Од бола бисте урлали: Чудесна судбина српске Ане Франк – доказ о стравичним злочинима усред Београда
20:01 24.01.2023 (Освежено: 11:44 26.01.2023)
© Фото : Спутњику уступио Музеј жртава геноцидаКадар из филма "Пето писмо Хилде Дајч"
© Фото : Спутњику уступио Музеј жртава геноцида
Пратите нас
„Пето писмо Хилде Дајч“, филм о српској Ани Франк биће приказан у петак поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста.
"Све приче о страдањима које знамо су велики притисак, а ова Београђанка је најчеститије биће које се само пријавило да иде у логор, то је велика разлика, то је најчудесније од свега, каже за Спутњик редитељ Ивица Видановић.
Писма Хилде Дајч
Четири писма Хилде Дајч њеним школским другарицама Нади Новак и Мирјани Петровић редак су дирљив документ који чувају Јеврејски историјски музеј и Историјски архив Београда, а даје јасан увид у стравичне услове у логору на Сајмишту, измеду децембра 1941. и маја 1942.
Као студент арихитектуре из имућне београдске ашкенаске породице, по почетку рата она се пријавила да волонтира као медицинска сестра у јеврејској болници у Београду. За својим народом отишла је и у логор, добровољно, да помогне.
„Свим филозофирањима је крај на жичаној огради и реалност какву ви ван ње не можете ни издалека да замислите, јер бисте од бола урлали - пружа се у потпуности. Та реалност је ненадмашна, наша беда огромна, све фразе о јачини духа падају пред сузама од глади и зиме; све наде о скором изласку губе се пред једноличном перспективом пасивног бивствовања које ни по чему на свету не личи на живот. То није ни иронија живота. То је његова најдубља трагедија“, писала је Хилда.
© Фото : Спутњику уступио Музеј жртава геноцидаФотогрфија са сниманја фима "Пето писмо Хилде Дајч"
Фотогрфија са сниманја фима "Пето писмо Хилде Дајч"
© Фото : Спутњику уступио Музеј жртава геноцида
Пакао на земљи
Са намером да подсећа, опомиње и мотивише, причу о Хилди Дајч продуцирао је управо Музеј жртава геноцида, сценарио је написао Божидар Николић, а филм „Пето писмо Хилде Дајч“ режирао Ивица Видановић, уметник који већ има искуство са оваквом тематиком. Он верује да је пронашао начин да допре до гледалаца којима је се велике временске дистанце јако тешко да схвате у каквом паклу је умрла ова девојка.
„Узео сам исту девојку која глуми Хилду 1941. године, да данас буде новинарка која копа по њеним писмима и тој причи данас. Врло је лако могуће да свака наша девојка данас доживи сличну судбину, ако се деси неки кијамет, политички. Ако опет ударе на нас, опет ћемо ми страдати, нема ко други, зато Хилда прича из тог угла, из нашег времена, данас“, објашњава редитељ.
Он додаје да Хилду Дајч у филму игра млада новосадска глумица Андријана Ђорђевић, коју је, каже скоро открио и верује да је пред њом велика каријера.
„Она је идеална за ову улогу, толико нежна, а опет, има неку снагу, јако, јако занимљива глумица. Реконструисали смо кадрове логора, кадрове њеног писања писама, визуелно, филм је јако занимљив. Појављују се и фотографије Старог Сајмишта које до сад нису виђене. Филм је јако потресан, али другачији и не може да буде. Ова тематика ме јако занима, зато што се, нажалост, стално пресликава, стално нам се враћа“, каже Видановић.
Рађају се и нови пројекти
Он за Спутњик открива да су са Музејом жртава геноцида у току преговори о новим остварењима која би осветлила страдање Срба и других народа на овом простору током Другог светског рата.
© Фото : Спутњику уступио Музеј жртава геноцидаХилда Дајч добровољно се пријавила да као болничарка оде у логор на Сајмишту.
Хилда Дајч добровољно се пријавила да као болничарка оде у логор на Сајмишту.
© Фото : Спутњику уступио Музеј жртава геноцида
„Спремили смо обимну грађу за играни филм који би, надам се, ове године могао да се сними, јер имам одличну сарадњу са директором Музеја Дејаном Ристићем и Владимиром Тончићем из Филмских новости које имају архиву која се односи на усташке злочине. Прошле године смо радили филм о Шумарицама, ове причу о Хилди поводом годишњице Холокауста. Очигледно да је Музеј зацртао да повећа видљивост тема које су свима нама тешке, склони смо и сами да их прећуткујемо, због бола, због разних ствари, али то мора да се уради“, истиче Виденовић.
Старо сајмиште прво је било под управом немачке полиције, Гестапоа из окупиране Србије, али на територији НДХ, односно Земуна, по којем је логор све време носио име. Свакодневно, јеврејска деца, жене и старци убијани су на путу од логора до припремљених масовних рака у селу Јајинци. За само пет месеци страдало је више од 6.000 Јевреја. У логору је страдало више од 10 хиљада Срба.
Спаса није било ни за двадесетједногодишњу Хилду Дајч, прибројана је страшном броју од око шест милиона њених сународника који су страдали током Другог светског рата.
Документарно-играни филм "Пето писмо Хилде Дајч" биће премијерно бити приказан на Међународни дан сец́ања на жртве Холокауста, у петак 27. јануара са почетком у 13 часова у МТС Дворани у Београду.
Истог дана филм ће премијерно приказати и Радио телевизија Србије.
© Фото : Спутњику уступио Музеј жртава геноцидаФилм ће у петак бити приказан и на јавном сервису
Филм ће у петак бити приказан и на јавном сервису
© Фото : Спутњику уступио Музеј жртава геноцида