Хероине српске уметности: Седам уметница које су мењале свет
© Фото : Спутњику уступила Спомен-збирка Павла Бељанског
Пратите нас
У периоду између два светска рата колекционари широм Европе су углавном бирали дела мушких аутора, а Павле Бељански као пажљив посматрач домаће ликовне сцене креирао је своју збирку у којој четвртину чини женско стваралаштво. Избор дела седам сликарки из те збирке публика ће моћи да види од 10. фебруара на изложби у Дому Војске Србије.
Павле Бељански је своју збирку уобличавао од почетка двадесетих година до своје смрти 1965. године и она садржи радове седам уметница: Надежде Петровић, Видосаве Ковачевић, Лизе Крижанић, Зоре Петровић, Лепосаве Ст. Павловић, Љубице Сокић и Милице Зорић.
Хероине Спомен-збирке Павла Бељанског
Избор од 59 њихових дела биће приказан у Дому Војске Србије у Београду на изложби „Хероине Спомен-збирке Павла Бељанског“, која се отвара 10. фебруара.
„Павле Бељански је био веома близак пријатељ са Зором Петровић до краја њеног живота. Она је била врло отресита, својеглава и бунтовна, али њих је везивало искрено пријатељство. Занимљиво је што се Павле Бељански одлучио за толики број уметница и толики број дела. Није се поводио за неким познатим именима, већ је сам бирао и није му било битно да ли је аутор мушкарац или жена. Лиза Крижанић, рецимо, није самостално излагала током свог живота и била је познатија као супруга Пјера Крижанића и по свом ексцентричном облачењу, али Павле је препознао у њеној уметности квалитет“, каже за Спутњик Валентина Вуковић, једна од ауторки изложбе.
Лиза Крижанић – холивудска глумица и сељанка
Посетиоци изложбе ће имати прилику да упознају Лизу Крижанић онако како је видео сликар Игњат Јоб и како је видела Зора Петровић.
„Лиза Крижанић је доста пажње посвећивала свом изгледу. Изгледала је попут холивудске глумице 20. века. Облачила се по последњој моди са дугачким рукавицама, носила је паж фризуру и тако је видео и Игњат Јоб. Занимљиво је пак да је Зора Петровић видела као сељанку и тако је представила на својој слици 'Сељанка из Црне траве'. Можда зато што је Лизино право име Драгиња и пореклом је из Косјерића“, наводи Вуковић.
Поставка обухвата слике Лизе Крижанић „Цвеће“ (1951) и „Поглед на Београд“ (1953), затим њена два пастела као и радове на којима је приказала своју мајку и пса Локија.
Зора Петровић у потрази за истином
Зора Петровић је, према речима Валентине Вуковић, била јако интересантна сликарка:
„Сваку уметницу прати текст, а текст посвећен Зори Петровић назвали смо 'Једини прави циљ је истина', јер је њу увек занимало оно што се крије иза нечега па је тако Лепосаву Белу Павловић, која је била изразито лепа жена, представила мушкобањастом“.
Зора Петровић, Аутопортрет, 1946.
© Фото : Спутњику уступила Спомен-збирка Павла Бељанског
Посетиоци Дома Војске Србије ће до 8. априла моћи да виде и три дела Надежде Петровић (преосталих девет Спомен-збирка Павла Бељанског позајмила је Народном музеју за потребе велике изложбе коју припремају) – „Предео“ (1905), „Јаша Томић“ (1910) и „Старац крај прозора“ (1906).
„Надежда Петровић је раних година 20. века често путовала по Србији и сликала пејзаже, али била је и одличан портретиста и волела је да слика истакнуте појединце, тако да на овој изложби се може испратити њен сликарски развој“, наводи Вуковић.
Цуца Сокић као ексцентрик
Видосава Ковачевић је живела само 27 година и није успела да оствари дугу каријеру, али биће представљено више њених школских радова, као и дела из ликовне збирке и њен портрет који је нацртала Лепосава Бела Павловић.
Од дела Љубице Цуце Сокић ауторке изложбе су одабрале „Аутопортрет“ (1942), „Сремске Карловце“ и „Мртву природу“ из 1950. године, а Вуковић посебну пажњу скреће на шест цртежа које су прошле године добили од њене породице и који приказују ауторку више као ексцентрика него као уметницу интимистичког сликарског круга.
Љубица Сокић, Шаљиви цртежи, 104, Стилизовани портрет
© Фото : Спутњику уступила Спомен-збирка Павла Бељанског
Биће представљене и четири таписерије Милице Зорић која доживљава поновну афирмацију.
„Њено сликарство заокупља пажњу јавности, нарочито странаца. То смо приметили прошле године када је Нови Сад био европска престоница културе. Те таписерије су веома живописне и приказују њено искуство из логора Бањица и Јасеновац“, наглашава Вуковић.
Пут пун одрицања и неизвесности
Није случајно изложба названа „Хероине Спомен-збирке Павла Бељанског“, јер су све ове уметнице то заиста и биле.
„Свака од њих је имала свој специфичан пут пун одрицања. Ниједна није остварила потомство. Мислим да то није случајно. Две од њих седам биле су удате – Милица Зорић за Родољуба Чолаковића, а Лиза Крижанић за Пјера Крижанића. Морале су много чега да се одрекну. Женама је било тешко у то време да се изборе за свој професионални идентитет. Обичај је био да девојке из више грађанске класе, из Београда, похађају уметничку школу, али то није значило да свој живот посвете уметности, већ да се упознају са нечим лепим и можда се образују за позив учитељице“, примећује Вуковић.
Ново и савремено што је седам уметница из колекције Павла Бељанског донело култури и уметности свога времена, послужило је као идеја да се путем видео презентације „Идентификације: суптилност и суровост“, чија је уредница историчарка уметности мр Сузана Вуксановић, представи седам савремених уметница школовањем или животом везаних за Нови Сад: Моника Сигети, Јелена Владушић, Јелена Јанев, Јелена Ковачевић Воргучин, Милица Дукић, Зорица Чолић и Драгана Б. Стевановић.
На тај начин, успостављен је дијалог између дела ауторки из колекције с радовима савремених новосадских уметница, чиме је пружена могућност сагледавања и поређење тема, проблема и опсесија уметница некад и сад.
„Положај уметница није се много променио до данас. И даље је то пут препун неизвесности. Уметнице које смо изабрали су већином професорке на универзитету тако да је то привилегована позиција у смислу да не морају да брину за плату, али уметност ризичан избор подједнако и за мушкарце и за жене. Потребно је много енергије уложити у развој каријере, што је уз породицу за жене врло тешко“, примећује Вуковић, додавши да су теме у делима уметница донекле сличне некад и сад.
Изложба, чије су ауторкe проф. др Миланка Тодић, мр Милана Квас и др Валентина Вуковић, премијерно је приказана у оквиру званичног програма Фондације Нови Сад – Европска престоница културе од 20. маја до 31. јулa 2022. године, али у већем обиму.
