- Sputnik Србија, 1920
ВОЈСКА И НАОРУЖАЊЕ
Најновије вести о наоружању из Србије, Русије и света. Војне вежбе, нуклеарна тријада, представљање нових војних технологија и коментари стручњака.

Америка би изгубила у сваком рату против Кине на мору: Амерички експерт анализирао снагу морнарица

© AP Photo / Wu DengfengКинеска морнарица
Кинеска морнарица - Sputnik Србија, 1920, 17.01.2023
Пратите насTelegramOdyssey
Кинеска морнарица наставља да расте и постала је најбројнија и највећа на свету, а Сем Тангреди, професор на америчком Поморском ратном колеџу упозорава америчке војне планере да у поморском рату, већа флота скоро увек побеђује. Величина флоте указује да америчка војска не може да одржи корак са кинеским морнаричким растом, наводи Си-Ен-Ен.
Морнарица Народне ослободилачке армије Кине (ПЛАН) надмашила је америчку морнарицу у величини флоте негде око 2020. године и сада има око 340 ратних бродова, према Пентагоновом извештају о војној моћи Кине за 2022, објављеном у новембру. Очекује се да ће кинеска флота порасти на 400 бродова у наредне две године, наводи се у том извештају.

Америка далеко иза Кине по броју бродова

У међувремену, америчка флота има мање од 300 бродова, а циљ Пентагона је да до 2045. има 350 бродова са посадом, и даље далеко иза Кине, према Навигационом плану америчке морнарице 2022 објављеном прошлог лета.
Да би се такмичили са Кином, амерички војни лидери рачунају на технологију.
Навигациони план америчке морнарице даље наводи да „свет улази у ново доба ратовања, оно у којем ће интеграција технологије, концепата, партнера и система - више од саме величине флоте - одредити победу у сукобу“, преноси Си-Ен-Ен.
CC BY 2.0 / Flickr/Official U.S. Navy Page/MCSN Drace Wilson / Амерички ратни брод
Амерички ратни брод - Sputnik Србија, 1920, 17.01.2023
Амерички ратни брод
Међутим, Сем Тангреди, шеф катедре за студије будућег ратовања на Америчком колеџу за ратну морнарицу (чији је један од спонзора и гигант америчке наменске индустрије „Леидос-Локид Мартин) упозорава да би могао да буде пребрз закључак.
„Ако учимо од историје, бројчана предност Кине вероватно ће довести до пораза америчке морнарице у било ком рату са Кином“, наводи у свом недавном истраживању Тангреди, који је био и на челу Института за будућа ратовања.
Тангреди, бивши капетан америчке морнарице, проучавао је 28 поморских ратова, од грчко-персијских ратова вођених 500. године пре нове ере, преко недавних хладноратовских прокси сукоба и интервенција. У свом истраживању, објављеном у часопису Поморског института САД, открио је да је у само три случаја супериорна технологија победила бројније противнике.
„Сви остали ратови добијени су супериорним бројевима или, када су вођени између једнаких снага, супериорном стратегијом или командовањем. Често сва три квалитета делују заједно, јер командовање великом флотом генерално омогућава опсежнију обуку и често је показатељ да команданти брину о стратешким питањима“, написао је Тангреди.
Три рата у којима је технологија надмашила бројност, из 11, 16. и 19. века, вероватно су позната само научницима, али они други који показују да је бројност надмоћнија над технологијом, широко су познати, наводи амерички медиј.

Пример Наполеона и Другог светског рата

Међу њима су и Наполеонови ратови са почетка 19. века.
„Француски ратни бродови били су надмоћни у технологији пројектовања и изградње бродова, али на крају, велики број бродова британске Краљевске морнарице је спречио Наполеона да пређе (енглески) канал“, написао је Тангреди.
Он као пример наводи и Други светски рат на Пацифику, где је јапанска технологијана почетку била боља од америчке.
© Фото : Wikipedia/Unknown/US National Archives/Public domainЈапански носач авиона Шокаку са ловцима "мицубиши зеро" пред напад на Перл Харбор
Јапански носач авиона Шокаку са ловцима мицубиши зеро пред напад на Перл Харбор - Sputnik Србија, 1920, 17.01.2023
Јапански носач авиона Шокаку са ловцима "мицубиши зеро" пред напад на Перл Харбор
„Царски Јапан је ушао у рат са неким супериорним технологијама као што су авион-ловац „Зеро“, торпедо „Лонг ленс“ или авионским торпедима која су могла да се користе и у плиткој води“, пише Тангреди. Он додаје да је, и поред тога, „укупна моћ америчке индустрије и величина америчке флоте (посебно бројност њених логистичких и амфибијских бродова) били су оно што је било кључ победе над царском јапанском морнарицом“, наводи Тангреди.

Бројност је битна на мору

Алесио Паталано, професор ратне науке и стратегије на Кингс колеџу у Лондону, хвали Тангредијев рад.
„Његово истраживање је веома добар начин да се узврати на глупу претпоставку како величина и бројност нису битни у рату на мору“, каже Паталано.
Он указује на две кључне тачке.
Прва је да је флоте које су веће заоштравају конкуренцију међу официрима и подофицирима који желе да напредују, па се тако могу изабрати бољи команданти.
© Tanjug / АР/Li Gang Церемонија у морнаричком комплексу у близини града Санји на јужном кинеском острву Хајнан
 Церемонија у морнаричком комплексу у близини града Санји на јужном кинеском острву Хајнан - Sputnik Србија, 1920, 17.01.2023
Церемонија у морнаричком комплексу у близини града Санји на јужном кинеском острву Хајнан
„Већа флота има тенденцију да буде конкурентнија у развоју обуке особља и оперативним капацитетима“, рекао је Паталано.
Друга кључна тачка је велика индустријска база која је од суштинског значаја, посебно како би могле да се изграде нови бродови и оружја након губитака у борби.
„У поморском рату, исцрпљивање је реална ствар, тако да је способност замене од виталног значаја“, указује Паталано.

Сурове бројке рата на Пацифику

Тангредијев осврт на флоте носача авиона из Другог светског рата показује сурове бројке.
„И САД и Јапан започели су рат са осам носача авиона. Током рата, Јапан је изградио 18 носача, док су Сједињене Државе изградиле 144. Јапан никада није имао шансу“, написао је Тангреди.
Бродоградња је била америчка снага када су САД биле светски индустријски гигант четрдесетих година 20. века. Та титула сада припада Кини.

Слабост америчке индустрије и фактор Украјина

„Већина аналитичара доводи у питање вероватноћу да би америчка одбрамбена индустрија - која се консолидовала и смањила од краја Хладног рата - могла да се прошири довољно брзо да задовољи ратну потражњу“, додаје Тангреди.
Постоји забринутост да америчка индустрија не може да одржи корак са захтевом за пружањем помоћи у оружју Украјини, истовремено одржавајући залихе америчког оружја на адекватном нивоу, наводи Си-Ен-Ен.
© Wikipedia / MC2 Alex R. Forster/U.S. Navy/Public domainАмеричка нуклеарна подморница "Минесота"
Америчка нуклеарна подморница Минесота - Sputnik Србија, 1920, 17.01.2023
Америчка нуклеарна подморница "Минесота"
Амерички медиј наводи да је адмирал Дерил Кодл, командант Команде америчке флоте (некадашња Атлантска флота), прошле недеље је позвао националну одбрамбену индустрију да појача рад, рекавши да „не испоручује убојна средства која су нам потребна“.

Упозорења америчких адмирала

Његов претпостављени, адмирал Мајк Гилдеј, начелник морнаричких операција, упозорио је да се САД суочавају са „проблемом бројева“ у потенцијалном пацифичком конфликту.
„Америчка морнарица неће моћи да се достигне једнаку бројност, ракету на ракету, какву има кинеска морнарица“, рекао је он.
А уколико то америчка морнарица није у стању да парира Кини када је у питању бројност ракета или бродова, Тангреди се пита где је граница.
„Амерички лидери морају да се запитају у којој мери су спремни да се кладе на технолошку супериорност, без бројчане, у тој борби. Не кажем да мања, технолошки супериорна флота, никада не би могла да победи много већу и бројнију флоту, само кажем да - са могућим изузетком у три случаја у последњих 1.200 година – ниједна то није успела“, наводи Тангреди.
Авион Ф-35 лајтнинг - Sputnik Србија, 1920, 14.12.2022
ВОЈСКА И НАОРУЖАЊЕ
Десет „смртних грехова“ скупоценог америчког авиона Ф-35
Америчка оклопна возила стижу у Украјину - Sputnik Србија, 1920, 12.01.2023
СВЕТ
Ако се овим темпом наставе испоруке оружја Украјини - војна индустрија се може наћи у проблему
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала