Српски митрополит повукао озбиљан потез - због ћутања на нападе на Србе
Пратите нас
Митрополит дабробосански Хризостом прекинуо је чланство у Међурелигијском већу БиХ због ћутања овог тела на тешка криминална дела која су се догодила у последње време у БиХ према српском народу.
Митрополит Хризостом је данас обавестио чланове Скупштине Међурелигијског већа у БиХ да са 31. јануаром прекида чланство у постојању и раду овог већа све док, како је казао, "не оздрави".
"Веома жалимо због тога. Од доласка на трон митрополита дабробосанских настојали смо да нашим радом и сугестијама унапредимо рад Међурелигијског већа, међутим, најновија дешавања у Сарајеву и на простору целе БиХ, али ћутање Већа капи су које су прелиле наше стрпљење и трпљење. Схватили смо да пасивношћу Међурелигијско веће индиректно подржава све пројављене девијације нашег друштва", навео је митрополит пренела је Срна.
Митрополит је истакао шест разлога за своју одлуку, истичући као први "заветно" ћутање Међурелигијског већа у БиХ на недавне догађаје у Сарајеву када је нападнута лична имовина грађана Србије и пробушене гуме на возилима тих људи који су као туристи дошли у Сарајево, а све то је подсетило на осамдесете и деведесете године прошлог века.
"Слике из Сарајева у јануару ове године подсетиле су нас на најстравичније слике из 1990. године које носимо из Скрадина у Далмацији. На Бадњи дан 24. децембра 1990. године напала нас је велика група неонациста и шовиниста у Скрадину. Покушали су нас запалити у нашем аутомобилу у којем су била још три наша ученика Богословије. Наши страхови од ужасних слика у Сарајеву од 14. јануара ове године сигурно извиру из великих траума које носимо из Сплита, Скрадина и Шибеника", навео је митрополит Хризостом.
Упркос стравичним сликама из Сарајева, митрополит је истакао да Међурелигијско веће није осетило потребу да се огласи о овом случају и осуди националистичка и шовинистичка дивљања у Сарајеву.
"Тада смо схватили и разумели многе ствари", рекао је митрополит дабробосански.
Као други разлог за своју одлуку, навео је случај неонацистичких и шовинистичких напада на родитеље деце спортиста из Србије, те скандирање пред децом и са децом "убиј Србина" 14. јануара, што је потресло и запрепастило како целу српску јавност, тако и објективну јавност у Федерацији БиХ и шире.
"Међурелигијско веће, опет, заветно ћути и не оглашава се. Не осуђује изгреднике и не упућује апеле родитељима да децу васпитавају у духу наших религија, вера и култура. Трауме родитеља и деце су огромне. Ваљда је то био циљ неонациста и шовиниста", навео је и додао:
"Ми смо разумели да је ћутањем Међурелигијског већа послата порука екстремним националистима и шовинистима да и даље чине иста, слична и још гора дела. Која је онда улога Међурелигијског већа ако ћути на овакве злочиначке и сличне акције? Уместо јавне осуде и тражења санкционисања починилаца оваквих дела, Веће је изабрало ћутање, а тиме и индиректну подршку неонацистима".
Као трећи разлог, митрополит је навео да је непримерено директно и индиректно уплитање чланица Међурелигијског већа у изборне и правосудне процесе у БиХ, а посебно о питању имовине.
"Из тог разлога не можемо бити чланица Међурелигијског већа у којем једна чланица, верска заједница, подржава политичке ставове и интересе свако свог народа, а још горе само једне политичке организације, а на штету других", истакао је и нагласио да би Веће у начелу требало бити неутрално и непристрасно.
Као четврти разлог, напоменуо је стравичне речи на званичним худбама верских службеника Исламске заједнице, а што је видљиво на јавним порталима, на које Међурелигијско веће опет "заветно" ћути.
"Запрепашћујуће је и застрашујуће изливање мржње према српском народу. То је прешло сваку меру укуса и служи најнижим страстима и поривима нацизма и шовинизма. Позивамо вас да отворите и чујете худбу извесног Незима Халиловића, а посебно Мухарема Штулановића, па да видите говоре, мало је рећи, мржње према Србима и донекле Хрватима. То су говори крајњих презира. За име Божје?"
"Па зар су овакви говори мржње и презира другога и других дозвољени у верским објектима /џамијама/? Сад нам је све јасно, толико мржње на молитви на великој џуми је равно духовном и менталном отрову! И шитамо се шта ми можемо имати заједничко са таквим људима и заједницама. Разуме се - ништа! Међурелигијско веће опет "заветно" ћути и не опомиње исте и сличне кваритеље односа у БиХ и у Сарајеву, навео је митрополит.
Као пети разлог, он је навео случај дечака из Крајине код Цазина од 10-12 и више година који организовано у колони носе ратне заставе, узвикују ратне покличе и кличу "Убиј Србина".
Наводећи да му је добро познато као Крајишнику колики утицај Исламска заједница у Крајини има на мухамеднаце, митрополит је указао да су ова деца злоупотребљена, и претходно затрована мржњом, те истакнута у јавност, а Међурелигијско веће је опет ћутало, не осуђујући ове изгреде.
Као шести разлог, митрополит Хризостом је навео моралне и принципијелне вредности, истичући да веома жали због оваквог примораног разлаза.
"Уколико се Међурелигијско веће у БиХ врати на изворне принципе и постане активни покретач заједништва и дијалога и морални координатор добрих и комшијских односа, ми ћемо сигурно размотрити могућност нашег повратка", навео је.
Он је истакао да је неприхватљиво да је Међурелигијско веће у БиХ претворено у "предузеће" за "обављање радова" за стране владине и невладине организације, наводећи да је ово тело и те како потребно, али да се врати на изворне принципе моралног и међурелигијског дијалога.
"Пре свега, потребно је успоставити коректност односа између чланица Међурелигијског већа", истакао је Хризостом.
Уазао је и на то да, осим званичног Већа, постоји паралелни систем који функционише у његово име, што је још од 2019. године разочаравајуће и упозоравајуће сазнање.
