https://sputnikportal.rs/20230207/ucesnik-bitke-za-okinavu-o-militarizaciji-japana-rat-treba-izbegavati-a-ne-pripremati-se-za-njega-1150604801.html
Учесник битке за Окинаву о милитаризацији Јапана: Рат треба избегавати, а не припремати се за њега
Учесник битке за Окинаву о милитаризацији Јапана: Рат треба избегавати, а не припремати се за њега
Sputnik Србија
У јануару 2023. године група ветерана битке за Окинаву јавно се обратила суграђанима са жељом да им пренесе ужасе рата и да учини све што је могуће да се... 07.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-07T21:19+0100
2023-02-07T21:19+0100
2023-02-07T21:19+0100
свет
јапан
окинава
милитаризација
рат
ветеран
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/16/1124908431_0:0:2001:1125_1920x0_80_0_0_76363e24514973fa6a24ca2003b2c279.jpg
Током битке за Окинаву, пре 78 година, очекујући искрцавање америчких војника на острво, јапанска команда мобилисала је младиће, међу којима су многи били деца, ради изградње аеродрома и јачања позиција јапанске војске.Један од ветерана, председник Друштва бивших учесника студентског војног корпуса Окинаве Јодза Сјокен (93) пренео је у интервјуу за Спутњик своја сећања на рат, на тешкоће с којима се суочио, као и поруку житељима савременог Јапана, који се све више удаљавају од пацифизма.Ђаци у ратуЈодза Сјокен је имао 17 година када је почела крвава битка за Окинаву. Тада је завршавао средњу школу. Био је члан „одреда челичне крви“, који су чинили мобилисани студенти, ђаци, па чак и дечаци предшколског узраста.У одредима који су били под ударом граната америчке флоте и артиљерије он се бавио ремонтом бункера штаба 32. армије. Двеста деведесет људи из његовог студентског корпуса је погинуло.Нормалан живот је прошаоКако је рат утицао на Ваш живот?„Мени је било 14 година 1941. Уписао сам се у средњу школу. Четири године касније ситуација на фронту се погоршала, а ја нисам ни помишљао да би Јапан могао да изгуби рат. Од детињства сам се спремао за војну академију. Ступио сам у студентски корпус када је почела битка за Окинаву. Нормалан и спокојан живот је тада већ био завршен, као и моји снови да завршим средњу школу и да се упишем на вишу. Нисам желео да ступам у студентски корпус, али сам се нашао тамо пре него што сам се и освестио“. Тада су сви имали само један порив, све је било природно. То није било време за бирање сопственог пута“.О тешкоћама ратаРекли сте да сте осетили олакшање када се изашли из студентског корпуса. После тога су Ваше наде поново оживеле са новом снагом?„Радили смо гладни, није било хране за све, али ја нисам желео да радим по своме, не тако као други. Осећали смо да треба да радимо заједно са свима. Из одреда су искључивали оне који су говорили да немоћне момке нема смисла хранити. Било је разговора о томе да би ради смањења броја оброка требало слати кући оне који су слаби“.Имали сте могућност, како сте рекли, да се упознате с војничким животом из разних углова. Није Вам се појавила жеља да ступите у послератне Националне полицијске резертве – претходницу Снага самоодбране?„Не, није се појавила. Ситуација у свету се видно смирила, нестао је осећај притиска, због тога је жеља да идем у војну службу и да на тај начин градим свој живот нестала. Постало је могуће напустити провинцију и отићи у централни Јапан, уписати се на универзитет“.О претњи ратаДанас у јапанском друштву мало ко зна о рату, а ви припадате оној групи људи који су преживели битку за Окинаву. Шта је заједничко тадашњем и садашњем Јапану?„Данас се свет креће у потпуно другом правцу. Свако може да бира свој пута. Може се чак отпутовати у иностранство. Данашња епоха се коренито разликује од оног времена када смо ми били лишени и најмањег избора. Данас се може ићи слободно у оном правцу који сам бираш. А наше време је немогуће замислити, како је то осећати највећу могућу опасност од рата који се приближава, а ти не можеш ништа да предузмеш. У савременом Јапану нема осећаја безизлазности“.Не мислите да Јапан, што више јача своју одбрану, то више забрињава своје суседе и чини их опрезнијим?„Да, тако је. Ако на различите начине гледамо на будући развој света у целини, спорови су неизбежни. Ипак, мени се чини да ни у свету, ни у Азији више није могуће унапређивати своје националне интересе ратовањем“.Ви сте преузели иницијативу да се припреми састанак Друштва бивших учесника студентског корпуса Окинаве како бисте одлучно иступили против тога да се Окинава поново претвори у бојно поље?„Моји старији другови сада не могу превише да се крећу. Углавном сам ја покретан и даље. Осећам се као преживели и због тога сам саставио текст обраћања у име својих другова. Понекад ми се чини да је све у земљи добро, а понекад се јавља осећај највеће опасности. Ипак, надам се да јапански народ у целини неће направити глупост и да се неће кретати у погрешном правцу“.Порука грађанима Јапана који се милитаризује„Сада Влада Јапана мора добро да размисли и да извуче поуке из агресивног рата који је покренут тада, те да, ослањајући се на антиратни устав земље, води дијалог са суседним регионима и да гради мир путем дипломатије. Морају се предузимати мере како би се избегао рат, уместо припрема за рат. Ипак, ја се веома плашим да актуелне власти земље траже изговор за почетак рата, а да нису спремне да се укључе у њега“.
https://sputnikportal.rs/20221218/amerikanci-ipak-ne-napustaju-okinavu-1147549795.html
јапан
окинава
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
јапан, окинава, милитаризација, рат, ветеран
јапан, окинава, милитаризација, рат, ветеран
Учесник битке за Окинаву о милитаризацији Јапана: Рат треба избегавати, а не припремати се за њега
У јануару 2023. године група ветерана битке за Окинаву јавно се обратила суграђанима са жељом да им пренесе ужасе рата и да учини све што је могуће да се сличне трагедије избегну у будућности.
Током битке за Окинаву, пре 78 година, очекујући искрцавање америчких војника на острво, јапанска команда мобилисала је младиће, међу којима су многи били деца, ради изградње аеродрома и јачања позиција јапанске војске.
Један од ветерана, председник Друштва бивших учесника студентског војног корпуса Окинаве Јодза Сјокен (93) пренео је у интервјуу за Спутњик своја сећања на рат, на тешкоће с којима се суочио, као и поруку житељима савременог Јапана, који се све више удаљавају од пацифизма.
Јодза Сјокен је имао 17 година када је почела крвава битка за Окинаву. Тада је завршавао средњу школу. Био је члан „одреда челичне крви“, који су чинили мобилисани студенти, ђаци, па чак и дечаци предшколског узраста.
У одредима који су били под ударом граната америчке флоте и артиљерије он се бавио ремонтом бункера штаба 32. армије. Двеста деведесет људи из његовог студентског корпуса је погинуло.
Како је рат утицао на Ваш живот?
„Мени је било 14 година 1941. Уписао сам се у средњу школу. Четири године касније ситуација на фронту се погоршала, а ја нисам ни помишљао да би Јапан могао да изгуби рат. Од детињства сам се спремао за војну академију. Ступио сам у студентски корпус када је почела битка за Окинаву. Нормалан и спокојан живот је тада већ био завршен, као и моји снови да завршим средњу школу и да се упишем на вишу. Нисам желео да ступам у студентски корпус, али сам се нашао тамо пре него што сам се и освестио“. Тада су сви имали само један порив, све је било природно. То није било време за бирање сопственог пута“.
Рекли сте да сте осетили олакшање када се изашли из студентског корпуса. После тога су Ваше наде поново оживеле са новом снагом?
„Радили смо гладни, није било хране за све, али ја нисам желео да радим по своме, не тако као други. Осећали смо да треба да радимо заједно са свима. Из одреда су искључивали оне који су говорили да немоћне момке нема смисла хранити. Било је разговора о томе да би ради смањења броја оброка требало слати кући оне који су слаби“.
Имали сте могућност, како сте рекли, да се упознате с војничким животом из разних углова. Није Вам се појавила жеља да ступите у послератне Националне полицијске резертве – претходницу Снага самоодбране?
„Не, није се појавила. Ситуација у свету се видно смирила, нестао је осећај притиска, због тога је жеља да идем у војну службу и да на тај начин градим свој живот нестала. Постало је могуће напустити провинцију и отићи у централни Јапан, уписати се на универзитет“.
Данас у јапанском друштву мало ко зна о рату, а ви припадате оној групи људи који су преживели битку за Окинаву. Шта је заједничко тадашњем и садашњем Јапану?
„Данас се свет креће у потпуно другом правцу. Свако може да бира свој пута. Може се чак отпутовати у иностранство. Данашња епоха се коренито разликује од оног времена када смо ми били лишени и најмањег избора. Данас се може ићи слободно у оном правцу који сам бираш. А наше време је немогуће замислити, како је то осећати највећу могућу опасност од рата који се приближава, а ти не можеш ништа да предузмеш. У савременом Јапану нема осећаја безизлазности“.
Не мислите да Јапан, што више јача своју одбрану, то више забрињава своје суседе и чини их опрезнијим?
„Да, тако је. Ако на различите начине гледамо на будући развој света у целини, спорови су неизбежни. Ипак, мени се чини да ни у свету, ни у Азији више није могуће унапређивати своје националне интересе ратовањем“.
Ви сте преузели иницијативу да се припреми састанак Друштва бивших учесника студентског корпуса Окинаве како бисте одлучно иступили против тога да се Окинава поново претвори у бојно поље?
„Моји старији другови сада не могу превише да се крећу. Углавном сам ја покретан и даље. Осећам се као преживели и због тога сам саставио текст обраћања у име својих другова. Понекад ми се чини да је све у земљи добро, а понекад се јавља осећај највеће опасности. Ипак, надам се да јапански народ у целини неће направити глупост и да се неће кретати у погрешном правцу“.
Порука грађанима Јапана који се милитаризује
„Мене су учили шта је то праведан рат и ја сам, не схватајући то, постао војни злочинац – невољно сам био умешан у рат. Сада Влада Јапана, у складу с јапанско-америчким споразумом о безбедности, повећава своје наоружање, под изговором од 'кинеске опасности'. Док Снаге самоодбране Јапана и Оружане снаге САД развијају узајамну интерграцију, у друштву расте напетост и ствара се ситуација у којој се Јапан, као и прошли пут, спрема да започне рат. У први план, као и раније, излази војна експанзија, а нема ни најмањег наговештаја да постоји схватање о томе какву ће то штету донети житељима земље“, наведено је у поруци Друштва бивших учесника студентског корпуса Окинаве, којим председава Јодза Сјокен.
„Сада Влада Јапана мора добро да размисли и да извуче поуке из агресивног рата који је покренут тада, те да, ослањајући се на антиратни устав земље, води дијалог са суседним регионима и да гради мир путем дипломатије. Морају се предузимати мере како би се избегао рат, уместо припрема за рат. Ипак, ја се веома плашим да актуелне власти земље траже изговор за почетак рата, а да нису спремне да се укључе у њега“.
