https://sputnikportal.rs/20230116/logor-lora-zlocin-bez-kazne-1149453214.html

Логор „Лора“, злочин без казне

Логор „Лора“, злочин без казне

Sputnik Србија

Министар правде у Влади Црне Горе Марко Ковач казао је на Одбору за политички систем Скупштине Црне Горе да треба размишљати о ревидирању споразума државних... 16.01.2023, Sputnik Србија

2023-01-16T17:38+0100

2023-01-16T17:38+0100

2023-01-16T19:50+0100

регион – политика

регион

политика

црна гора

друштво

друштво

регион – друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/55/55/555596_0:432:4608:3024_1920x0_80_0_0_2e40ac6476f4846b16d6ed00a6ad77b3.jpg

„У постојећем споразуму постоји асиметричност у правима и обавезама. Уговор се односи само на обавезу црногорских органа, Тужилаштва прије свега, да поступа по захтјевима хрватских истражних органа”, казао је Ковач на сједници Одбора за политички систем, правосуђе и управу.Пред одбором је у току контролно саслушање о примјени споразума државних тужилаштава Црне Горе и Хрватске сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних и злочина против човјечности и геноцида, са посебним акцентом на истрагу случаја „Лора 3“.Ковач је рекао да за случај „Лора 3“ још нема оптужнице у Хрватској и да једино тај случај у коме су страдали црногорски држављани није добио судски епилог. Он је истакао да се случај „Лора 3“ односи на мучење и убиство 14 припадника ЈНА из Црне Горе такозване никшићко-шавничке групе током 1992.године.Оно што се сада може учинити, како је рекао Ковач, јесте да се код хрватског правосуђа и тужилаштва тражи и ургира да се и поред великог протoка времена, истраје у случају „Лора 3” и да црногорско правосуђе стоји на располагању за било какву помоћ.Предсједник Одбора за политички систем, правосуђе и управу Момо Копривица је казао да је тај споразум примјенљив само ако су починиоци држављани и имају пребивалиште Црне Горе.„Подручје примјене говори о једном јасном подређивању Црне Горе, а сви злочини, без обзира ко је починилац, држављанин које год земље, треба да буде процесуиран и приведен правди”, казао је Копривица.Он је рекао да им је дужност да сагледају шта је учињено и који су резултати постигнути у примјени споразума између два државна тужилаштва и дају подстицај да се ово питање покрене са мртве тачке.Копривица је поновио да је „Лора“ злочин без казне, и да се мора сазнати истине о томе што се догодило са жртвама, и ко су злочинци.Шеф посланичког клуба Демократског фронта казао је на Одбору за политички систем, правосуђе и управу да је историјски догађај за Црну Гору да се говори о злочину „Лора“.„Сама чињеница да смо дошли у прилику да причамо о овоме, јер се више око тога не питају они који су се борили да о овоме не причамо. Овај споразум који нам је на столу је један сјајан документ и доказ како је функционисала црногорска власт под Милом Ђукановићем, Весном Меденицом и другим учесницима оваквих догађаја. Како су се прале биографије преко меса, крви и костију наших људи и њихових породица“, казао је Радуновић.Он је казао да су два аспекта када се посматра споразум, хрватски и црногорски.„Јасно ми је што је Хрватска страна ово урадила. Хрватска је имала мало више проблема када је Савезна Влада била у питању, а након референдума се ово одмах потписује. Хрватско државно руководство у то вријеме највише због мотивације својих људе, приказује у црно-бијелој техници да су једни апсолутни зли, а они апсолутно добри. Зато им није одговарала ‘Лора 3‘. Ђукановић је кроз Устав направио политички дил – не дирајте Ђукановића за ратне злочине у Хрватској а ми вама нећемо помињати ‘Лору‘“, казао је Радуновић.Тако је, како наводи, настао овај документ.Лука Аџић, Душан Баровић, Ранко Вујовић, Лука Газивода, Боривоје Зиројевић, Драган Јаковљевић, Лука Папић, Милош Перуновић, Павле Поповић и Ратко Симовић, сви Никшићани, као припаднике бивше ЈНА, хрватске војне снаге заробиле су у Мостару 1992. Од тада им се губи сваки траг. Све до августа 2003. године године кад су њихова измучена и измасакрирана тијела пронађена на ледини код Мостара.Породице су им се надале годинама, годинама су слушали о путешествијама и свирепим мучењима синова, мужева, очева… А већина ових војника је животни пут завршила још у сплитском логору „Лора“, 1992. године.Неколико сведока, попут Мариа Баришића из Шибеника, и затвореница у логору „Лора“ испричале су како су трагично завршили заробљеници из Никшића.За свирепа иживљавања и за постојање логора „Лора“ у Хрватској нико никада није одговарао. Национални савјет за сарадњу са Хагом, на чијем челу је Горан Свилановић, а на предлог Комитета за ратне злочине, новембра 2002. је затражио да се случај Лора пресели у Хаг. На овакав корак Национални савјет се одлучио због тога што је судија Сплитског жупанијски Славко Лозина 29. новембра 2002. ослободио све оптужене за мучење српске и црногорске националности у „Лори“.

https://sputnikportal.rs/20221223/crnogorski-borci-traze-da-tuzilastvo-pokrene-istragu-o-lori-1148389606.html

црна гора

2023

Вести

sr_RS

регион – политика, регион, политика, црна гора, друштво, регион – друштво