Олга Јанчић: Хрaброшћу и одлучношћу превазилазила физичка ограничења зарад уметности
© Фото : Спутњику уступио МСУБ/Бојана Јањић
Пратите нас
Снажна, истрајна и самосвесна Олга Јанчић је својом посвећеношћу уметности и несвакидашњом смелошћу у суочавању са ограничењима и тешкоћама у животу, у бављењу скулптуром налазила не само уточиште, него и смисао свог бивствовања.
Њен богат опус биће представљен на изложби „Олга Јанчић: Исконско у модерном“ која ће бити отворена у Музеју савремене уметности од 11. фебруара до 2. маја као прва у оквиру циклуса “Уметност и личност, скулпторке из колекције МСУБ” ауторке др Рајке Бошковић.
Кроз циклус самосталних изложби, пројектом „Уметност и личност, скулпторке из колекције МСУБ” биће представљени опуси скулпторки које су управо снагом своје личности, превазилазећи сва ограничења, и лична и друштвена, остваривши високе домете, обележиле скулптуру 20. и почетка 21. века.
Медаљон, 1961, алуминијум
© Фото : Спутњику уступио МСУБ/Бојана Јањић
Исконско у модерном
На изложби „Олга Јанчић: Исконско у модерном“ биће изложено 20 скулптура у камену, дрвету, бронзи и алуминијуму, којима ће бити, према речима ауторке Рајке Бошковић, представљене све кључне тачке шест деценија дугог стваралаштва једне од најзначајнијих скулпторки средине 20. века.
Посебан сегмент изложбе чине видео снимци монументалних скулптура у слободном простору – скулптура у камену постављених на Савском кеју у Београду, Петроварадинској тврђави у Новом Саду и у парку у Врњачкој Бањи, као и скулптура у бронзи у Краљеву.
У свом богатом и плодном уметничком стваралаштву од преко шест деценија, Олга Јанчић дубоким разумевањем и доживљајем исконског - успева да скулптурама модерног израза да димензију првобитности. Промишљајући суштинска питања човековог постојања – задивљујућу чудесност и лепоту живота, она истовремено залази у сфере оне друге, мање ведре стране живота, са свим његовим стрепњама.
Мали торзо, 1960, камен
© Фото : Спутњику уступио МСУБ/Бојана Јањић
Гледано у целини, дела у бронзи и алуминијуму махом су драматичних облика и назива, док се она у камену одликују благошћу целокупне визуелне дејствености, које пуним, заобљеним волуменима наговештавају плодоносна струјања из самог средишта односно језгра облика.
„Најзначајније у њеном делу је сведена форма која одражава идеју. Једно је од најзначајнијих дела по коме бих издвојила Олгу Јанчић као уметника високих домета јесте 'Материнство', које одражава стање окриља, ушушканости, обгрљености, сигурности, стање које везујемо за љубав мајке према детету. Оно што је у њеним склптурама кључно, без обзира да ли су реалистичне или апстрактне, јесте да исконско преображава у модеран облик и скулптура 'Матринство' је пример тога“, истиче за Спутњик Рајка Бошковић.
Сродност са молитвом или химна животу
Смело, али крајње промишљено, са израженом сензибилношћу иманентном женском бићу, она се у свом стваралачком опусу упуштала у превођење неких кључних тема људског живота у уметнички облик, одстрањујући, у својим најбољим остварењима, све описно као непотребно и сувишно, а радове у камену сматрала је најпотпунијим тренуцима свог живота.
„Осећање које се јавља при раду у камену у моментима добре концентрације је чудесан. То је осећај интензивнијег живљења него у било којој другој ситуацији – нешто блиско залажењу у више сфере спознаје живота, досезање неких његових нових вредности, нешто блиско ванвременом, нека врста сродности са молитвом или химном животу. То је такође и осећање блискости са собом, оним бољим делом себе”, говорила је Олга Јанчић о свом стваралаштву.
Уметност изнад свега
Бошковић каже да је Олга Јанчић (1. фебруар 1929. Битољ – 25. октобар 2012. Београд) својом храброшћу и непоколебљивошћу постигла врхунске домете у скулптури, а имала је много отежавајућих услова.
„Била је крхке и ситне грађе, што се може превазићи у некој мери, али оно што је било врло драматично и што је утицало на њу јесте да је имала пет ортопедских операција. Лекари су јој 1961. године рекли да мора да се одрекне клесања, јер може имати последице, чак и у виду потпуног инвалидитета. Међутим, она је то пренебрегла и наставила да клеше у камену. Снагом личности превазилазила је сва физичка ограничења која су јој била наметнута“, каже Бошковић.
Олга Јанчић је завршила петогодишњу специјализацију у Мајсторској радионици Томе Росандића (1950-1954). Учествовала је у оснивању групе „Простор 8“ која је први пут приредила изложбу у слободном простору у Ташмајданском парку у Београду 1957. године.
Прву самосталну изложбу имала је 1959. у Уметничком павиљону у Београду. Исте године добила је награду за скулптуру на Првом међународном бијеналу младих у Паризу.
Трином, 1976, мермер
© Фото : Спутњику уступио МСУБ/Бојана Јањић
Излагала је на преко 20 самосталних и великом броју групних изложби у земљи и иностранству, а током живота организоване су јој две ретроспективне изложбе - Музеју савремене уметности 1987. године и у Музеју „25. мај“ у Београду 2005.
Добитница је значајних награда, њена дела заступљена су у бројним музејским колекцијама у земљи и иностранству, а своју заоставштину поклонила је Граду Београду и чува се у Кући легата.
Након изложбе дела Олге Јанчић планирано је још 11 самосталних поставки и једна групна на којој ће бити изложена дела 29 скулпторки.
