https://sputnikportal.rs/20230107/rusija-na-kolenima-samo-kada-se-bogu-moli-video-1149047317.html
Русија на коленима само када се Богу моли /видео/
Русија на коленима само када се Богу моли /видео/
Sputnik Србија
Када се окончају дешавања у Украјини једно је сасвим сигурно да враћања на старо стање, пре руске специјалне војне операције, неће бити. Како год ко тумачио... 07.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-07T18:31+0100
2023-01-07T18:31+0100
2023-01-07T18:31+0100
свет
спутњик интервју
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/07/1149105153_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_7bfd92fecfb5ecb796010c64d5e252f2.jpg
Књигу коју је крајем октобра објавила компанија „Новости“ Шеклер је почео да пише у априлу, пошто је украјинска криза већ узела маха. На питање откуд таква књига из пера нашег познатог вирусолога и микробиолога Ветеринсарског института у Краљеву, кога је најшира јавност по томе упознала током најжешћег периода пандемије ковида, он напомиње да се сличним штивом бави последњих 12-13 година. Објављивао је аналитичке текстове, колумне и о Русији, Белорусији, о Владимиру Зеленском још када се кандидовао за председника Украјине, писао и објављивао на разне историјске теме, али и оне из домена привреде па и културе.Нема враћања на Украјину какву смо зналиУ емисији Спутњик интервју Шеклер каже да је било анегдотски када је са појавом пандемије написао текст о корони, а уредник Нове српске политичке мисли, Ђорђе Вукадиновић, где је најчешће објављивао текстове, готово га прекорео констатацијом - шта сад ти пишеш о корони, држи се онога што знаш. Није знао да је заправо то његово дугогодишње професионално поље деловања, да је по дипломирању на Ветеринарском факултету магистрирао из имунологије, а потом докторирао на микробиологији.Књига се на готово 300 страна бави историјатом стварања украјинске државе која је, како каже, на његово велико изненађење своју самосталност и државност добила први пут тек 1991. године са распадом Совјетског савеза. Заокружена прича која је, напомиње аутор, испричана са намером да укаже на многобројне и заборављене чињенице, креће од 882. године и формирања прве руске државе са седиштем у Кијеву. Народна Република Украјина је први пут формира 1922. Године у оквиру Совјетског савеза, да би његовим распадом постала самостална држава.Не разумеју руски на коме пишу„Ви када хоћете да формирате нацију и оделите је од друге онда је највећи проблем како да је оштро оделите од најсличније. Видели смо када су у Црној Гори почели да праве нацију, да Црногорац нема везе са Србином, три ствари морате да урадите – да одвојите језик, цркву, што је ирационално јер црква по правилу дуго траје и морате да промените историју“, каже он.Иста ствар је и у Украјини. За мене је фрапантно да људи у Украјини 2020. године када користе интернет и претражују Википедију у 90 одсто случајева користе руски језик. На друштвеним мрежама када се дописују међусобно користе руски.Он у књизи документованој многобројним изворима података које је користио, а превсходно западним, каже да је био занимљив резултат анкете направљене у средњој школи о томе који језик користе. Пре него што им је дат анкетни листић на попуњавање, питали су их, што је такође био део анкете али то деца нису знала, хоће ли да анкетни листић буде на руском или украјинском језику. И 90 посто је тражило да буде на руском језику. Када су, међутим, одговарали на питање са листића који језик користе они су уписивали -украјински.Младост државе и нацизам као највеће изненађењеУз то сазнање о „младости“ украјинске државе, за њега је ипак највеће изненађење било то до које мере је нацизам присутан у украјинском друштву.„Мени је било непојмљиво да имаш нацисте у земљи која је толико жртва имала од тог истог нацизма“, каже наш саговорник.На питање како то објашњава, он сматра да је до његовог повампирења дошло зато што је то Западу било потребно. Како је и бивша немачка канцеларка Ангела Меркел недавно признала, а то после потврдио и бивши француски председник Франсоа Оланд, потписивање Минских споразума је било само замајавање њима да би се купило време и Украјина оснажила, пре свега војно, у неизбежном сукобу са Русијом, на шта је Запад рачунао у покушају да Русију баци на колена.Адекватан сарадник за прљав посаоОн у књизи подсећа на документарни филм италијанских новинара „Украјина-скривена истина“ емитован 2017. године у коме, осокољени управо подршком Запада плаћени снајперисти без зазора у камеру признају како су ангажовани да убијају људе по Кијеву да би за то била оптужена друга страна, актуелна власт, како би била срушена. Неки се нису либили да у филму жале што им је уместо обећаних 50.000 евра исплаћено само 10.000.Кијевском евромајдану и злочину у Одеси 2014. године када су Руси живи спаљивани посвећен је и филм „Украјина:маске револуције“ француског новинара Пола Мореире. У њему су главни актери нацистички настројени екстремисти који су отворено говорили о „подвизима“ које су извели па се из једночасовног филма јасно види ко је био главна снага те „револуције“.Мало чудне биолабораторијеПосебан одељак у књизи посвећен је биолабораторијама у Украјини које је са тамошњим Министарством здравља оснивало америчко министарство одбране. Какао напомиње, да би се нешто назвало биолабораторијом у оном војном смислу, што подразумева производњу биолошког оружја, то није обична лабораторија.„Овде је јасно да је у силне пројекте уложен силан амерички новац. Јасно је да од 2014. године новац у Украјину нигде није улаган да се побољша живот тог становништва после те чувене револуције него је само јачана војска и улагано је у те пројекте који су крајње необични. Било је много више других здравствених проблема који су захтевали улагање великих средстава ако сте желели да им помогнете, а не да у земљи која има мало оболелих од туберкулозе у Харковској области правиш посебну лабораторију за то, а има многих других болести за чијим лечењем и улагањем у то здравство Украјина вапи. Чудан је избор приоритета“, истиче наш познати вирусолог и микробиолог.На питање на какав закључак наводи тај избор приоритета, он каже да наводи на то да је неко ту хтео да се бави истраживањима којима није могао у својој земљи.„Лабораторије које тамо постоје, за које су и САД рекле да постоје, имају одређене пројекте, програме којима се баве. Мало је чудно да у тим лабораторијама врло често управљају Американци, односно странци и крајње је необично да има пуно странаца који раде у тим лабораторијама. Мени је једна ствар супер јасна - нема шансе да неко вама открије методологију и у том правцу не треба ићи. Али треба ићи у том правцу шта је ту тражио тај биолошки материјал који хипотетички може да се користи за биолошко оружје“, истиче Шеклер.Шта су донели експерименти над УкрајинцимаОн у књизи указује на податке до којих је дошао амерички новинар Кристофер Данлап, према којима је у једном од експеримената учествовало 4000 украјинских војника који је резултирао са смртним исходом неколицине и тешким здравственим последицама по много њих, о чему су подаци послати у САД . Он је наводио и да су нове биолабораторије у у Песочину и Подворки прикупљале биолошки материјал од становника Харкова. Америчком новинару је било у свему најчудније што је број оболелих од туберкулозе у Харкову 2016. године био 229, да би се број тешко оболелих од те болести по покретању пројекта за њено сузбијање попео на невероватних 30.000.Таква истраживања и оснивање биолабораторија се, како каже, раде тамо где је становништво, по њима, мање вредно, у државама где је мања контрола, где је мање законодавство и где нису способни да открију шта се у тим лабораторијама уопште ради.Русија на коленима само када се Богу молиЧак постоји и израз који они користе – мање вредан бео живот, напомиње Шеклер, истичући да је био изненађен када је то нашао.Он каже да је незахвално питање како ће се актуелна украјинска криза завршити на терену.Или, како то Шеклер наводи у књизи: Имам потребу да кажем да Русија може бити на коленима само када се Богу моли!
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/07/1149105153_227:0:1667:1080_1920x0_80_0_0_715fa5f83d5ef12e059798a42f247304.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
спутњик интервју
Русија на коленима само када се Богу моли /видео/
Када се окончају дешавања у Украјини једно је сасвим сигурно да враћања на старо стање, пре руске специјалне војне операције, неће бити. Како год ко тумачио дешавања на терену, Русија не може да изгуби. Русија може бити на коленима само када се Богу моли, каже аутор књиге „Досије Украјина“, Миланко Шеклер.
Књигу коју је крајем октобра објавила компанија „Новости“ Шеклер је почео да пише у априлу, пошто је украјинска криза већ узела маха. На питање откуд таква књига из пера нашег познатог вирусолога и микробиолога Ветеринсарског института у Краљеву, кога је најшира јавност по томе упознала током најжешћег периода пандемије ковида, он напомиње да се сличним штивом бави последњих 12-13 година. Објављивао је аналитичке текстове, колумне и о Русији, Белорусији, о Владимиру Зеленском још када се кандидовао за председника Украјине, писао и објављивао на разне историјске теме, али и оне из домена привреде па и културе.
Нема враћања на Украјину какву смо знали
У емисији Спутњик интервју Шеклер каже да је било анегдотски када је са појавом пандемије написао текст о корони, а уредник Нове српске политичке мисли, Ђорђе Вукадиновић, где је најчешће објављивао текстове, готово га прекорео констатацијом - шта сад ти пишеш о корони, држи се онога што знаш. Није знао да је заправо то његово дугогодишње професионално поље деловања, да је по дипломирању на Ветеринарском факултету магистрирао из имунологије, а потом докторирао на микробиологији.
Књига се на готово 300 страна бави историјатом стварања украјинске државе која је, како каже, на његово велико изненађење своју самосталност и државност добила први пут тек 1991. године са распадом Совјетског савеза. Заокружена прича која је, напомиње аутор, испричана са намером да укаже на многобројне и заборављене чињенице, креће од 882. године и формирања прве руске државе са седиштем у Кијеву. Народна Република Украјина је први пут формира 1922. Године у оквиру Совјетског савеза, да би његовим распадом постала самостална држава.
Не разумеју руски на коме пишу
„Ви када хоћете да формирате нацију и оделите је од друге онда је највећи проблем како да је оштро оделите од најсличније. Видели смо када су у Црној Гори почели да праве нацију, да Црногорац нема везе са Србином, три ствари морате да урадите – да одвојите језик, цркву, што је ирационално јер црква по правилу дуго траје и морате да промените историју“, каже он.
Иста ствар је и у Украјини. За мене је фрапантно да људи у Украјини 2020. године када користе интернет и претражују Википедију у 90 одсто случајева користе руски језик. На друштвеним мрежама када се дописују међусобно користе руски.
Он у књизи документованој многобројним изворима података које је користио, а превсходно западним, каже да је био занимљив резултат анкете направљене у средњој школи о томе који језик користе. Пре него што им је дат анкетни листић на попуњавање, питали су их, што је такође био део анкете али то деца нису знала, хоће ли да анкетни листић буде на руском или украјинском језику. И 90 посто је тражило да буде на руском језику. Када су, међутим, одговарали на питање са листића који језик користе они су уписивали -украјински.
Младост државе и нацизам као највеће изненађење
Уз то сазнање о „младости“ украјинске државе, за њега је ипак највеће изненађење било то до које мере је нацизам присутан у украјинском друштву.
„Мени је било непојмљиво да имаш нацисте у земљи која је толико жртва имала од тог истог нацизма“, каже наш саговорник.
На питање како то објашњава, он сматра да је до његовог повампирења дошло зато што је то
Западу било потребно. Како је и бивша
немачка канцеларка Ангела Меркел недавно признала, а то после потврдио и бивши француски председник Франсоа Оланд, потписивање Минских споразума је било само замајавање њима да би се купило време и Украјина оснажила, пре свега војно, у
неизбежном сукобу са Русијом, на шта је Запад рачунао у покушају да Русију баци на колена.
Адекватан сарадник за прљав посао
„Да би вама неко завршио прљав посао, ви када бирате сарадника бирате онога који је спреман на све, што је аморално, али је очигледно Запад изабрао онога ко то може да реализује, коме људски живот не значи ништа и ко ће сурово да спроведе оно што треба да се уради“, каже Шеклер.
Он у књизи подсећа на документарни филм италијанских новинара „Украјина-скривена истина“ емитован 2017. године у коме, осокољени управо подршком Запада плаћени снајперисти без зазора у камеру признају како су ангажовани да убијају људе по Кијеву да би за то била оптужена друга страна, актуелна власт, како би била срушена. Неки се нису либили да у филму жале што им је уместо обећаних 50.000 евра исплаћено само 10.000.
Кијевском евромајдану и злочину у Одеси 2014. године када су Руси живи спаљивани посвећен је и филм „Украјина:маске револуције“ француског новинара Пола Мореире. У њему су главни актери нацистички настројени екстремисти који су отворено говорили о „подвизима“ које су извели па се из једночасовног филма јасно види ко је био главна снага те „револуције“.
Мало чудне биолабораторије
Посебан одељак у књизи посвећен је биолабораторијама у Украјини које је са тамошњим Министарством здравља оснивало америчко министарство одбране. Какао напомиње, да би се нешто назвало биолабораторијом у оном војном смислу, што подразумева производњу биолошког оружја, то није обична лабораторија.
„Овде је јасно да је у силне пројекте уложен силан амерички новац. Јасно је да од 2014. године новац у Украјину нигде није улаган да се побољша живот тог становништва после те чувене револуције него је само јачана војска и улагано је у те пројекте који су крајње необични. Било је много више других здравствених проблема који су захтевали улагање великих средстава ако сте желели да им помогнете, а не да у земљи која има мало оболелих од туберкулозе у Харковској области правиш посебну лабораторију за то, а има многих других болести за чијим лечењем и улагањем у то здравство Украјина вапи. Чудан је избор приоритета“, истиче наш познати вирусолог и микробиолог.
На питање на какав закључак наводи тај избор приоритета, он каже да наводи на то да је неко ту хтео да се бави истраживањима којима није могао у својој земљи.
„Лабораторије које тамо постоје, за које су и САД рекле да постоје, имају одређене пројекте, програме којима се баве. Мало је чудно да у тим лабораторијама врло често управљају Американци, односно странци и крајње је необично да има пуно странаца који раде у тим лабораторијама. Мени је једна ствар супер јасна - нема шансе да неко вама открије методологију и у том правцу не треба ићи. Али треба ићи у том правцу шта је ту тражио тај биолошки материјал који хипотетички може да се користи за биолошко оружје“, истиче Шеклер.
Шта су донели експерименти над Украјинцима
Он у књизи указује на податке до којих је дошао амерички новинар Кристофер Данлап, према којима је у једном од експеримената учествовало 4000 украјинских војника који је резултирао са смртним исходом неколицине и тешким здравственим последицама по много њих, о чему су подаци послати у САД . Он је наводио и да су нове биолабораторије у у Песочину и Подворки прикупљале биолошки материјал од становника Харкова. Америчком новинару је било у свему најчудније што је број оболелих од туберкулозе у Харкову 2016. године био 229, да би се број тешко оболелих од те болести по покретању пројекта за њено сузбијање попео на невероватних 30.000.
Таква
истраживања и оснивање биолабораторија се, како каже, раде тамо
где је становништво, по њима, мање вредно, у државама где је мања контрола, где је мање законодавство и где нису способни да открију
шта се у тим лабораторијама уопште ради.
Русија на коленима само када се Богу моли
Чак постоји и израз који они користе – мање вредан бео живот, напомиње Шеклер, истичући да је био изненађен када је то нашао.
Он каже да је незахвално питање како ће се актуелна украјинска криза завршити на терену.
„Када ме то питате у једно сам сигуран – нема враћања на старо. Сигуран сам да је однос поремећен између ЕУ и Русије и Америке скоро па трајно. Никада се неће вратити на старо. Одговор на ово питање је још један - Русија неће да изгуби јер да би она изгубила морало би да буде заузета Москва, а то не могу да замислим па сам сигуран да ће то да се заврши другачије“.
Или, како то Шеклер наводи у књизи: Имам потребу да кажем да Русија може бити на коленима само када се Богу моли!