https://sputnikportal.rs/20230103/stetni-invazivni-jezivi---njihovo-istrebljivanje-moglo-bi-da-bude-pogubno-po-planetu-1148908285.html

Штетни, инвазивни, језиви - њихово истребљивање могло би да буде погубно по планету

Штетни, инвазивни, језиви - њихово истребљивање могло би да буде погубно по планету

Sputnik Србија

Неки су штетни, инвазивни, језиви – али паразити одржавају равнотежу у екосистемима и њихово истребљивање могло би да буде погубно по планету. 03.01.2023, Sputnik Србија

2023-01-03T19:59+0100

2023-01-03T19:59+0100

2023-01-03T19:59+0100

живот

живот

друштво

наука и технологија

живи свет и генетика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/03/1148908893_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_2a0867f0d50eafd6c7121ea7c1e293dd.jpg

Током одрастања Челзи Вуд је маштала да постане морски биолог и да проучава ајкуле или делфине – врсту великих, узбудљивих животиња које биолози називају харизматичном мегафауном. Уместо тога, током стажирања на колеџу затекла се како гледа кроз микроскоп у унутрашњост пужа.У детињству је често скидала ове морске пужеве са стена дуж обала Лонг Ајленда и сакупљала их у кофе, али никада није гледала у њихову унутрашњост. Кад је разбила љуштуру пужа, кроз микроскоп је видела „хиљаде малих, белих ствари налик кобасицама како се изливају из тела“.Те „кобасице“ су биле ларве метиља Cryptocotyle lingua, уобичајеног рибљег паразита. Виђени кроз микроскоп, сваки од њих је имао две тамне очне пеге, које су их чиниле изненађујуће љупким.Вудова је од тада постала лидер новог покрета за очување и заштиту светске нехаризматичне минифауне.Суморне прогнозеСкоро половина свих познатих животиња су паразити, каже Вудова. Једна студија предвиђа да би једна десетина њих у наредних 50 година могла да буде осуђена на изумирање док друге процене сугеришу да би могло да нестане до трећине њих. Међутим, тренутно се чини да је малом броју људи стало – или и не примећују. Од више од 40.000 врста које су означене као угрожене на Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе, само је неколико паразита.Паразити су парије животињског света јер у неком тренутку свог живота живе у или на домаћину и узимају нешто од тог домаћина. Али већина паразита је еволуирала да не убија своје домаћине, а и да им не наноси приметну штету. Штавише, само мали проценат њих штетно делује на људе.Научници упозоравају на кобне последице ако наставимо да игноришемо невоље паразита. Не само да су неки од њих корисни људима (као што су медицинске пијавице, које се и даље употребљавају при неким операцијама) већ почињемо да схватамо да они играју кључну улогу у екосистемима, држећи неке популације под контролом док помажу у исхрани других.Неки стручњаци кажу да постоји и естетски аргумент за њихово спасавање. Ако превазиђете фактор „гађења“ и упознате их, можда ћете установити да је предузимљивост паразита језиво шармантна. Развили су генијална средства за преживљавање, од љускара који постају рибљи језик до смарагдне осе која контролише ум бубашваба.Еволуција паразитизмаПаразитизам као начин живота је еволуирао изнова и изнова, током милијарди година, од најмањих, најједноставнијих микроба до најсложенијих кичмењака. Постоје паразитске биљке, паразитске птице, збуњујући низ паразитских црва и инсеката, па чак и паразитски сисар – вампирски слепи миш, који преживљава пијући крв крава и других сисара. Од 42 главне гране на дрвету живота, званих раздели, 31 је већином паразитска.Па ипак, једва да смо почели да идентификујемо све паразите, а још мање да учимо о њиховим начинима живота или пратимо њихове популације.„То једноставно није нешто чему смо икада давали приоритет“, каже Скилар Хопкинс, еколог с Државног универзитета Северна Каролина.Тако је пре неколико година Хопкинсова окупила групу научника заинтересованих за очување и заштиту паразита и они су почели међусобно да деле оно што знају. Први глобални план икада за спасавање паразита објавили су 2020. године у часопису „Биолоџикал конзервејшн“.Један од проблема јесте оно што се зове парадокс заједничког изумирања. Пошто се паразити по дефиницији ослањају на друге врсте, посебно су рањиви. Узмимо, на пример, угрожену патуљасту ваш која сиса свињску крв. Она живи само од друге угрожене врсте, патуљасте свиње, која нестаје с пашњака у подножју Хималаја.Затим, ту је калифорнијска кондорска ваш, која је ироничним обртом судбине постала незванични узор за очување паразита. Жарко желећи да спасу калифорнијског кондора, биолози су седамдесетих година прошлог века почели да узгајају ове птице у заточеништву. Део протокола био је да се свака птица очисти од ваши пестицидима, под претпоставком да су паразити лоши за кондоре, иако није јасно да ли су они заиста такви. Калифорнијска кондорска ваш од тада није виђена.Слично томе, медицинска пијавица из Нове Енглеске није примећена више од једне деценије, а прекомерни риболов вероватно је довео до изумирања морског метиља Stichocotyle nephropis, који је зависио од ража. Претпоставља се да је небројено других паразитских црва, протозоа и инсеката изумрло након што су изумрли њихови домаћини.Упозорење екологаИ док смрт паразита можда не изгледа као нека страшна ствар, или се чак сматра за нешто чему треба тежити, еколози упозоравају да би њихово истребљење вероватно изазвало крај живота на нашој планети. Без паразита који их држе под контролом, популације неких животиња би се нагло намножиле, баш као што то чине инвазивне врсте када их преселе даље од природних грабљивица. Друге врсте би вероватно пропале у окршају који би уследио.Велики, харизматични грабљивци би такође изгубили. Многи паразити су еволуирали да се преселе у свог следећег домаћина манипулишући домаћином у коме се налазе, тако што га утерају у уста грабљивца. Нематоморфни црви, на пример, сазревају унутар цврчака, али морају да дођу до воде да би се парили. Тако утичу на мозак цврчака, терајући ове инсекте да скачу у потоке, где постају важан извор хране за пастрмке. Сличне појаве хране птице, мачке и друге грабљивце широм света.Ни људско здравље не би имало користи од уништења паразита. У земљама као што су Сједињене Државе, где је већина цревних паразита елиминисана, постоје аутоимуне болести које су готово незабележене на местима где сви још увек имају те паразите. Према једној мишљењу, људски имуносистем је еволуирао с гомилом паразитских црва и протозоа, а када смо их убили, наш имуносистем почео је да напада себе. Неки људи с Кроновом болешћу чак су се намерно заразили цревним црвима како би покушали да поврате еколошку равнотежу својих црева, с мешовитим резултатима.Уз то, научници не желе да спасу све паразите. Чак и тврдокорни заштитници природе не жуде за тим да спасу гвинејског црва, на пример. Он се развија до зрелости унутар људског абдомена, често достижући метар дужине, затим путује до ноге и болно излази кроз стопало. Фондација бившег председника Џимија Картера кренула је да истреби овог црва који ће мало коме недостајати.„Језиви страшни дивни паразити“Ако би ико желео да се реши свих паразита, помислили бисте да је то Боби Прит. Као медицинска директорка лабораторије за људску паразитологију „Клинике Мејо“, Притова идентификује паразите који се налазе широм земље и у сваком делу тела. Током уобичајеног дана она може да ради с крвљу која носи паразите маларије, можданим ткивом пуним Toxoplasma gondii или да струже ножне прсте од пешчаних бува некоме ко их је покупио босоног на плажи.Ипак, чак и Притова има слабу тачку када је реч о паразитима. Она пише блог под називом „Језиви страшни дивни паразити“ и проводи викенде проучавајући крпеље у околини своје викендице. Као лекар, она жели да се паразит искорени у случајевима када изазива болест и патњу.На крају крајева, циљ очувања паразита није да их сви заволе, већ да смањимо напетост у нашем рату против свих њих јер још много тога не разумемо.Паразити у бројкамаКада гледамо преко афричке саване или аустралијског Великог коралног гребена, примећујемо лавове и зебре и шарене рибе. Али те животиње су боравишта многих живота скривених од нас.Свеукупно, 40 одсто познатих животиња су паразити – и то су само описане врсте. Научници мисле да је то само око 10 одсто свих паразита, а да милиони њих тек треба да буду откривени. У погледу разноликости врста, само паразитске осе вероватно надмашују било коју другу групу животиња, чак и бубе.На већини врста, како се показало, паразитирају бројне друге. Узмите за пример људе: упркос нашим напорима да будемо негостољубиви, ми смо одлични домаћини. Више од стотину различитих паразита еволуирало је да живи у нама или на нама, и сада постојање многих врста зависи од нас.Стога, када погледате биљку или животињу, размислите о свим паразитима који могу да живе на њима или унутар њих, тихи и невидљиви. Напослетку, постоји разлог зашто су тако распрострањени.„Природа се гнуша вакуума“, каже Челзи Вуд, еколошки паразитолог. „Ако постоји прилика, неко ће еволуирати да га испуни“, пренела је „Национална географија“.

2023

Вести

sr_RS

живот, друштво, наука и технологија, живи свет и генетика