https://sputnikportal.rs/20230109/vodolazkinu-urucena-velika-nagrada-ivo-andric-1149186331.html
Водолазкину и Максимовићу уручена „Велика награда Иво Андрић“
Водолазкину и Максимовићу уручена „Велика награда Иво Андрић“
Sputnik Србија
Руском писцу Евгенију Водолазкину у Андрићевом институту у Андрићграду уручена је „Велика награда Иво Андрић“ за најбољи роман, а српском песнику Мирославу... 09.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-09T22:42+0100
2023-01-09T22:42+0100
2023-01-09T22:42+0100
култура
култура – вести
култура
књижевност
русија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/139/91/1399132_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_f30304f26b404d6ef87c06fa80fe37c1.jpg
Председник жирија за доделу „Велике награде Иво Андрић“ Слађана Илић истакла је да је Мирослав Максимовић један је од најзначајнијих савремених српских песника. Превођен је на многе стране језике и добитник је најпрестижнијих српских књижевних награда. Евгеније Водолазкин, пише и говори смиреним интонацијама Чеховљевског интелектуалца, изнова градећи бајке и хронике од којих једна – роман „Бризбејн“, истакла је Илићева.Директор Андрићевог института Емир Кустурица указао је на значај постојања Андрићевог института и књижевне награде коју додељује.Евгеније Водолазкин је руски научник и прозни писац. Рођен је у Кијеву 21. фебруара 1964. године.Дипломирао је на Филолошком одсеку Кијевског универзитета 1986. године. Његове књиге се читају широм света. Објављене су на 34 језика.Написао је романе „Отмица Европе“ 2005. године, „Соловјов и Ларионов“ 2009, „Лавр“ 2013. године, „Авијатичар“ 2016, „Бризбејн“ 2018, „Оправдање острва“ 2020, те „Чагин“ 2022. године.Добитник је многобројних признања за прозна дела. Живи у Санкт Петербургу.Овом приликом изасланик председника Републике Српске Перо Симић Евгенију Водолазкину доделио је Орден части са златним зрацима којим га је одликовао председник Републике Српске Милорад Додик због његов подршке развојном путу Андрићграда и Андрићевог института.Мирослав Максимовић један је од водећих српских песника чија су дјела превођена на многе језике, а добитник је најцењенијих српских књижевних награда. Аутор је 11 збирки поезије и две књиге есеја, а рођен је у Његошеву 26. маја 1946. године.Најважније Максимовићеве збирке су „Спавач под упијачем“, „Мењачи“, „1972“, „Сонети о животним радостима и тешкоћама“, „55 сонета о животним радостима и тешкоћама", „Небо“, „Изабране песме“, "Београдске песме“, „77 сонета о животним радостима и тешкоћама“.„Велика награда Иво Андрић“ додељује се од 2015. године, када су награђени Матија Бећковић и Владимир Кецмановић, а након њих лауреати су били Душан Ковачевић, Захар Прилепин, Ју Хуа, Бора Ђорђевић, Горан Петровић, Рајко Петров Ного, Драгослав Михаиловић, Гузељ Јахина, Милован Данојлић и Петер Хандке.
https://sputnikportal.rs/20230109/svecano-urucenje-nagrade-dejan-medakovic-emiru-kusturici-marija-jakovljevic-1149159894.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/139/91/1399132_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_da706cd3a9b9735349ae0238be3bfa31.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура – вести, култура, књижевност, русија – друштво
култура – вести, култура, књижевност, русија – друштво
Водолазкину и Максимовићу уручена „Велика награда Иво Андрић“
Руском писцу Евгенију Водолазкину у Андрићевом институту у Андрићграду уручена је „Велика награда Иво Андрић“ за најбољи роман, а српском песнику Мирославу Максимовићу награда за животно дело.
Председник жирија за доделу „Велике награде Иво Андрић“ Слађана Илић истакла је да је Мирослав Максимовић један је од најзначајнијих савремених српских песника. Превођен је на многе стране језике и добитник је најпрестижнијих српских књижевних награда. Евгеније Водолазкин, пише и говори смиреним интонацијама Чеховљевског интелектуалца, изнова градећи бајке и хронике од којих једна – роман „Бризбејн“, истакла је Илићева.
Директор Андрићевог института Емир Кустурица указао је на значај постојања Андрићевог института и књижевне награде коју додељује.
„Ово је осми пут да додељујемо награду, надам се да ће тога бити још и да ћемо успевати да у лудом материјалистичком свету обележавамо књижевнике који ће моћи својим мислима, својим трагањем за смислом и својим реченицама да нам помажу да и ми трагамо за истим вредностима“, истакао је Кустурица и додао да је срећно решење да Водолазкин добије награду за најбољи роман, а да Максимовићева награда представља, пре свега, духовну добит.
Евгеније Водолазкин је руски научник и прозни писац. Рођен је у Кијеву 21. фебруара 1964. године.
Дипломирао је на Филолошком одсеку Кијевског универзитета 1986. године. Његове књиге се читају широм света. Објављене су на 34 језика.
Написао је романе „Отмица Европе“ 2005. године, „Соловјов и Ларионов“ 2009, „Лавр“ 2013. године, „Авијатичар“ 2016, „Бризбејн“ 2018, „Оправдање острва“ 2020, те „Чагин“ 2022. године.
Добитник је многобројних признања за прозна дела. Живи у Санкт Петербургу.
Овом приликом изасланик председника Републике Српске Перо Симић Евгенију Водолазкину доделио је Орден части са златним зрацима којим га је одликовао председник Републике Српске Милорад Додик због његов подршке развојном путу Андрићграда и Андрићевог института.
Мирослав Максимовић један је од водећих српских песника чија су дјела превођена на многе језике, а добитник је најцењенијих српских књижевних награда. Аутор је 11 збирки поезије и две књиге есеја, а рођен је у Његошеву 26. маја 1946. године.
Најважније Максимовићеве збирке су „Спавач под упијачем“, „Мењачи“, „1972“, „Сонети о животним радостима и тешкоћама“, „55 сонета о животним радостима и тешкоћама", „Небо“, „Изабране песме“, "Београдске песме“, „77 сонета о животним радостима и тешкоћама“.
„Велика награда Иво Андрић“ додељује се од 2015. године, када су награђени Матија Бећковић и Владимир Кецмановић, а након њих лауреати су били Душан Ковачевић, Захар Прилепин, Ју Хуа, Бора Ђорђевић, Горан Петровић, Рајко Петров Ного, Драгослав Михаиловић, Гузељ Јахина, Милован Данојлић и Петер Хандке.