https://sputnikportal.rs/20230116/logor-lora-zlocin-bez-kazne-1149453214.html
Логор „Лора“, злочин без казне
Логор „Лора“, злочин без казне
Sputnik Србија
Министар правде у Влади Црне Горе Марко Ковач казао је на Одбору за политички систем Скупштине Црне Горе да треба размишљати о ревидирању споразума државних... 16.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-16T17:38+0100
2023-01-16T17:38+0100
2023-01-16T19:50+0100
регион – политика
регион
политика
црна гора
друштво
друштво
регион – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/55/55/555596_0:432:4608:3024_1920x0_80_0_0_2e40ac6476f4846b16d6ed00a6ad77b3.jpg
„У постојећем споразуму постоји асиметричност у правима и обавезама. Уговор се односи само на обавезу црногорских органа, Тужилаштва прије свега, да поступа по захтјевима хрватских истражних органа”, казао је Ковач на сједници Одбора за политички систем, правосуђе и управу.Пред одбором је у току контролно саслушање о примјени споразума државних тужилаштава Црне Горе и Хрватске сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних и злочина против човјечности и геноцида, са посебним акцентом на истрагу случаја „Лора 3“.Ковач је рекао да за случај „Лора 3“ још нема оптужнице у Хрватској и да једино тај случај у коме су страдали црногорски држављани није добио судски епилог. Он је истакао да се случај „Лора 3“ односи на мучење и убиство 14 припадника ЈНА из Црне Горе такозване никшићко-шавничке групе током 1992.године.Оно што се сада може учинити, како је рекао Ковач, јесте да се код хрватског правосуђа и тужилаштва тражи и ургира да се и поред великог протoка времена, истраје у случају „Лора 3” и да црногорско правосуђе стоји на располагању за било какву помоћ.Предсједник Одбора за политички систем, правосуђе и управу Момо Копривица је казао да је тај споразум примјенљив само ако су починиоци држављани и имају пребивалиште Црне Горе.„Подручје примјене говори о једном јасном подређивању Црне Горе, а сви злочини, без обзира ко је починилац, држављанин које год земље, треба да буде процесуиран и приведен правди”, казао је Копривица.Он је рекао да им је дужност да сагледају шта је учињено и који су резултати постигнути у примјени споразума између два државна тужилаштва и дају подстицај да се ово питање покрене са мртве тачке.Копривица је поновио да је „Лора“ злочин без казне, и да се мора сазнати истине о томе што се догодило са жртвама, и ко су злочинци.Шеф посланичког клуба Демократског фронта казао је на Одбору за политички систем, правосуђе и управу да је историјски догађај за Црну Гору да се говори о злочину „Лора“.„Сама чињеница да смо дошли у прилику да причамо о овоме, јер се више око тога не питају они који су се борили да о овоме не причамо. Овај споразум који нам је на столу је један сјајан документ и доказ како је функционисала црногорска власт под Милом Ђукановићем, Весном Меденицом и другим учесницима оваквих догађаја. Како су се прале биографије преко меса, крви и костију наших људи и њихових породица“, казао је Радуновић.Он је казао да су два аспекта када се посматра споразум, хрватски и црногорски.„Јасно ми је што је Хрватска страна ово урадила. Хрватска је имала мало више проблема када је Савезна Влада била у питању, а након референдума се ово одмах потписује. Хрватско државно руководство у то вријеме највише због мотивације својих људе, приказује у црно-бијелој техници да су једни апсолутни зли, а они апсолутно добри. Зато им није одговарала ‘Лора 3‘. Ђукановић је кроз Устав направио политички дил – не дирајте Ђукановића за ратне злочине у Хрватској а ми вама нећемо помињати ‘Лору‘“, казао је Радуновић.Тако је, како наводи, настао овај документ.Лука Аџић, Душан Баровић, Ранко Вујовић, Лука Газивода, Боривоје Зиројевић, Драган Јаковљевић, Лука Папић, Милош Перуновић, Павле Поповић и Ратко Симовић, сви Никшићани, као припаднике бивше ЈНА, хрватске војне снаге заробиле су у Мостару 1992. Од тада им се губи сваки траг. Све до августа 2003. године године кад су њихова измучена и измасакрирана тијела пронађена на ледини код Мостара.Породице су им се надале годинама, годинама су слушали о путешествијама и свирепим мучењима синова, мужева, очева… А већина ових војника је животни пут завршила још у сплитском логору „Лора“, 1992. године.Неколико сведока, попут Мариа Баришића из Шибеника, и затвореница у логору „Лора“ испричале су како су трагично завршили заробљеници из Никшића.За свирепа иживљавања и за постојање логора „Лора“ у Хрватској нико никада није одговарао. Национални савјет за сарадњу са Хагом, на чијем челу је Горан Свилановић, а на предлог Комитета за ратне злочине, новембра 2002. је затражио да се случај Лора пресели у Хаг. На овакав корак Национални савјет се одлучио због тога што је судија Сплитског жупанијски Славко Лозина 29. новембра 2002. ослободио све оптужене за мучење српске и црногорске националности у „Лори“.
https://sputnikportal.rs/20221223/crnogorski-borci-traze-da-tuzilastvo-pokrene-istragu-o-lori-1148389606.html
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
регион – политика, регион, политика, црна гора, друштво, регион – друштво
регион – политика, регион, политика, црна гора, друштво, регион – друштво
Логор „Лора“, злочин без казне
17:38 16.01.2023 (Освежено: 19:50 16.01.2023) Министар правде у Влади Црне Горе Марко Ковач казао је на Одбору за политички систем Скупштине Црне Горе да треба размишљати о ревидирању споразума државних тужилаштава Црне Горе и Хрватске о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних и злочина против човјечности и геноцида.
„У постојећем споразуму постоји асиметричност у правима и обавезама. Уговор се односи само на обавезу црногорских органа, Тужилаштва прије свега, да поступа по захтјевима хрватских истражних органа”, казао је Ковач на сједници Одбора за политички систем, правосуђе и управу.
Пред одбором је у току контролно саслушање о примјени споразума државних тужилаштава Црне Горе и Хрватске сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних и злочина против човјечности и геноцида, са посебним акцентом на истрагу случаја „Лора 3“.
Ковач је рекао да за случај „Лора 3“ још нема оптужнице у Хрватској и да једино тај случај у коме су страдали црногорски држављани није добио судски епилог. Он је истакао да се случај „Лора 3“ односи на мучење и убиство 14 припадника ЈНА из Црне Горе такозване никшићко-шавничке групе током 1992.године.
„Широм БиХ на више локација су пронађени посмртни остаци 12 припадника ЈНА, једно лице из ове групе је размијењено посредством Црвеног крста 1992. али је због повреда преминуло годину дана касније у Црној Гори”, казао је министар Ковач.
Оно што се сада може учинити, како је рекао Ковач, јесте да се код хрватског правосуђа и тужилаштва тражи и ургира да се и поред великог протoка времена, истраје у случају „Лора 3” и да црногорско правосуђе стоји на располагању за било какву помоћ.
Предсједник Одбора за политички систем, правосуђе и управу Момо Копривица је казао да је тај споразум примјенљив само ако су починиоци држављани и имају пребивалиште Црне Горе.
„Подручје примјене говори о једном јасном подређивању Црне Горе, а сви злочини, без обзира ко је починилац, држављанин које год земље, треба да буде процесуиран и приведен правди”, казао је Копривица.
Он је рекао да им је дужност да сагледају шта је учињено и који су резултати постигнути у примјени споразума између два државна тужилаштва и дају подстицај да се ово питање покрене са мртве тачке.
Копривица је поновио да је „Лора“ злочин без казне, и да се мора сазнати истине о томе што се догодило са жртвама, и ко су злочинци.
Шеф посланичког клуба Демократског фронта казао је на Одбору за политички систем, правосуђе и управу да је историјски догађај за Црну Гору да се говори о злочину „Лора“.
„Сама чињеница да смо дошли у прилику да причамо о овоме, јер се више око тога не питају они који су се борили да о овоме не причамо. Овај споразум који нам је на столу је један сјајан документ и доказ како је функционисала црногорска власт под Милом Ђукановићем, Весном Меденицом и другим учесницима оваквих догађаја. Како су се прале биографије преко меса, крви и костију наших људи и њихових породица“, казао је Радуновић.
Он је казао да су два аспекта када се посматра споразум, хрватски и црногорски.
„Јасно ми је што је Хрватска страна ово урадила. Хрватска је имала мало више проблема када је Савезна Влада била у питању, а након референдума се ово одмах потписује. Хрватско државно руководство у то вријеме највише због мотивације својих људе, приказује у црно-бијелој техници да су једни апсолутни зли, а они апсолутно добри. Зато им није одговарала ‘Лора 3‘. Ђукановић је кроз Устав направио политички дил – не дирајте Ђукановића за ратне злочине у Хрватској а ми вама нећемо помињати ‘Лору‘“, казао је Радуновић.
Тако је, како наводи, настао овај документ.
„Онај који је ово осмислио је и дан данас предсједник Црне Горе. Мислим да заваравање да је Весна Меденица ово смислила, води даље у проблеме. Никаква политика није овдје. Ово је само питање права и правде. Ко има право да опрашта овакве ствари?“, пита се Радуновић.
Лука Аџић, Душан Баровић, Ранко Вујовић, Лука Газивода, Боривоје Зиројевић, Драган Јаковљевић, Лука Папић, Милош Перуновић, Павле Поповић и Ратко Симовић, сви Никшићани, као припаднике бивше ЈНА, хрватске војне снаге заробиле су у Мостару 1992. Од тада им се губи сваки траг. Све до августа 2003. године године кад су њихова измучена и измасакрирана тијела пронађена на ледини код Мостара.
Породице су им се надале годинама, годинама су слушали о путешествијама и свирепим мучењима синова, мужева, очева… А већина ових војника је животни пут завршила још у сплитском логору „Лора“, 1992. године.
Неколико сведока, попут Мариа Баришића из Шибеника, и затвореница у логору „Лора“ испричале су како су трагично завршили заробљеници из Никшића.
За свирепа иживљавања и за постојање логора „Лора“ у Хрватској нико никада није одговарао. Национални савјет за сарадњу са Хагом, на чијем челу је Горан Свилановић, а на предлог Комитета за ратне злочине, новембра 2002. је затражио да се случај Лора пресели у Хаг. На овакав корак Национални савјет се одлучио због тога што је судија Сплитског жупанијски Славко Лозина 29. новембра 2002. ослободио све оптужене за мучење српске и црногорске националности у „Лори“.
