https://sputnikportal.rs/20230130/1150142837.html
Студија: Вирусне инфекције повезане са деменцијом и Алцхајмеровом болешћу
Студија: Вирусне инфекције повезане са деменцијом и Алцхајмеровом болешћу
Sputnik Србија
У новој студији рађеној на медицинској документацији више од 400.000 људи научници су открили корелацију између вирусне инфекције и развоја неуродегенеративних... 30.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-30T22:43+0100
2023-01-30T22:43+0100
2023-01-30T22:43+0100
наука и технологија
наука и технологија
медицина
живот
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/1e/1150142991_0:36:1920:1116_1920x0_80_0_0_fcdbfb95613fec7b55e68cc44055a234.jpg
„Схватили смо да су научници годинама независно тражили везе између појединачног неуродегенеративног поремећаја и специфичног вируса. Тада смо одлучили да покушамо са другачијим приступом који је више заснован на подацима/науци. Користећи медицинске картоне, били смо у могућности да систематски тражимо све могуће везе у једном тренутку“, рекао је аутор неурогенетичар са Националног института за старење у САД Мајкл Налс.У првој фази студије, истраживачи су проучавали медицинске картоне скоро 300.000 људи који се чувају у финској националној бази података. Тражили су људе који су имали једну од следећих дијагноза: Алцхајмерова болест, мултипла или амиотрофична латерална склероза, генерализована или васкуларна деменција или Паркинсонова болест. Затим је тим проверио да ли су пацијенти са овим дијагнозама претходно били хоспитализовани због вирусне инфекције (осим у случају инфекције вирусом корона). У почетку су пронашли 45 повезаности између дијагнозе и тешке вирусне инфекције.Затим су се окренули великој бази података у Великој Британији и анализирали податке 96.000 људи, од којих је 20.000 имало неуродегенеративне поремећаје. Научници су се фокусирали на 22 репродуковане асоцијације.Студија је показала да је генерализована деменција најчешћи резултат вирусне инфекције – посебно вирусног енцефалитиса, вирусних брадавица, свих врста грипа и вирусне пнеумоније. Најјача корелација је пронађена између енцефалитиса и Алцхајмерове болести: пацијенти којима је дијагностикована ова вирусна болест имали су 31 пута већу вероватноћу да касније у животу развију Алцхајмерову болест.Уз податке из финске биобанке, научници су проценили како се снага везе између вируса и болести мења током времена: једну, пет и 15 година након инфекције. Неуродегенеративним болестима је потребно много времена да се развију, а очекивало би се да ће веза бити јача након 15 година. Међутим, истраживачи су проучавали 16 парова асоцијација, а за скоро све парове највећи ризик је био у року од годину дана од инфекције вирусом, а затим се смањио. Између пет и 15 година, висок ризик је постојао код само шест од ових парова.Неуродегенеративни поремећаји оштећују различите делове нервног система. Обично се јављају у одраслом добу или старости и изазивају проблеме са радњама као што су размишљање, памћење и кретање.Прошле године, тим научника је спровео студију у којој је студија од 10 милиона медицинских записа открила корелацију између Епстејн-Бар вируса и ризика од мултипле склерозе.Иако ова студија не идентификује узрочно-последичне везе које доводе до неуролошких поремећаја, она даје оквир за приближне границе будућих истраживања.
https://sputnikportal.rs/20230126/zapanjujuci-rezultati-istrazivanja-misteriozne-zone-u-mozgu-1149973477.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, живот
наука и технологија, медицина, живот
Студија: Вирусне инфекције повезане са деменцијом и Алцхајмеровом болешћу
У новој студији рађеној на медицинској документацији више од 400.000 људи научници су открили корелацију између вирусне инфекције и развоја неуродегенеративних болести.
„Схватили смо да су научници годинама независно тражили везе између појединачног неуродегенеративног поремећаја и специфичног вируса. Тада смо одлучили да покушамо са другачијим приступом који је више заснован на подацима/науци. Користећи медицинске картоне, били смо у могућности да систематски тражимо све могуће везе у једном тренутку“, рекао је аутор неурогенетичар са Националног института за старење у САД Мајкл Налс.
У првој фази
студије, истраживачи су проучавали медицинске картоне скоро 300.000 људи који се чувају у финској националној бази података. Тражили су људе који су имали једну од следећих дијагноза: Алцхајмерова болест, мултипла или амиотрофична латерална склероза, генерализована или васкуларна деменција или Паркинсонова болест. Затим је тим проверио да ли су пацијенти са овим дијагнозама претходно били
хоспитализовани због вирусне инфекције (осим у случају инфекције вирусом корона). У почетку су пронашли 45 повезаности између дијагнозе и тешке вирусне инфекције.
Затим су се окренули великој бази података у Великој Британији и анализирали податке 96.000 људи, од којих је 20.000 имало неуродегенеративне поремећаје. Научници су се фокусирали на 22 репродуковане асоцијације.
Студија је показала да је генерализована деменција најчешћи резултат вирусне инфекције – посебно вирусног енцефалитиса, вирусних брадавица, свих врста грипа и вирусне пнеумоније. Најјача корелација је пронађена између енцефалитиса и Алцхајмерове болести: пацијенти којима је дијагностикована ова вирусна болест имали су 31 пута већу вероватноћу да касније у животу развију Алцхајмерову болест.
Уз податке из финске биобанке, научници су проценили како се снага везе између вируса и болести мења током времена: једну, пет и 15 година након инфекције. Неуродегенеративним болестима је потребно много времена да се развију, а очекивало би се да ће веза бити јача након 15 година. Међутим, истраживачи су проучавали 16 парова асоцијација, а за скоро све парове највећи ризик је био у року од годину дана од инфекције вирусом, а затим се смањио. Између пет и 15 година, висок ризик је постојао код само шест од ових парова.
„Ипак, чињеница да најчешће коришћене вакцине смањују ризик или озбиљност многих вирусних болести уочених у овој студији повећава могућност да се ризици од неуродегенеративних поремећаја такође ублаже“, приметио је др Налс.
Неуродегенеративни поремећаји оштећују различите делове нервног система. Обично се јављају у одраслом добу или старости и изазивају проблеме са радњама као што су размишљање, памћење и кретање.
Прошле године, тим научника је спровео студију у којој је студија од 10 милиона медицинских записа открила корелацију између Епстејн-Бар вируса и ризика од мултипле склерозе.
Иако ова студија не идентификује узрочно-последичне везе које доводе до неуролошких поремећаја, она даје оквир за приближне границе будућих истраживања.
