https://sputnikportal.rs/20230112/narodna-banka-srbije-objavila-podatke-o-kretanju-inflacije-u-decembru-1149299354.html
Народна банка Србије објавила податке о кретању инфлације у децембру
Народна банка Србије објавила податке о кретању инфлације у децембру
Sputnik Србија
Међугодишња инфлација је у децембру износила 15,1 одсто, што је непромењена вредност у односу на новембар, а просечна годишња инфлација је у 2022. износила... 12.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-12T16:20+0100
2023-01-12T16:20+0100
2023-01-12T16:20+0100
економија
србија
србија – економија
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/1f/1131139917_0:110:1920:1190_1920x0_80_0_0_f218833e24b29244be7752eb64c565a4.jpg
Према подацима Републичког завода за статистику, и даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената.На месечном нивоу, потрошачке цене су успориле раст и у децембру су повећане за 0,5 одсто, што је најнижа месечна стопа инфлације у 2022. години, наводи се у саопштењу.Највећи допринос месечној инфлацији дале су цене прерађене хране и цене у оквиру базне инфлације, док су насупрот томе, забележене ниже цене нафтних деривата и непрерађене хране.Месечни раст цена прерађене хране у децембру је износио 1,8 одсто и успорио је у односу на остварења из претходних месеци.Вођене нижим ценама воћа и поврћа, цене непрерађене хране су у децембру смањене за 0,5 одсто.Посматрано у односу на крај 2021. године, цене хране су порасле за 23,4 одсто.Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше у Србији и у већем делу Европе.Цене енергената у децембру забележиле падЦене енергената су на месечном нивоу у децембру, први пут након више од годину дана, забележиле пад (-2,2 одсто).Њихово кретање је у највећој мери било опредељено глобалним факторима, пре свега смањењем светске цене нафте, који се прелио и на ниже цене нафтних деривата на домаћем тржишту (смањење за 7,5 одсто).Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) се и даље креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације — у децембру је износила 10,1 одсто, чему значајно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.На постепено ублажавање трошковних притисака могло би да укаже успоравање инфлације у зони евра и успоравање раста произвођачких цена код нас и у међународном окружењу.Према актуелној средњорочној пројекцији, укупна инфлација би требало да остане повишена и почетком ове године, након чега би требало да се нађе на опадајућој путањи, уз знатније смањење у другој половини 2023. године и повратак у границе циља до краја периода пројекције.У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста, навела је НБС.
https://sputnikportal.rs/20230112/nbs-povecala-referentnu-kamatnu-stopu-sa-50-na-525-odsto-1149286298.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – економија, економија
србија, србија – економија, економија
Народна банка Србије објавила податке о кретању инфлације у децембру
Међугодишња инфлација је у децембру износила 15,1 одсто, што је непромењена вредност у односу на новембар, а просечна годишња инфлација је у 2022. износила 11,9 одсто, објавила је Народна банка Србије.
Према подацима Републичког завода за статистику, и даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената.
На месечном нивоу, потрошачке цене су успориле раст и у децембру су повећане за 0,5 одсто, што је најнижа месечна
стопа инфлације у 2022. години,
наводи се у саопштењу.
Највећи допринос месечној инфлацији дале су цене прерађене хране и цене у оквиру базне инфлације, док су насупрот томе, забележене ниже цене нафтних деривата и непрерађене хране.
Месечни раст цена прерађене хране у децембру је износио 1,8 одсто и успорио је у односу на остварења из претходних месеци.
Вођене нижим ценама воћа и поврћа, цене непрерађене хране су у децембру смањене за 0,5 одсто.
Посматрано у односу на крај 2021. године, цене хране су порасле за 23,4 одсто.
Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше у Србији и у већем делу Европе.
Цене енергената у децембру забележиле пад
Цене енергената су на месечном нивоу у децембру, први пут након више од годину дана, забележиле пад (-2,2 одсто).
Њихово кретање је у највећој мери било опредељено глобалним факторима, пре свега смањењем светске цене нафте, који се прелио и на ниже цене нафтних деривата на домаћем тржишту (смањење за 7,5 одсто).
Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) се и даље креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације — у децембру је износила 10,1 одсто, чему значајно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
На постепено ублажавање трошковних притисака могло би да укаже успоравање инфлације у зони евра и успоравање раста произвођачких цена код нас и у међународном окружењу.
Према актуелној средњорочној пројекцији, укупна инфлација би требало да остане повишена и почетком ове године, након чега би требало да се нађе на опадајућој путањи, уз знатније смањење у другој половини 2023. године и повратак у границе циља до краја периода пројекције.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста, навела је НБС.
