- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Српски Елдорадо: Хомоље лежи на злату

Хомоље - Sputnik Србија, 1920, 23.01.2023
Пратите насTelegramOdyssey
Ако је судити по новом налазишту злата "Чока Ракита” у околини Жагубице, ова сиромашна и неразвијена општина на истоку Србије, могла би у будућности да да постане српски Елдорадо, јер на њеној територији, поред овог, постоји још један локалитет богат овим племенитим металом, откривен пре неколико година, у пројекту “Тимок”.
Информацију о новом налазишту званично је објавило Министарство енергетике и рударства у петак, наводећи да је, по прелиминарним резултатима, реч о веома богатом рудном благу из чијег би се чистог концентрата могло искористити више од 93 посто овог племенитог метала.
Све у свему ако се ови прелиминарни резултати истраживања потврде и као коначни, онда је јасно да Хомоље, у светским размерама, лежи на два најбогатија златоносна поља, преноси Блиц.
Питање је само да ли ће тај небрушени дар природе бити избрушен без последица за животну средину, од чега и зависи да ли ће Жагубица постати српски Елдорадо или ће и даље остати једна од најнеразвијенијих општина наше земље. Поред злата, Србија, имајући у виду површину и број становника, изнад светских просека има и руде бакра, олова, цинка, сребра, литијума и угља, што у временима светске кризе, представља значајан развојни потенцијал.
То потврђује и професор Рударско-геолошког факултета у Београду, Раде Јеленковић.
"Минералне сировине су биле и остале окосница привредног развоја Србије, захваљујући којима су развијени значајни индустријски капацитети а допринос овог комплекса енергетској стабилности земље, учешћу у бруто друштвеном производу и спољнотрговинском билансу је огроман. Процењује се да је у Србији у другој половини 20. века годишње експлоатисано око 100 милиона тона различитих минералних сировина. Директна годишња вредност производње била је већа од две милијарде долара, а са вишим нивоима прераде и двоструко већа. Данас је у рударском сектору запослено око 25.000 радника", наводи Јеленковић.
Он додаје и да Србија располаже са значајним рудним богатством али да нису сва у експлоатацији.
"У Србији је евидентирано више од 70 врста минералних сировина: 24 металичне, 46 неметаличних, као и више лежишта угља, нафте, гаса и уљних шејлова. Детаљно је геолошки истражено око 200 лежишта металичних минералних сировина од којих је у експлоатацији мање од 20 и 16 неметаличних минералних сировина на више од 180 локација. Фосилна горива се налазе у 46 угљоносних басена, 90 нафтних и гасних поља и 4 басена уљних шејлова", објашњава угледни српски геолог.
У временима великих економских и енергетских криза, каква су и данашња, рудно богатство једне земље, је добра основа да се из њих брже изађе. Ако је то параметар онда Србија има потенцијал да та времена савлада јер неке процене бивше министарке рударства Зоране Михајловић показују да је у утроби земље неискоришћено рудно богатство вредно више од 500 милијарди евра. Стручњаци пак не желе на тај начин да лицитирају и обазриви су код таквих процена без претходно завршених геолошких истраживања и економских анализа, али потврђују да не оскудевамо у рудном богатству.
Угаљ је значајан енергетски ресурс Србије јер у Колубарском, Костолачком и Ковинском басену налази се око 6 милијарди тона угља, а на територији КиМ више од 7 милијарди тона. Лежишта бакра и злата су изузетно вредна чије су рудне резерве довољне за вишедеценијску производњу. Што се тиче резерви олова, цинка и сребра, оне се налазе на Косову и Метохији док су утврђене резерве ван ње релативно мале.
"Охрабрује и проналазак лежишта литијума и бора код Лознице и лежишта злата у источној Србији. Њихов минерални и развојни потенцијал је огроман. Ту су и лежишта карбонатних стена које се обично користе у грађевинарству, која су економски вредна, али се не могу упоредити са лежиштима фосилних горива, обојених и племенитих метала и литијума", каже професор Јеленковић.
Како наводи, за привредни и економски развој Србије је најисплативија експлоатација минералних сировина чије су рудне резерве велике, квалитет сировине висок, на којима су развијени производни капацитети или се могу изградити у краћим временским периодима. Поред тога важне су и сировине за којима постоји велика тражња у свету.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала