https://sputnikportal.rs/20230112/nbs-povecala-referentnu-kamatnu-stopu-sa-50-na-525-odsto-1149286298.html
НБС повећала референтну каматну стопу са 5,0 на 5,25 одсто
НБС повећала референтну каматну стопу са 5,0 на 5,25 одсто
Sputnik Србија
Извршни одбор НБС је на данашњој седници одлучио да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена односно на ниво од 5,25 одсто. 12.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-12T12:35+0100
2023-01-12T12:35+0100
2023-01-12T12:35+0100
економија
економија
србија – економија
нбс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/0f/1148008742_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_5924ccab1efdfc1ec2ed89f331c1c84d.jpg
У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице на 4,25 одсто, као и стопа на кредитне олакшице на 6,25 одсто, саопштила је централна банка.Како је наведено, НБС доношењем овакве одлуке наставља да пооштрава монетарне услове и утиче на ограничавање секундарних ефеката трошковних притисака на раст цена путем инфлационих очекивања.Тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције, наведнео је у саопштењу.Данашње повећање референтне каматне стопе представља њено десето узастопно повећање, почевши од априла 2022. године, закључно с којим је она повећана за укупно 425 базних поена.Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе, кажу у НБС.Наводи се и да истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије у знатној мери доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.И поред чињенице да је инфлација и даље у највећој мери вођена глобалним трошковним притисцима у производњи хране и енергената на које централне банке немају утицаја или је он веома ограничен, Народна банка Србије читавим сетом мера настоји да успори инфлацију и допринесе њеном смањењу ка циљу у наредном периоду.Поред пооштравања монетарних услова подизањем основних каматних стопа и одржавања релативне стабилности девизног курса, Народна банка Србије је у претходном периоду донела и низ мера којима је ограничено поскупљење финансијских производа.На глобалном нивоу позитивно се могу оценити знаци попуштања инфлације чему доприноси смањење цена енергената у последњих неколико месеци, трошкова транспорта, као и све мање изражени застоји у глобалним ланцима снабдевања.Важан податак представља и успоравање раста цена у зони евра, али су потребни и додатни докази стабилног попуштања инфлаторних притисака на глобалном нивоу. Геополитичке тензије су и даље изражене, а кретање светских цена енергената и хране волатилно, под утицајем бројних фактора на страни понуде и тражње, што упућује на опрезност монетарне политике Народне банке Србије.Према првим проценама за децембар, инфлација у земљама зоне евра наставила је да се смањује други месец заредом, захваљујући успоравању раста цена енергената, док цене хране и базна инфлација још увек нису успориле раст.Поред тога, прелиминарни показатељи економске активности указују да је, упркос оштром повећању трошковних притисака и каматних стопа, као и израженој геополитичкој неизвесности, привредна активност зоне евра прошле године била повољнија него што се предвиђало, а, према проценама тржишних учесника, рецесија у 2023. неће бити тако дубока као што се првобитно очекивало.Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду и да ће се наставити заоштравање глобалних финансијских услова, услед очекиваног даљег пооштравања монетарних политика Европске централне банке и Система федералних резерви.Ипак, очекује се да ће наставак заоштравања глобалних финансијских услова допринети даљем попуштању инфлаторних притисака на које ће утицати и наставак смањења цена примарних производа, као и да ће даље затезање монетарне политике Европске централне банке утицати и на нижу екстерну тражњу, али и на раст цена евроиндексираних кредита на домаћем тржишту.Одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор је имао у виду да је кретање инфлације у Србији и даље у највећој мери под утицајем глобалне енергетске кризе, још увек присутних последица пандемије, као и суше која је погодила наш регион.Просечна годишња инфлација у 2022. износила је 11,9 одсто, а према прелиминарним проценама Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у децембру, као и у претходном месецу, била је на нивоу од 15,1 одсто.Највећи допринос инфлацији потекао је од раста цена хране и енергената, док се базна инфлација током године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући пре свега очуваној дугогодишњој релативној стабилности курса динара према евру.Укупна инфлација остаће повишена и почетком ове године, пре свега због најављеног поскупљења струје и гаса, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. године и повратак у границе циља до краја периода пројекције.У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа Србије у 2022. години износио је 2,3 одсто, а остварен је као резултат раста индустрије и услужних сектора.Снажан допринос расту индустрије потекао је од раста физичког обима производње у рударству, а затим од прерађивачке индустрије, упркос снажном расту цена енергената на глобалном нивоу, као и присутним застојима у ланцима снабдевања.С друге стране, пољопривредна производња била је мања због суше, као и активност у грађевинарству у условима снажног раста трошкова грађевинског материјала и других инпута. Извршни одбор је навео да су, упркос мањој активности у грађевинарству, укупне фиксне инвестиције остале стабилне захваљујући снажном приливу страних директних инвестиција.Тржиште рада и даље бележи позитивна кретања, уз даљи раст запослености и зарада, као и смањење незапослености.У зависности од кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења, као и глобалне геополитичке ситуације у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму.Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. фебруара 2023. године, наводе из НБС.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, нбс
економија, србија – економија, нбс
НБС повећала референтну каматну стопу са 5,0 на 5,25 одсто
Извршни одбор НБС је на данашњој седници одлучио да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена односно на ниво од 5,25 одсто.
У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице на 4,25 одсто, као и стопа на кредитне олакшице на 6,25 одсто, саопштила је централна банка.
Како је наведено, НБС доношењем овакве одлуке наставља да пооштрава монетарне услове и утиче на ограничавање секундарних ефеката трошковних притисака на раст цена путем инфлационих очекивања.
Тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције, наведнео је у саопштењу.
Данашње повећање референтне каматне стопе представља њено десето узастопно повећање, почевши од априла 2022. године, закључно с којим је она повећана за укупно 425 базних поена.
Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе, кажу у НБС.
Наводи се и да истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије у знатној мери доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.
И поред чињенице да је инфлација и даље у највећој мери вођена глобалним трошковним притисцима у производњи хране и енергената на које централне банке немају утицаја или је он веома ограничен, Народна банка Србије читавим сетом мера настоји да успори инфлацију и допринесе њеном смањењу ка циљу у наредном периоду.
Поред пооштравања монетарних услова подизањем основних каматних стопа и одржавања релативне стабилности девизног курса, Народна банка Србије је у претходном периоду донела и низ мера којима је ограничено поскупљење финансијских производа.
На глобалном нивоу позитивно се могу оценити знаци попуштања инфлације чему доприноси смањење цена енергената у последњих неколико месеци, трошкова транспорта, као и све мање изражени застоји у глобалним ланцима снабдевања.
Важан податак представља и успоравање раста цена у зони евра, али су потребни и додатни докази стабилног попуштања инфлаторних притисака на глобалном нивоу. Геополитичке тензије су и даље изражене, а кретање светских цена енергената и хране волатилно, под утицајем бројних фактора на страни понуде и тражње, што упућује на опрезност монетарне политике Народне банке Србије.
Према првим проценама за децембар, инфлација у земљама зоне евра наставила је да се смањује други месец заредом, захваљујући успоравању раста цена енергената, док цене хране и базна инфлација још увек нису успориле раст.
Поред тога, прелиминарни показатељи економске активности указују да је, упркос оштром повећању трошковних притисака и каматних стопа, као и израженој геополитичкој неизвесности, привредна активност зоне евра прошле године била повољнија него што се предвиђало, а, према проценама тржишних учесника, рецесија у 2023. неће бити тако дубока као што се првобитно очекивало.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду и да ће се наставити заоштравање глобалних финансијских услова, услед очекиваног даљег пооштравања монетарних политика Европске централне банке и Система федералних резерви.
Ипак, очекује се да ће наставак заоштравања глобалних финансијских услова допринети даљем попуштању инфлаторних притисака на које ће утицати и наставак смањења цена примарних производа, као и да ће даље затезање монетарне политике Европске централне банке утицати и на нижу екстерну тражњу, али и на раст цена евроиндексираних кредита на домаћем тржишту.
Одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор је имао у виду да је кретање инфлације у Србији и даље у највећој мери под утицајем глобалне енергетске кризе, још увек присутних последица пандемије, као и суше која је погодила наш регион.
Просечна годишња инфлација у 2022. износила је 11,9 одсто, а према прелиминарним проценама Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у децембру, као и у претходном месецу, била је на нивоу од 15,1 одсто.
Највећи допринос инфлацији потекао је од раста цена хране и енергената, док се базна инфлација током године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући пре свега очуваној дугогодишњој релативној стабилности курса динара према евру.
Укупна инфлација остаће повишена и почетком ове године, пре свега због најављеног поскупљења струје и гаса, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. године и повратак у границе циља до краја периода пројекције.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.
Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа Србије у 2022. години износио је 2,3 одсто, а остварен је као резултат раста индустрије и услужних сектора.
Снажан допринос расту индустрије потекао је од раста физичког обима производње у рударству, а затим од прерађивачке индустрије, упркос снажном расту цена енергената на глобалном нивоу, као и присутним застојима у ланцима снабдевања.
С друге стране, пољопривредна производња била је мања због суше, као и активност у грађевинарству у условима снажног раста трошкова грађевинског материјала и других инпута. Извршни одбор је навео да су, упркос мањој активности у грађевинарству, укупне фиксне инвестиције остале стабилне захваљујући снажном приливу страних директних инвестиција.
Тржиште рада и даље бележи позитивна кретања, уз даљи раст запослености и зарада, као и смањење незапослености.
У зависности од кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења, као и глобалне геополитичке ситуације у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму.
Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. фебруара 2023. године, наводе из НБС.
