https://sputnikportal.rs/20230208/slucajno-otkrice-iznenadilo-naucnike-kralj-planeta-prosirio-svoje-kraljevstvo-1150649756.html
Случајно откриће изненадило научнике: Краљ планета проширио своје „краљевство“
Случајно откриће изненадило научнике: Краљ планета проширио своје „краљевство“
Sputnik Србија
Јупитер већ важи за краља планета - највећи је у Сунчевом систему. А сада је познато да има више сателита него што се мислило. 08.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-08T23:00+0100
2023-02-08T23:00+0100
2023-02-08T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/12/36/123626_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_dc640515a961692217b4fc17e1d18eb0.jpg
Астрономи су уочили 12 додатних месеца (природних сателита) који круже око Јупитера, чиме је њихов укупан број потврђен на 92. До открића је пажљивим мониторингом дошао астроном са Института „Карнеги“ Скот Шепард са својим тимом научника.Случајно открићеКористили су телескоп „Субару“ на Хавајима у септембру 2021. и која се налази на телескопу „Бланко“ у Интерамеричкој опсерваторији „Церо Тололо“ у Чилеу у августу 2022.Накнадна проматрања и анализе за 12 нових месеца трајала су око годину дана како би се добила коначна потврда, а тим је користио Магеланов телескоп у Чилеу да обави тај посао. Ниједан од месеца још нема име, пошто је њихово откриће управо објављено, али и то се очекује у наредним месецима, пренео је РТС.„Центар за мале планете“ прати положаје малих планета, комета и свемирских стена. Под окриљем Међународне астрономске уније, организација је одговорна за идентификацију, означавање и орбиталне податке за такве небеске објекте.„Међународна астрономска унија дозвољава именовање сваког месеца већег од 2,4 километра, од чега је половина ових нових открића већа од тога, тако да ће добити имена“, рекао је Шепард.Потрага за младим месецимаПошто је Јупитер светла планета, астрономи су морали да се позабаве проблемом одсјаја и расејане светлости који утичу на простор у коме могу постојати месеци, а савремена технологија олакшала је његово детаљније посматрање и посматрање области око њега.Шепард и његов тим су у процесу праћења још једног броја сателита око Јупитера, али им је потребно више података да потврде и објаве своја открића.Проналажење додатних сателита око Јупитера и одређивање њихових орбита могло би помоћи у идентификацији циљева за будуће свемирске мисије, међу којима је програм НАСА и Европске свемирске агенције обиласка ове планете - планиран за 2024. годину.Шепард и његов тим верују да су ови месеци остаци најмање седам већих, који су се распали када су се сударили са другим месецима, астероидима или кометама. Њихово распадање довело је до стварања стотина мањих месеца, рекли су истраживачи.Месеци су иначе остаци онога што је „рођено“ у диску гаса и прашине око Јупитера након што се планета формирала, а затим ухватила и повукла већину материјала у орбиту. Ови градивни блокови планета могу бити својеврстан „поглед кроз прозор“ у ране године Сунчевог система.Шепардов тим такође прати сателите око Сатурна, али њих је теже лоцирати јер је планета са фамозним прстеном удаљенија од Земље.„Верујемо да и Уран и Нептун такође имају велики број малих сателита, али те планете су још удаљеније, па их је теже открити“, каже Шепард.
https://sputnikportal.rs/20230202/da-li-je-jupiter-nastao-na-nekom-drugom-mestu---otkriveno-zasto-je-roj-trojanaca-brojniji-od-grka--1150353299.html
https://sputnikportal.rs/20230203/naucnici-stvorili-novu-vrstu-leda-1150406306.html
https://sputnikportal.rs/20230202/fascinantan-snimak-iz-svemira-kako-planete-kruze-oko-udaljene-zvezde-video-1150329738.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, друштво
наука и технологија, свемир, друштво
Случајно откриће изненадило научнике: Краљ планета проширио своје „краљевство“
Јупитер већ важи за краља планета - највећи је у Сунчевом систему. А сада је познато да има више сателита него што се мислило.
Астрономи су уочили 12 додатних месеца (природних сателита) који круже око Јупитера, чиме је њихов укупан број потврђен на 92. До открића је пажљивим мониторингом дошао астроном са Института „Карнеги“ Скот Шепард са својим тимом научника.
Користили су телескоп „Субару“ на Хавајима у септембру 2021. и која се налази на телескопу „Бланко“ у Интерамеричкој опсерваторији „Церо Тололо“ у Чилеу у августу 2022.
„Случајно смо уочили нове месеце око Јупитера, док је наше главно истраживање било усмерено ка тражењу небеских објеката у простору иза Плутона“, рекао је Шепард.
Накнадна проматрања и анализе за
12 нових месеца трајала су око годину дана како би се добила коначна потврда, а тим је користио Магеланов телескоп у Чилеу да обави тај посао. Ниједан од месеца још нема име, пошто је њихово откриће управо објављено, али и то се очекује у наредним месецима,
пренео је РТС.
„Центар за мале планете“ прати положаје малих планета, комета и свемирских стена. Под окриљем Међународне астрономске уније, организација је одговорна за идентификацију, означавање и орбиталне податке за такве небеске објекте.
„Међународна астрономска унија дозвољава именовање сваког месеца већег од 2,4 километра, од чега је половина ових нових открића већа од тога, тако да ће добити имена“, рекао је Шепард.
Потрага за младим месецима
Пошто је Јупитер светла планета, астрономи су морали да се позабаве проблемом одсјаја и расејане светлости који утичу на простор у коме могу постојати месеци, а савремена технологија олакшала је његово детаљније посматрање и посматрање области око њега.
Шепард и његов тим су у процесу праћења још једног броја сателита око Јупитера, али им је потребно више података да потврде и објаве своја открића.
Проналажење додатних сателита око Јупитера и одређивање њихових орбита могло би помоћи у идентификацији циљева за будуће свемирске мисије, међу којима је програм НАСА и Европске свемирске агенције обиласка ове планете - планиран за 2024. годину.
„Надамо се да ће бар један од нових месеца бити у близини путање летелице у оквиру те мисије, како би могао да направи слике изблиза. Месеци су важни за разумевање много тога из материје која нас занима, јер су они последњи остаци групе објеката који су се формирали у региону џиновске планете док се остатак материјала инкорпорирао у планете“, објаснио је Шепард.
Шепард и његов тим верују да су ови месеци остаци најмање седам већих, који су се распали када су се сударили са другим месецима, астероидима или кометама. Њихово распадање довело је до стварања стотина мањих месеца, рекли су истраживачи.
Месеци су иначе остаци онога што је „рођено“ у диску гаса и прашине око Јупитера након што се планета формирала, а затим ухватила и повукла већину материјала у орбиту. Ови градивни блокови планета могу бити својеврстан „поглед кроз прозор“ у ране године Сунчевог система.
Шепардов тим такође прати сателите око Сатурна, али њих је теже лоцирати јер је планета са фамозним прстеном удаљенија од Земље.
„Верујемо да и Уран и Нептун такође имају велики број малих сателита, али те планете су још удаљеније, па их је теже открити“, каже Шепард.
