https://sputnikportal.rs/20230128/visedecenijsko-neulaganje-u-zeleznicku-infrastrukturu-uzima-svoj-danak-1150058732.html
Вишедеценијско неулагање у железничку инфраструктуру узима свој данак
Вишедеценијско неулагање у железничку инфраструктуру узима свој данак
Sputnik Србија
Истраге о акцидентима на железници, којих је било више последњи месец дана, још трају и чекају се резултати али оно што може да буде заједнички чинилац свих... 28.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-28T20:45+0100
2023-01-28T20:45+0100
2023-01-28T20:45+0100
економија
србија – економија
србија
економија
саобраћај и инфраструктура
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/images/sharing/article/srb/1150058732.jpg?1674935102
Он је рекао да смо до 2012. године имали веома лоше стање железничке инфраструктуре и да је за последњих десетак година оно доста промењено јер је модернизовано 780 километара и изграђено око 100 километара пруга у Србији.„Урађено је доста али не може све да се заврши за кратко време па и сада од око 3.400 км пруга које су у саобраћају, имамо свега 288 км двоколосечних пруга, само трећина наших пруга је електрифицирана, што је далеко од европског стандарда“, навео је Станисављевић за Танјуг, а када је реч о брзинама истакао је да је брзина возова на половини наших пруга испод 60 км на сат а на 750 км возови иду брзином до 30 км на сат.Истакао је да је животни век пруга 25 година, а да код нас има и оних које су изграђене пре 100 година и да нису ремонтоване, те да се због лошег стања пруга брзине на њима смањују и прилагођавају условима на одређеним деоницама.Према његовим речима улаже се доста у ремонтовање, нарочито регионалних пруга, па је ове године за ту сврху држава издвојила око седам милијарди динара за реконструкцију или обнову пруга, што је, како је рекао, око шест пута више од просека издвајаног за одржавање железничке инфраструктуре последњих година.На питање колико годишње Србијом прође возова који превозе опасне материје, рекао је за Танјуг да се ради о броју од око 5.500 возова и да они чине око 10 одсто целокупног железничког робног транспорта у Србији.Станисављевић је истакао да узроци акцидената могу да буду стање возних средстава, прекомерна количина терета у вагонима, неисправне цистерне, брзине којима се кретао воз, као и субјективни фактори, те стање железничке инфраструктуре а да пракса годинама, па и деценијама уназад показује да овакви случајеви најчешће буду резултат садејства свих ових узрока.
https://sputnikportal.rs/20230127/iskliznule-dve-cisterne-sa-fosfornom-kiselinom-kod-zajecara-1149985026.html
https://sputnikportal.rs/20230125/podignuta-poslednja-cisterna-koja-je-iskliznula-kod-subotice-1149920117.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – економија, србија, економија, саобраћај и инфраструктура
србија – економија, србија, економија, саобраћај и инфраструктура
Вишедеценијско неулагање у железничку инфраструктуру узима свој данак
Истраге о акцидентима на железници, којих је било више последњи месец дана, још трају и чекају се резултати али оно што може да буде заједнички чинилац свих исклизнућа вагона јесте да је на наплату дошло вишедеценијско неулагање у железничку инфраструктуру до 10-ак година уназад, изјавио је Ненад Станисављевић из Инфраструктуре железнице Србије.
Он је рекао да смо до 2012. године имали веома лоше стање железничке инфраструктуре и да је за последњих десетак година оно доста промењено јер је модернизовано 780 километара и изграђено око 100 километара пруга у Србији.
„Урађено је доста али не може све да се заврши за кратко време па и сада од око 3.400 км пруга које су у саобраћају, имамо свега 288 км двоколосечних пруга, само трећина наших пруга је електрифицирана, што је далеко од европског стандарда“, навео је Станисављевић за Танјуг, а када је реч о брзинама истакао је да је брзина возова на половини наших пруга испод 60 км на сат а на 750 км возови иду брзином до 30 км на сат.
„То је стварност и није је лако променити преко ноћи, а да није донета стратешка одлука на нивоу државе да се крене у обнову железнице и модернизацију железничког саобраћаја, чини се да би железница и железнички саобраћај били пред гашењем“, оценио је он.
Истакао је да је животни век пруга 25 година, а да код нас има и оних које су изграђене пре 100 година и да нису ремонтоване, те да се због лошег стања пруга брзине на њима смањују и прилагођавају условима на одређеним деоницама.
Према његовим речима улаже се доста у ремонтовање, нарочито регионалних пруга, па је ове године за ту сврху држава издвојила око седам милијарди динара за реконструкцију или обнову пруга, што је, како је рекао, око шест пута више од просека издвајаног за одржавање железничке инфраструктуре последњих година.
На питање колико годишње Србијом прође возова који превозе опасне материје, рекао је за Танјуг да се ради о броју од око 5.500 возова и да они чине око 10 одсто целокупног железничког робног транспорта у Србији.
Станисављевић је истакао да узроци акцидената могу да буду стање возних средстава, прекомерна количина терета у вагонима, неисправне цистерне, брзине којима се кретао воз, као и субјективни фактори, те стање железничке инфраструктуре а да пракса годинама, па и деценијама уназад показује да овакви случајеви најчешће буду резултат садејства свих ових узрока.
