Америка подиже лествицу, Кфор не чува Србе, него леђа Куртију /видео/
© AP Photo / Bojan Slavkovic
Пратите нас
Кфор чува леђа Аљбину Куртију, а САД су високо подигле лествицу очекивања од Србије, па иако не траже директно признање Косова, желе да се према тој творевини понашамо као да је стварно држава, описује ситуацију са КиМ Милован Дрецун после рањавања двоје Срба код Штрпца, а пред посету високог америчког званичника Дерека Шолеа Балкану.
Поводом негативног одговора Кфора Београду на захтев за повратак српских војника и полицајаца на Космет, Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за КиМ, примећује да је такав одговор био очекиван, али је занимљиво да се Кфор позвао на резолуцију 1244, иако она јасно каже да је обавеза да се омогући повратак до 1.000 припадника српских снага безбедност на КиМ.
„То нема шта ко да тумачи да ли може или не. Због тога је одговор команданта Кфора изузетно брутално кршење резолуције 1244“, наводи посланик у емисији Свет са Спутњиком.
Дрецун указује да Кфор тврди да одржава ред и поредак на КиМ, али како каже, није јасно који је то поредак:
„Да ли поредак који је успостављен Резолуцијом 1244 који каже – нема независне државе Косово, нема тзв. војске Косова, нема одржавања НАТО вежби тамо јер тамо може да буде само Кфор. Или одржавате поредак који је настао након једнострано проглашене независности Косова. Чини се да у највећем делу Кфор заправо одржава тај поредак“, са жаљењем констатује наш саговорник .
Кфор чува леђа Куртију
Негативан одговор Кфора Београду Дрецун зато тумачи као политичку одлуку водећих западних држава и чланица НАТО, иако би за то требало да се пита Савет безбедности.
„Али, то је оно што се зове сила јачег. То не значи да ћемо одустати од даље борбе. Овде је ствар да се што више у геополитичку игру врати Резолуција 1244, да се оснажи макар на начин да стално постављате захтеве да се та резолуција испуни до краја“, каже посланик, напомињући да би повратак једног јединог српског војника или полицајца на било ком делу територије КиМ био крај снова о некаквој држави Косово.
Наш саговорник упозорава и да се на Космету не одустаје од операције лажне заставе.
„Постоји приватна обавештајна агенција у једној европској држави и она је активна на КиМ. Углавном су то све специјалисти те земље. Они су регрутовали део Тачијеве илегалне обавештајне службе ШИК и део албанских криминалаца. Чак су увежбавали да их пресвуку у униформе наших снага безбедности да на административној линији нападну ако буде требало. Они су извели операцију лажне заставе“, каже Дрецун, подсећајући на наводни напад на патролу Кфора на северу за шта су безуспешно покушали да оптуже Србе.
Како каже, то је била проба да ли могу да ураде, зато што ће наставити са много озбиљнијим акцијама.
Американци високо подигли лествицу
На питање, да ли су последњи инциденти на Космету тестирање Срба докле су спремни да трпе с циљем да се испровоцирају на оштрије реаговање, Дрецун објашњава да све треба посматрати у контексту мноштва различитих интереса на тој територији: косовским Албанцима је циљ да буде „што горе то боље” да би поново постали миљеници Запада, а то могу једино ако некако увежу догађаје у Украјини и оно што се дешава на КиМ и изазову неку озбиљнију кризу.
Што се тиче интереса западних држава ту, како каже, постоје нијансе из којих Србија треба да покуша да бар успори и умањи све што је негативно: с једне стране, интерес Немачке и Британије је у приличној мери идентичан - да по сваку цену натерају Београд да прихвати лажну државу Косово, док САД имају „нешто избалансиранији став“.
Барикада на мосту на Ибру у Косовској Митровици
© AP Photo / Visar Kryeziu
Иако и Американци очекују међусобно признање Београда и Приштине, тзв. амерички амбасадор у Приштини каже да они знају да то сад не може да се деси, али су високо подигли лествицу очекивања према Србији и поставили услов: не помиње се директно признање Косова, али се помиње поштовање суверенитета, територијалног интегритета, успостављање мисија, дефакто - треба да се понашате према овој творевини која себе сматра државом као да је стварно држава.
По мишљењу Дрецуна, Вашингтону не одговара да на КиМ дође до тежих сукоба и до могућности да Србија добије повод да интервенише да би заштитила Србе, ако то не би урадио Кфор.
„Наравно да им то не одговара. Они желе да кризу држе у контролисаном оквиру, и зато је ту Кфор. Зато се Курти и Вјоса Османи јуначе, кажу, не могу ништа ови из Београда, јер између њих и нас је НАТО. Кфор дакле чува леђа Аљбину Куртију. Ево одговора команданту Кфора чији поредак обезбеђује. Али САД желе само неку врсту контролисане кризе која је у функцији притиска на Београд, јер ми смо најосетљивији на притисак који иде преко српског народа“.
За Дрецуна, међутим, кад је реч о америчком ставу, остаје отворено питање како они виде редослед даљих потеза у дијалогу Београда и Приштине - кад кажу да су за формирање ЗСО, да ли то иде пре наставка дијалога, како Србија тражи, или после - а није јасно ни како виде надлежности Заједнице. А у контексту недавног признања Ангеле Меркел да су Мински споразуми били само куповина времена за Украјину, брине га и да неко можда нема сличне намере с Бриселским споразумом, а све да би се купило време за војно јачање Приштине.
Чекајући “нову Јалту“
Што се тиче куповине времена, професор Ненад Кецмановић примећује да сви на неки начин купују време, укључујући “велику дипломатију“.
„То упорно покушавање да се у нијансама ухвати предност је заправо куповина времена пред велики расплет, а то је Украјина“, каже Кецмановић уз оцену да ће тај расплет бити „нова Јалта“.
Неке ствари ће се, уверен је Кецмановић, више мењати на глобалном плану које индиректно дефинишу и балкански простор.
„Кад је речено - биће мултиполарни свет, то се наравно неће десити преко ноћи. То је процес који се одражава и на локални ниво. Оног момента кад Русија буде напредовала у Украјини и приближавала се неком коначном решењу те интервенције падаће и температура овде. Америка је, бар на Балкану, та која дели карте или прави проблеме. Међутим, како се буде приводила крају прича у Украјини, тако ће и тај утицај Америке да слаби и ићи ће пацификација и овде на Балкану. У следећој фази интереснатно је како ће се конституисати тај мултиполарни свет. Говори се о руском свету, ми говоримо о српском свету, постоје регионалне силе, па Турска, Немачка… Наши народи ће се наћи у конкуренцији тих светова“, прогнозира професор.
Посета Шолеа
У том светлу Дрецун сагледава и предстојећу посету Србији Дерека Шолеа, за ког је председник Вучић рекао да је “страшно важан човек“.
„САД имају своје планове и ми треба да их знамо. Не смемо да будемо третирани од њих као неко ко хоће да ратује с њима, али морамо да видимо како да заштитимо своје интересе по питању Косова и несметано грађење стратешког партнерства са Русијом и Кином. Реч је о озбиљним геополитичким играма које Србија треба озбиљно да промисли – с једне стране морамо да сачувамо РС, да сачувамо наш народ у Црној Гори, морамо да сачувамо КиМ али да истовремено будемо спремни да тражимо компромисно решење“, образлаже посланик.
Он закључује да је пред Србијом много неизвесности а да ће много зависити од расплета украјинске кризе после које ће се формирати, слаже се, нека „нова Јалта“:
„Ми смо физички на простору који ће дугорочно гледано контролисати евроатлантски блок. У тој контроли ми морамо да пронађемо начин да у сарадњи са тим блоком омогућимо наставак сарадње са пријатељским државама попут Русије и Кине. Ако то не урадимо бојим се да ћемо онда испасти из игре у том новом мултиполарном поретку“.
