Може ли се белгијски модел применити на ЗСО
© Фото : Спутњику уступила канцеларија за КиМ
Пратите нас
Када би Заједница српских општина заиста функционисала као немачке општине у Белгији, уколико би се са тиме уопште сагласила приштинска администрација, то би било прихватљиво за Србе на Космету, каже за Спутњик Перко Матовић након спекулација у албанским медијима да би ЗСО могла бити формирана по белгијском моделу.
Пример Источне Белгије поново се у дипломатским круговима у Паризу и Бриселу разматра као потенцијални модел за решавање косовског питања, односно за формирање Заједнице српских општина као аутономије за севера Косова, преносе албански медији.
Да ли белгијски модел заједнице и ЗСО по Бриселском споразуму имају неке сличности?
Модел који највише личи на бриселску ЗСО
Аналитичар Перко Матовић из Центра за националну политику објашњава да Белгија има једно од најкомплекснијих политичких уређења у свету који донекле подсећа на спој БиХ и привремених косовских институција, а сматра да је овај модел заједнице најближи моделу ЗСО договореном у Бриселу.
„Те општине које се зову Заједница немачког говорног подручја, а од 2017. године представљају се под именом „Остбелгиен“ – Источна Белгија, у већини надлежности поклапа се са оним што би ЗСО требало да ради и улогом коју би она имала у укупној самоуправи на КиМ. Једина разлика је у томе што Косово није независна земља, што би значило да би такав модел могао да прође као једно додатно, структурално а не статусно решење,“ објашњава Матовић.
У Бриселском споразуму, додаје наш саговорник, овлашћења ЗСО су базирана на економским односима и локалним развоју здравства, урбанизма и тако даље, као што такође ради и заједница у Белгији.
„С тим што је по Бриселском споразуму полудефинисано или недефинисано решење око именовања полицијских управника на северу Косова који морају да буду Срби, па се поставља питање да ли би по том предлогу било гарантовано да ће Србин увек бити командир у већинским српским општинама, и да ли би предлог за то давала ЗСО или нека друга косовска институција,“ напомиње наш саговорник.
Разлике и сличност
Заједница немачког говорног подручја у Белгији обухвата девет општина, има своју скупштину, владу и заставу. Надлежности о којима одлучује односе се на здравствену и социјалну заштиту, образовање, културу и културно наслеђе, стручно оспособљавање, запошљавање, медије, туризам, спорт, локалну политику, као и финансије. Захваљујући високо децентрализованом политичком систему Белгије, Остбелгиен има и могућност да стави вето на међународне уговоре, укључујући и трговинске споразуме ЕУ. Митровић у овом последњем делу прави разлику између ЗСО по Бриселу и белгијском моделу.
„ У нашем ЗСО није предвиђено склапање међународних споразума али из алтернативних разлога јер ми сматрамо да међународно правни субјективитет укупних приштинских институција треба свести на минимум. А ону паралелу коју ја волим да да направим јесте да ми Бриселски и Вашингтонски споразум гледамо као истинско решавање животних питања на Косову и Метохији, јер све што је потписано у ова два споразума се своди на то да се ради о федерализацији Косова а не на његовом осамостаљењу,“ објашњава он.
Другим речима, како истиче, ако функционишу Бриселски и Вашингтонски споразум Косово има суштинску аутономију, и због тога се белгијски модел Заједнице највише поклапа са ЗСО коју је проистекла из Бриселског споразума.
„И то највише можемо да постигнемо са белгијским моделом заједнице или са уређењем какво је у Северној Ирској унутар Велике Британије. Дакле, они су чланови одређених међународних организација, имају делимичан међународно правни субјективитет, и чак имају концепт своје границе према Ирској, који ми можемо да дамо кроз концепт Отвореног Балкана. Дакле неку границу Косова са Албанијом али да укупно Косово не добије чланство у УН, односно да остане у оквирима Резолуције 1244,“ каже Матовић.
Заштита и српских енклава
Наш саговорник каже да је немачко-француски, односно сада већ европски предлог за Косово и Метохију још недовољно јасан да би могао да се коментарише кроз модел ЗСО али је, како истиче, свакако подложан променама.
„Када би ЗСО заиста функционисала као немачке општине у Белгији, ако би приштинској администрацији одговарала ЗСО, то би за нас било прихватљиво. С друге стране, важно је напоменути да постоји члан 4. Бриселског споразума који предвиђа да све општине које желе да се прикључе ЗСО на то имају право. То би био начин да ми и наше јужне енклаве на неки начин заштитимо кроз концепт ЗСО,“ напомиње Матовић.
И у самој Белгији, подсећа он, све немачке општине нису територијално повезане али ипак гарантују свим Немцима исто право, што и ми можемо да применимо кроз поменути члан и на томе треба инсистирати.
Влада Заједнице немачког говорног подручја састоји се од министра-председника и још три министра а један од њих је представник заједнице у савезном белгијском Сенату. Посланици у белгијском парламенту бирају се директно.
Белгијска Заједнице током времена имала је шест промена, а последња проширења су обухватила овлашћења у области функционисања центара за социјални рад, прилагођен систем финансирања, формирање изборне јединица за европске изборе, а заједница је добила и регионална овлашћења у заштити споменика и предела. Од 1997. Савет заједнице немачког говорног подручја уредбом регулише употребу језика у образовању, док од 2005. године заједница врши назор и финансирање општина.
Савезна држава задржава значајна овлашћења, на пример, у области спољних послова, националне одбране, правосуђа, финансија, социјалне сигурности, важних делова националног здравства и унутрашњих послова. Међутим, заједнице и региони такође имају могућност да успостављају и одржавају спољне односе.
