- Sputnik Србија, 1920, 12.12.2022
МОЈА ПРИЧА
Доносимо вам животне приче, репортаже и необичне судбине људи који друштво чине бољим.

Велико истраживање: Где у Србији су загађени храна, вода, вино – отрове открива и руска маховина

© Sputnik / Maksim BogodvidАпокалипса
Апокалипса - Sputnik Србија, 1920, 21.01.2023
Пратите насTelegramOdyssey
Поједини виногради у Војводини, Шумадији и околини Крушевца изложени су потенцијално токсичним елементима због индустрије и саобраћаја, закључак је истраживања Тијане Милићевић из Института за физику.
За даље испитивање тла и ваздуха у винским регионима Србије она је управо добила стипендију светског програма ЛОРЕАЛ-УНЕСКО - “За жене у науци”.
Милићевићева је доктор хемијских наука у области хемије животне средине, иако млада, има више од двадесет научних радова. Нове методе којима се бави могу да помогну да се што лакше и прецизније процени ризик по здравље људи који раде у пољопривредним срединама, али и ризик по оне који користе храну и пиће са тих парцела.

Колико нам је загађена храна и вода

Она анализира воће, поврће, рибу, воду, млеко и вино, како би испитала присуство загађујућих супстанци, посебно оних које се задржавају у нашем телу и могу да нам озбиљно угрозе здравље.
Стипендију, која је по дванаести пут додељена младим научницима у Србији, наша саговорница је добила захваљујући предлогу за наставак истраживања земљишта на којем у Србији расте винова лоза. До сада је радила у околини Тополе, Крушевца и у Војводини.
„Истраживали смо у различитим типовима винограда, органским и комерцијалним, узорковали земљиште са различитих дубина и различите делове винове лозе током читаве сезоне да би смо испратили која количина тих супстанци може да доспе из земљишта у различитим стадијумима развоја винограда. Узорковали смо и грожђе, а касније и вино. Упоредо са свим овим остављали смо и биомониторе за процену квалитета ваздуха у тим срединама“, објашњава Милићевићева.

Какви су резултати?

На готово свим парцелама које су близу извора загађења, као што су депоније, индустријска постројења, посебно ливнице, велике саобраћајнице, очекивано, забележен је утицај хемијских супстанци, па и потенцијално токсичних елемената.
„У свим виноградима где смо радили анализе, у срединама где су идентификовани извори загађења, преко модела који нам указују на најгори могући сценарио ако смо константно изложени таквој средини, постоји благи повећан ризик по здравље људи који ту раде незаштићени. Међутим, сви производи које смо до сада испитали, у конвенционалним и органским виноградима, безбедни су за дугорочну конзумацију“, истиче Милићевићева.
Иако су вина из ова три региона Србије безбедна, план је да наша земља добије мапу на којој ће се видети који су делови земље безбеднији за садњу. То је јако важно, јер виноградарство је све развијенија грана привреде у Србији, која почива на великом броју малих произвођача.
© Фото : Спутњику уступила Тијана МилићевићПрви део истраживања је рађен у виноградима у околини Тополе, Крушевца и у Војводини.
Први део истраживања је рађен у виноградима у околини Тополе, Крушевца и у Војводини.
 - Sputnik Србија, 1920, 20.01.2023
Први део истраживања је рађен у виноградима у околини Тополе, Крушевца и у Војводини.

Истраживање са маховином из шума Русије

Да би своје експерименте извела до краја, ова млада научница и њен Институт за физику сарађују са колегама из Русије. Наша саговорница је и боравила у Институту за нуклеарна истраживања у Дубни. Тамо се налази лобораторија за физику неутрона, неопходна за прављење биомонитора које је постављала у винограде по Србији.
„Монитори се састоје од маховине која је сакупљена из чисте, незагађене средине, из шума у Русији. Маховина је значајна по томе што је одличан биомонитор квалитета ваздуха, јер има занемарив корени систем и велику површину, тако на тој површини могу да се наталоже и вежу све те загађујуће супстанце, елементи које испитујемо. Она индикативно покаже да ли постоји већи утицај неког извора загађења или мањи“, каже саговорница Спутњика.
Маховина из Русије је показала на који начин загађење из саобраћаја и фабрика долази до винограда. Резултати су изузетно важни за виноградаре, јер на неким местима природном баријером могу да заштите имања од извора загађења.
За докторску дисертацију Тијану Милићевић наградила је и Привредна комора Србије, јер је образложила на који начин њено истраживање може да се примени у привреди. Мапа загађивача, односно земљишта, коју ће објавити када заврши цео циклус истраживања, ће помоћи пољопривредницима да на другачији начин дозирају агро хемикалије, а знаће и колико су њихови радници безбедни.
© Фото : Спутњику уступила Тијана Милићевић Тијана Милићевић са сарадницима из Инстиута за нуклеарна истраживања у Русији.
 Тијана Милићевић са сарадницима из Инстиута за нуклеарна истраживања у Русији.
 - Sputnik Србија, 1920, 20.01.2023
Тијана Милићевић са сарадницима из Инстиута за нуклеарна истраживања у Русији.

Од рибе више користи, него штете

Стипендију коју је добила од Министарства просвете Тијана Милићевић искористила је за постдокторско усавршавање у Хрватској. Са колегама из Института за медицинска истраживања у Загребу, истраживала је плаву рибу из Јадранског мора и процену по здравље оних који је једу.
Највећи негативни утицај на рибу има неоргански арсен који у море доспева на различите начине, најчешће испуштањем отпада у реке. Са колегама из Загреба испитала је такозвани најгори могући сценарио.
„Он подразумева да неко у неограниченим количинама током целог живота конзумира такав тип рибе. Значајно је да смо испитивали и бенефит и ризик, анализирали и омега 3 масне киселине, на основу њихове и концентрације токсичних елемената и органских загађујућих супстанци, међу којима су и пестициди.
У већини узорака које смо испитивали, пронашли смо да постоји већи бенефит због конумације омега 3 масних киселина, које су веома пожељне у исхрани, него ризик по здравље на основу концентрације тих елемената“, каже Милићевићева и додаје да свакако плаву рибу не би требало да једемо сваког дана.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПијачне тезге са поврћем
Пијачне тезге са поврћем - Sputnik Србија, 1920, 20.01.2023
Пијачне тезге са поврћем

Како да знамо да је храна безбедна

Штетни елементи, као што су жива и олово, таложе се и у воћу и поврћу, али и у нашем огранизму, а последице могу да буду кобне. Због све већег загађења ваздуха, али и земље и воде треба размишљати какву храну купујемо, а пре свега где је купујемо.
„Увек је добро куповати храну од људи које познајете, зато су мали произвођачи драгоцени, знамо на који начин узгајају воће и поврће. Ако сами узгајамо нешто или познајемо пољопривредника, треба да обратимо пажњу на каквим локалитетима се налазе парцеле. Састав земљишта се разликује у Србији у зависности од региона и делова. Велико лиснато поврће, где се користи лист, не сме да буде непосредно изложено загађењу из ваздуха, док су близу депонија угрожени производи који расту у земљи. Треба избегавати куповину поврћа које може бити обогаћено потенцијално токсичним елементима“, каже Милићевићева.
Дакле, ако је крај у коме живите или из њега купујете изложен индустријском загађењу из ваздуха, треба избегавати куповину, купуса, салате, свега што расте над земљом, кромпир, цвекла и шаргарепа су безбедни. Увек треба питати продавце, макар на пијаци, одакле је стигла роба, јер је познато који су главни загађивачи у Србији и где се налазе.
Наша саговорница стручно се усавршавала на Природно-математичком факултету Универзитета у Антверпу, анажована је на интернационалним пројектима у Русији и Словачкој, добитница гранта Швајцарске националне фондације за развој науке, била је стипендиста владе Франуцке, а одликована је и посебним признањем Фондације „Доцент др Милена Далмација“ за велики научни допринос у области заштите животне средине.
© Фото : Спутњику уступио LOREAL PRДр Тијана Милићевић
Др Тијана Милићевић - Sputnik Србија, 1920, 21.01.2023
Др Тијана Милићевић
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала