Нове информације о војно-биолошким пројектима у Украјини - шта Америку чини врло сумњивом
22:29 03.02.2023 (Освежено: 15:58 29.04.2024)
© Flickr / Maryland National Guard
Пратите нас
Нове информације до којих је дошла руска војска о америчким војно-биолошким пројектима у Украјини требало би интернационализовати у недостатку контролног тела које би испитало чиме су се тачно бавиле америчке лабораторије у тој земљи. А контролног тела нема јер су управо САД једина земља која то није хтела да потпише.
Управо то Америку чини врло, врло сумњивом, указују саговорници Спутњика, стручњаци за област биолошких агенаса и оружја.
Амерички војно-биолошки пројекти
Ових дана је начелник за заштиту од радијације, хемијске и биолошке заштите Оружаних снага Руске Федерације Игор Кирилов изјавио да је руска војска добила нове информације од кључне особе укључене у америчке војно-биолошке пројекте у Украјини, који су до сада били у сенци.
Он је навео и да је руска војска током специјалне операције добила више од 20 хиљада докумената и материјала о војно-биолошком програму САД у Украјини који потврђују усмереност Пентагона на стварање компоненти за биолошко оружје и њихово тестирање на становништву Украјине и других држава дуж граница Русије.
САД су на то одговориле признањем да су са Кијевом радиле на низу „истраживања”, али у области „превенције пандемије”.
Координатор стратешких комуникација у Савету за националну безбедност САД, Џон Кирби је уз то је навео да ту није било оружја, ни лабораторија за развој биолошког оружја. „САД нису спроводиле војно биолошка истраживања у Украјини", изјавио је Кирби.
Контролу спречила Америка
Саговорници Спутњика истичу да је без конкретних аргумената тешко коментарисати ову ситуацију, али и указују на чињеницу која Америку чини сумњивом.
Истраживање биолошких агенаса у лабораторијама је углавном под велом тајне и без контроле која би могла да укаже да ли је реч о војном пројекту
© AP Photo / Jerome Delay
Конвенција о биолошком оружју која поред употребе забрањује и производњу, складиштење, усавршавање и промет биолошког оружја, уз наметање обавезе уништавања постојећих залиха овог оружја усвојена је 1972. године и потписало ју је више од 100 земаља, међу којима и САД. Америка је, међутим, једина земља која није хтела да стави потпис на документ којим би било формиран механизам међународног надзора.
А до аргумената је без тог контролног механизма немогуће доћи, каже вирусолог и микробилиолог Ветеринсарског института у Краљеву, др Миланко Шеклер.
„Контролни механизми су да се направи систем контроле ако негде неко сумња да нека од потписница не поштује то што је потписала, да се направи независно тело, комисија која ће да оде и то да испита. То није потписано, односно, потписaли су сви осим Америке“, објашњава он за Спутњик.
Без тог механизма је, како додаје, практично немогуће доказати кршење Конвенције.
„То је једини начин - да се пошаље експертска група састављена од, на пример, представника 15 земаља који као стручњаци треба да се сложе, да дају стручну оцену да ли то јесте или није кршење. Њима се даје на увид документација лабораторије, да им се право да посете локацију и онда добијете независно мишљење. Све земље су се сложиле око нацрта тог контролног механизма, међутим Американци то неће да потпишу и тако то виси у ваздуху“, истиче овај вирусолог.
Он сматра да ако нека држава има доказе за нечије проблематично понашање, као што је то сада саопшетно из Русије, у ситуацији када не постоји контролни мехaнизам једино што преостаје је да, како каже, дође до инетрнационализације пороблема.
Брига за националну безбедност
На питање да ли то што Америка не жели постојање контроле о томе шта раде лабораторије које се баве истраживањем патогена који би могли да се употребе у војне сврхе, баца сумњу на њу, наш саговорник је недвосмилен:
„Нормално. Највећа сумња је што они упорно, једини одбијају да потпишу правдајући то националном безбедношћу. Кажу да би им у случају спровођења контроле била угрожена национална безбедност. Чекајте, па и остали имају националну безбедност“, закључује Шеклер.
Епидемиолог проф. др Радован Чеканац, некадашњи начелник Института за епидемиологију ВМА, такође, каже да је тешко говорити у недостатку аргумената, али и додаје да се увек са тим биолошким агенсима радило у тајности. Ту нема сумње, али докле је то отишло све што би рекао, каже, била би спекулација.
Он је, додаје, уверен да Руси имају материјал који би доставили Уједињеним нацијама, али зна се каже, ко има право вета и да је сасвим очекивано да они неће да дискутују о том материјалу.
Вето је већ радио
Уосталом, почетком новембра прошле године Савет безбедности УН одбацио је руски нацрт резолуције у којем је предлагано да комисија Савета безбедности истражи активности америчких биолошких лабораторија у Украјини. Русија и Кина су гласале за нацрт, али су Велика Британија, САД и Француска биле против, док је девет чланица било уздржано.
Руска војска тврди да је у биолошким лабораторијама у Украјини Пентагон радио на стварању компоненти за биолошко оружје
CC0 / marijana /
Чеканац напомиње да постоје различити биолошки агенси и различити путеви за њихово расејавање, од којих су најопаснији они ваздушни, из авиона, јер брзо покривају велику територију. На питање да ли се тиме више баве цивилни или војни стручњаци, он је невосмислен:
„У принципу, та проблематика је у домену војске малтене у свим земљама. И код нас је то приоритет војске у сарадњи са цивилним институцијама, али када је у питању доктрина и реаговање у таквим ситуацијама, војска ту у принципу води главну реч“.
Он је објаснио и како функционише та сарадња када је у питању спровођење Конвенција о биолошком оружју.
Остало само на извештајима
„Свака земља је била у обавези да једном годишње шаље извештај, то су такозване мере за изградњу поверења, где се на око 15 страна одговара на одређена питања. Ја сам то лично једно десетак година слао за Женеву и не само са војним подацима, него и оним из цивилних установа. Тачно смо морали да наведемо колико смо претходне године имали оболелих и од којих од заразних болести, колико имамо микробиолошких лабораторија на територији Србије, каква је безбедност и сигурност и где се чувају ти изолати, како се уопште тиме управља … то је комплетан извештај који је сваке године ишао за Женеву", прецизирао је Чеканац.
На питање како је уопште могуће утврдити да се нека лабораторија бави недозвољеним радом, он сматра да је то углавном немогућа мисија.
Људи из сенке јачи од државе
Америка једина међу више од 100 земаља није потписала акт о формирању контролног механизма за спровођење Конвенције о биолошком оружју који би испитивао шта се заиста истражује у биолошким лабораторијама које она финансира широм света
CC0 / National Museum of the /
„Не можете ни да уђете у неке лабораторије. Многе се ствари раде и држе у тајности. Постоје неки људи из сенке који су изгледа много јачи од државе, или им држава практично не може ништа. Не знам ни сам“, искрен је наш саговорник.
Он сматра да не постоји ни храброст, ни воља да се сазна шта се све дешава у биолошким лабораторијама, поготову ако Русија као сила то не може да прогура у Савету безбедности УН.
„Нечега има, али не зна се шта је ту конкретно рађено, с којим агенсима, која технологија. То што пише по медијима увек узимам са резервом. Знам да нечега има, али шта тачно не могу да тврдим. Да је среће, да је свет паметан, нормалан, па да сви седну погледају те папире, а не да се понашају навијачки. Американци ће, нормално све да негирају и исто Британци и њихови остали савезници“, каже Чеканац, истичући да је забринут и да све то лако може да измакне контроли.
Признали и у САД
Поготову што је, каже, као стручњак разочаран многим стварима које су се дешавале око пандемије ковида.
Кина је саопштила да САД имају 336 лабораторија у 30 земаља, укључујући 26 у Украјини.
То је потврдила и бивши официр у америчкој војсци Тулси Габард крајем марта прошле године. Некадашња конгресменка је тада упозорила да САД у Украјини финансирају више од 25 лабораторија с опасним патогенима које би требало одмах уништити јер би због ратних дејстава свет могао да буде суочен с новим пандемијама уколико тај материјал буде био компромитован.
