https://sputnikportal.rs/20230108/zasto-deca-brze-uce-od-odraslih-naucnici-na-tragu-odgovora-1149130356.html
Зашто деца брже уче од одраслих: Научници на трагу одговора
Зашто деца брже уче од одраслих: Научници на трагу одговора
Sputnik Србија
У поређењу са одраслима, деца брже уче. Њихови мозгови који се развијају упијају информације невероватном брзином, а неурони не само да лакше уче ново знање... 08.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-08T21:55+0100
2023-01-08T21:55+0100
2023-01-08T21:55+0100
друштво
друштво
живот
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/08/1149130047_0:147:2510:1559_1920x0_80_0_0_1bdf31773aa90d84cc4dd38708680c79.jpg
Тим неуролога са немачког Универзитета у Регензбургу и Универзитета Браун у САД можда открио шта то тачно чини млади мозак тако ефикасним. Једна хемикалија одговорна за боље учење децеОни сматрају да је за велики део овог феномена одговорна хемикалија ГАБА (гама-аминобутерна киселина), чији скаче код деце током и након учења и претвара њихове мозгове у „суперсунђере“.У потрази за кључним механизмом у мозгу, научни тим је користио напредну технику магнетно резонантне спектроскопије да индиректно мери концентрацију ГАБА у визуелном делу кортекса деце током учења, како би сазнали на који начин се разликује од одраслих.У студији је снимано 55 деце узраста од осам до 11 година и 56 одраслих између 18 и 35 година. Три различита периода су покривена – пре визуелног учења, током процеса учења и након.Резултати су показали да ниво ГАБА код одраслих остаје сталан током читавог експеримента, док се код деце тај ниво повећава.ГАБА је главни хемијски носач информација у мозгу, познат као веома важан у усвајању нових информација. Такође, игра важну улогу у стабилизацији, односно „периоду хлађења“ после учења током којег се крхке нове неуронске мреже консолидују и информација успешно складишти.Период хлађења важан за успешно учење„Период хлађења“ је веома важан за успешно учење и памћење, јер уколико се током њега додају нове информације, дешава се феномен током ког се претходно научене информације бришу и уништавају.Научници пореде то са питом након што се извади из рерне. Уколико је не оставите да се лепо охлади и фил у њој очврсне, чим је исечете из ње ће пуњење исцурети.Научници су извели и бихевиоралне експерименте како би утврдили да ли раст нивоа ГАБА омогућава и бржу стабилизацију визуелног учења и резултати су били запањујући.Одраслима је био потребан „период хлађења“ од сат времена како би дошло до стабилизације. Међутим, деци је било довољно само 10 минута паузе после учења како би могла да усвајају нова знања.Научници су утврдили и да узастопне сесије учења још више повећавају ниво ГАБА код деце, омогућавајући им још бржи период стабилизације претходно наученог, преноси Сајенс алерт.
https://sputnikportal.rs/20221223/tajna-imuniteta-stogodisnjaka-1148431828.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
друштво, живот, наука и технологија
друштво, живот, наука и технологија
Зашто деца брже уче од одраслих: Научници на трагу одговора
У поређењу са одраслима, деца брже уче. Њихови мозгови који се развијају упијају информације невероватном брзином, а неурони не само да лакше уче ново знање, већ га и боље чувају чак и уз стални прилив нових информација.
Тим неуролога са немачког Универзитета у Регензбургу и Универзитета Браун у САД можда открио шта то тачно чини млади мозак тако ефикасним.
Једна хемикалија одговорна за боље учење деце
Они сматрају да је за велики део овог феномена одговорна хемикалија ГАБА (гама-аминобутерна киселина), чији скаче код деце током и након учења и претвара њихове мозгове у „суперсунђере“.
„Често се претпоставља да деца ефикасније уче од одраслих, али је научна подршка за ту претпоставку била до сада прилично слаба“, каже коаутор студије Такео Ватанабе, когнитивни психолог са Универзитета Браун.
У потрази за кључним механизмом у мозгу, научни тим је користио напредну технику магнетно резонантне спектроскопије да индиректно мери концентрацију ГАБА у визуелном делу кортекса деце током учења, како би сазнали на који начин се разликује од одраслих.
У
студији је снимано 55 деце узраста од осам до 11 година и 56 одраслих између 18 и 35 година. Три различита периода су покривена – пре визуелног учења, током процеса учења и након.
Резултати су показали да ниво ГАБА код одраслих остаје сталан током читавог експеримента, док се код деце тај ниво повећава.
„Оно што смо открили је брз скок нивоа ГАБА код деце, повезан са учењем. И не само током процеса учења – ниво је остајао висок и у периоду након престанка упијања нових информација“, истиче Ватанабе.
ГАБА је главни хемијски носач информација у мозгу, познат као веома важан у усвајању нових информација. Такође, игра важну улогу у стабилизацији, односно „периоду хлађења“ после учења током којег се крхке нове неуронске мреже консолидују и информација успешно складишти.
Период хлађења важан за успешно учење
„Период хлађења“ је веома важан за успешно учење и памћење, јер уколико се током њега додају нове информације, дешава се феномен током ког се претходно научене информације бришу и уништавају.
Научници пореде то са питом након што се извади из рерне. Уколико је не оставите да се лепо охлади и фил у њој очврсне, чим је исечете из ње ће пуњење исцурети.
Научници су извели и бихевиоралне експерименте како би утврдили да ли раст нивоа ГАБА омогућава и бржу стабилизацију визуелног учења и резултати су били запањујући.
Одраслима је био потребан „период хлађења“ од сат времена како би дошло до стабилизације. Међутим, деци је било довољно само 10 минута паузе после учења како би могла да усвајају нова знања.
„Оваква брза стабилизација учења код деце, омогућава им да усвоје више информација у одређеном периоду него што то могу одрасли“, каже психолог и когнитивни неуролог Себастијан Франк са Универзитета Регенсбург, један од аутора студије.
Научници су утврдили и да узастопне сесије учења још више повећавају ниво ГАБА код деце, омогућавајући им још бржи период стабилизације претходно наученог,
преноси Сајенс алерт.
