Шмитов орвеловски покушај да негира велики дан за Републику Српску
© AP Photo / Radivoje Pavicic
Пратите нас
Претња Кристијана Шмита Републици Српској је орвеловски покушај да се негирају историјске чињенице. 9. јануар је дан на који су Срби, у намери да од себе отклоне мањински положај дискриминисане групе у БиХ, одлучили да створе Републику Српску. Он не може да означава дискриминацију јер су тада Срби рекли да желе ранг конститутивног народа.
Изјаве Кристијана Шмита поводом прославе Дана Српске јесу претње и очигледно је да у њему кључа бес, како због немоћи, тако и због тога што није у стању да разуме ситуацију у БиХ, сматра Радомир Лукић, професор уставног права на Правном факултету у Источном Сарајеву.
Такозвани високи представник међународне заједнице у БиХ је, подсећамо, у недавној изјави истакао да се „9. јануар 2024. у том оквиру и на тај начин неће догодити“. Он је поручио да очекује од Тужилаштва Босне и Херцеговине да провери и прегледа говоре, односно све оно што су јавни функционери тог дана изјавили, а што је у супротности са пресудом Уставног суда, пренео је портал „Кликс“.
Шмит се такође писаним путем обратио властима Републике Српске навевши да прослава 9. јануара није заједничко сећање и европска вредност, као и да је о том дану коначну одлуку донео Уставни суд БиХ који је оценио да обележавање тог дана не доприноси јачању заједничког колективног идентитета.
Прослава 9. јануара може да се спречи само окупацијом Српске
Шмит као личност не поседује никакву моћ, али моћ поседују западне силе, укључујући и Шмитову владу и државу, наглашава Лукић.
„Господин Шмит може покушати да уз помоћ своје владе и других влада начини неки насилан чин или да поново сазове имагинарни Савет за имплементацију мира, где 49 суверених држава, мање или више суверених, и неких петнаестак до двадесет међународних организација управљају БиХ, одузимајући сувереност њеним народима и да тамо опет донесе неку нову одлуку, да почне са сменама, оваквим и онаквим. Међутим, надам се, штавише уверен сам да су људи са Запада дошли до свести да то више не може да буде образац понашања у БиХ“, каже Лукић.
Други начин осим насиља страних влада на Шмитов позив, према Лукићевим речима не постоји за деловање против Републике Српске како би спречило будуће обележавање годишњице оснивања Републике Српске – тај дан се не може избрисати из свести Срба у БиХ.
„Дакле, сила може само да дође са стране, у оквиру некакве војне формације која би била појачана и која би преузела управљање над Републиком Српском, а њу расточила или суспендовала. Наравно, такав покушај је сулуд, суманут и мислим да то ико ко има имало историјских знања и политичке свести не сме и неће моћи да уради“, сматра Лукић.
Кристијан Шмит није једини који, објашњава Лукић, који не разуме ситуацију у БиХ – у ту врсту људи спада и троје страних судија Уставног суда БиХ. Они на одлучујући начин доприносе пресудама овог суда, па и пресуди да је прослава Дана Српске неуставна.
У пресуди којом су покушали да измене историјска факта стоји да треба неговати мултиетничност, али и да треба славити датуме који омогућавају стварање новог колективитета на простору БиХ, а то је, како Лукић каже, само по себи противречно.
„Мултиетничност подразумева више „етнија“, а један нови колективни индивидуалитет то негира. Према томе пресуда је противречна сама себи; у образложењу стоји читав низ контрадикторних, међусобно супротстављених ствари“, категоричан је Лукић.
Пасивна агресија Кристијана Шмита
До сада је такозвани високи представник међународне заједнице Кристијан Шмит само утрчавао на утакмице чији се резултат знао – тако је било у случајевима када је наметао одлуке о изборном процесу, као и о организацији Домова народа, каже бањалучки политиколог Војислав Савић. О тим стварима решења су се или назирала, или су већ била договорена међу политичким актерима у БиХ, односно представницима три конститутивна народа и два ентитета.
Међутим, у случају да интервенише поводом обележавања Дана Републике Српске, Шмит би морао да се сукоби са једним од конститутивних народа и једним ентитетом.
„И то би, мислим, изазвало несагледиве последице по његов углед и ауторитет јер не постоји правни механизам којим множе да санкционише оне који се не би понашали како он жели. Дакле, његове одлуке не би имале правно утемељење“, сматра Савић.
Шмитов маневарски простор сужен је, како Савић каже, из милион разлога.
„Оно што се мора поново истаћи је питање његовог унутрашњег и спољног легитимитета, кога нема. На крају крајева, нема ни легалитета, јер нису поштоване процедуре за његово именовање. Тако да се он ни суштински ни ефективно не може назвати високим представником, него човеком који покушава да опонаша деловање те параинституције која је наметнута Босни и Херцеговини“, каже Савић и додаје да се ради о пасивно-агресивним претњама које тешко могу да буду спроводиве.
16 Јануар 2023, 22:18
