- Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Како је сердар Вуле послије 140 година изазвао подјеле у Црној Гори

© Sputnik / СпутњикЗастава Црне Горе
Застава Црне Горе - Sputnik Србија, 1920, 19.01.2023
Пратите нас
Стара јуначка пјесма, настала прије 140 година, нашла се у центру невјероватног медијског и политичког скандала, зато што је пјевана на приватном скупу на ком је био и градоначелник Никшића Марко Ковачевић. У појединим медијима хајку су дигли због стиха у ком се помиње сердар Јанко и српство, каже аналитичар Војин Грубач.
Ријеч је о пјесми „Од Главе Зете до града Спужа“, која је недавно изведена на прослави Православне нове године у Никшићу. Градоначелник Никшића Марко Ковачевић је тим поводом добио пријетње преко Инстаграма, а имао је и медијско препуцавање са реисом Исламске заједнице Рифатом Фејтићем.
Пјевач етно пјесама и гуслар Миломир Миљанић је, зато што је изводио те вечери поменуту пјесму, позван на информативни разговор у полицију. Миљанић се тренутно налази у Београду и, како је сам изјавио, када дође у Црну Гору, ако му се не забрани улаз, одазваће се на информативни разговор.
Та народна пјесма, која је направљена у другој половини 19. вијека, посвећена је, објашњава за Спутњик Војин Грубач, великом јунаку тога времена Вулу Никовом Ђалетићу, који је у дужем периоду водио тешке битке против Османлија у Спужу.
“По предању, он је убио 60 Турака, да би на крају и сам погинуо у тим борбама за слободу 1872. године, не дочекавши ослобођење Спужа 8. фебруара 1878. године. Да би се све то схватило , мора се знати да су Никшић, Подгорица и Спуж били под османлијском окупацијом око 400 година”, подсјећа Грубач.
Наш саговорник истиче да су медијску хајку тим поводом спроводили медији под контролом Мила Ђукановића, пропагандисти и колумнисти, многе НВО, па се чак у ту причу укључио и Рифат Фејзић, реис Исламске заједнице Црне Горе.

Коме је споран сердар Вуле

“Јако је интересантно погледати реакцију НВО Акција за људска права, која је изразила забринутост због извођења те пјесме, сматрајући да подстиче вјерску и националну мржњу и угрожава безбиједност грађана. Осим тога су тражили да сви који су изводили ту пјесму буду јавно осуђени И, како су нагласили, ефикасно кажњени. При чему су они и навели који су стихови проблематични из те пјесме, а то су следећи: “Лелечу, Турци, кукају буле, ој леле, леле, ево га Вуле, а сердар Вуле сабљом маше, удрите браћо, српство је наше...” Значи они сматрају да су ти стихови проблематични, с тим што не објашњавају конкретно који дјелови стихова су проблематични и због чега: да ли то што лелечу Турци и кукају буле, или је усклик спрство наше проблематична ствар у својој овој причи”, поставља питање Грубач.
Да су наведени критичари дотичну пјесму и оне који су је изводили критиковали уз угла политичке некоректности, рецимо, непригодиности овом времену и 21. вијеку, то би, примјећује Грубач, и могло разумјети.
“Међутим, они су извршили напад на пјесму која представља културно добро Црне Горе, у које спадају све пјесме које говоре о борби Црногораца, Брђана и Херцеговаца, против четворовјековног турског ропства. Ако то знамо, онда је јасно да је циљ комплетне ујдурме био хомогенизација гласачког тијела, у овом случају муслиманско- бошњачког, при чему су сви критичари себе поставили као заштитнике бошњачких националних и вјерских интереса, са јасним циљем да то гласачко тијело осигурају за наредне предсједничке изборе”, сматра наш саговорник.

Дизање медијске прашине радикализује друштво

Самим тим, оцјењује Грубач, они су ти који су, дизањем медијске прашине, радикализовали друштво у Црној Гори.

“Они су ти који желе да потенцирају разне сукобе народа и религија у Црној Гори, јер је јасно да критиковати пјесму која је стара 140 година, и која говори о ослобођењу Црне Горе нема никаквог смисла нити логике”, истиче Војин Грубач за Спутњик.

Он констатује да се реис Исламске заједнице Рифат Фејзић оштро реаговао и обрушио се на пјесму, као и на градоначелника Никшића Марка Ковачевића, што је, како каже, разумљиво, јер реис никада није прежалио пад са власти Мила Ђукановића.
“На другој страни, ми знамо да је Фејзићево мишљење о Отоманској империји било позитивно, јер он сматра да је Отоманска империја била изванредна”, каже Грубач и подсјећа да је агенција Анадолија 2. октобра 2019. године пренијела Фејзићево мишљење са неког панела у Турској да је Балкан уживао у миру за вријеме Османија и да су Османлије увеле демократију на наше просторе којима су владали.
“Фејзић је тада саопштио да су прије Османлија на Балкану владали хаос и ратови, а када су Османлије стигле на Балкан стигло је и олакшање и да се живјело у миру. Његов поглед на Отоманску империју је јасан, тако да он све оне који су се борили против Отоманске империје рачуна за напријтелеј државе коју он искрено воли. Тако да је та позиција врло јасна. Али та прича о љепоти Отоманске империје не може проћи у Црној Гори, али ни у Хрватској, Грчкој, Румунији, јер сви ти народи знају каква је била то империја. Оваква медијска хајка ће трајати све док Ђукановић не напусти власт, јер када се то деси, она ће спласнути, и сви ће схватити да се десио њихов медијски и политички крај”, поручује Грубач за Спутњик.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала