик Лијешевић.
Он открива да ће се, после поставке грандиозног Толстојевог дела
“Рат и мир” у Народном позоришту, ускоро подухватити још једног значајног дела светске литературе –
“Фауста” Јохана Волфганга Гетеа које ће поставити у Београдском драмском позоришту.
Представа “ПраФауст” са Светозарем Цветковићем у главној улози, била је планирана у 2022. години, па је померена за 23. јун 2023.
“ПраФауст” је прва верзија “Фауста”, краћа од каснијих, а Лијешевић је управо читајући њу заволео Гетеово чувено дело.
“Читајући је, најбоље сам схватио и заволео ту драму. Ипак, у припреми представе позајмљивао сам делове из великог, класичног ‘Фауста’. За сада још не знам који ће од њих бити на премијери”, рекао је Лијешевић.
За Спутњик Лијешевић открива да “Фауста” доживљава кроз себе и своје страхове, као комад о човеку, фазу која човека чека у животу, а која је опасна као последња препрека коју треба прећи када ти све делује погрешно што си направио:
“Као да ни у чему не налазите смисао, имате осећај да је све требало на другачији начин урадити, да је све промашено. Када човек изгуби веру у то што је радио током живота, у науку, образовање, бога, то је драматично. Испрва је та драматика на унутрашњем плану, али свака унутрашња борба може постати борба са другим људима, околностима. Тако је и овде. Фауст из сопствене борбе у њу увлачи и друге људе. Долазимо до могућности да у свој проблем увучемо друге и да у наш понор оду они који нису криви, да они плаћају наше цехове. Грета и цела њена породица страдају, а корен њихових страдања није у њима него у Фаусту”, појашњава Лијешевић.
Иако на срећу нема Фаустово искуство, редитељ представа “Читач”, “Елијахова столица”, “Мефисто”, “Чекаоница”, “Пијани”, “Употреба човека” каже да га Гетеов роман “дира”:
“Не мора све да буде у доживљеном да бисмо се идентификовали. Искуствени доживљај не мора да буде услов идентификације. Тај доживљај може бити и имагинарни. У Фаустовом суду видим нешто истинито, узбудљиво, што могу да препознам у животу, можда нешто чега се плашим”.
Шта ће бити са свима нама
Са каквим осећањем завршава 2022. годину најбоље говори чињеница да је пре месец дана у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину почео да ради представу „Шта ће бити са свима нама?“.
“То не радимо по комаду него по осећању које је у свима нама. Све се згусло, све нам прети. Не памтим да су се у неколико година овако згуснуле претње – од заразних болести до рата који доноси инфлацију, недостатак енергената, страх за егзистенцију. Све се то толико интензивирало да сам дошао на идеју да радим представу ‘Шта ће бити са свима нама’ која ће настајати из страха и немоћи да се нешто уради”, објашњава Лијешевић.
Када су почели да раде на представи, екипа се није усредсредила на тражење одговора на питање из наслова, него се фокусирала на оно што то питање покреће у њима - осећања, асоцијације, сећања.
“Многи од њих у разговору на ту тему сетили су се бомбардовања. Ваљда данашње осећање препознају у тадашњем - неизвесност, немоћ, страх. На неком интуитивном нивоу повезује данашњи страх са оним од пре 25 година. То говори колико су та сећања и трауме живе и непрерађене и да ће бити живе док смо ми живи”, истиче редитељ.
Од наредне године очекује да “Европа оздрави”:
“Очекивање ми је да ћемо бити здрави и да ће се ситуација у Европи стабилизовати. Не знам да ли да кажем да се врати на оно што је било, јер не знам да ли је повратак могућ или ће доћи до нове стабилности. Очекујем да Европа оздрави, а на свом професионалном плану да ћу се још више ослободити у креативном смислу, да ћу се отворити за нове могућности у процесима рада на представи, за нове углове посматрања ствари и за неке нове, другачује и узбудљиве резултате”.
