Велика заблуда Америке: Поход на Исток могао би жестоко да их изненади – Кина више није она из 1999.
© AP Photo / Andy Wong
Пратите нас
Кад би Американци сутра кренули у прокси рат против Кине, сличан оном какав воде против Русије у Украјини, зар стварно мисле да би неко са Филипина или Јужне Кореје, па чак и са Тајвана гинуо за њих, реторички питају саговорници Спутњика после нових тензија у односима Вашингтона и Пекинга због инцидента с кинеским балоном изнад САД.
Балон, како кажу Кинези метеоролошки, а шпијунски по виђењу САД, после вишедневног лета америчким небом оборен је изнад Атлантика. Уследила су оштра реаговања из Пекинга, уз поруку да задржавају право да предузму „све неопходне контрамере“. Отказана је и посета америчког државног секретара Ентонија Блинкена Кини, али убрзо је стигло и упозорење генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга да је у Азији могућ сукоб по моделу украјинског.
„Идеја Америке која мисли да може да буде надмоћна у односу на Кину у том делу света је заблуда. Они би доживели тежак војни пораз ако би ушли у сукоб с Кином данас, а још гори ако би ушли, како предвиђа један амерички генерал, 2025. године“, уверен је адвокат и публициста Бранко Павловић.
Кад Америка мисли да је неком задала ударац не разуме да је натерала те државе да буду још боље, самостаније и стабилније. Гледајући уско, види само да ће она да победи што је већ данас нереално а сутра ће, сматра Павловић, бити још мање реално.
Описујући понашање Америке, каже да се она држи увек истог обрасца.
„Шта говори Америка? Она каже: неко се развија - ја то морам да спречим, неко сарађује - ја то морам да прекинем, неко је довољно јак да не могу да му претим - морам да повећам своје војно присуство да би он био у страху од мене. То је политика која се кандидује с једне стране. На другој страни је политика предвођена Русијом и Кином, а која каже – какве претње, уважавамо све државе, дајте да сарађујемо“, истиче Павловић.
Драма као за холивудски блокбастер
По мишљењу дугогодишњег дописника из Пекинга Милорада Денде, „случај балон“ шаље поруку да Америка мора да схвати да има пред собом велику силу и да се навике да велика сила ради оно што и Америка, а да су балони, сателити и слично део укупног пејсажа великих сила и сазнавања података о противнику.
С друге стране, како истиче Денда, ако и амерички генерали већ неколико дана изјављују како је неминован рат Кине и САД око Тајвана, а један прецизира да ће се то догодити до 2025. године, природно је да Кина испитује, па и уз помоћ балона, да ли се то Америка спрема за рат.
Друга страна је, примећује новинар, оно што су Кинези дефинисали као параноју која је подстакла антикинеску јавност и структуре у САД да од једног балона направе драматизацију која води у холивудски блокбастер, у политички шоу.
Извлачење обореног кинеског балона
© AP Photo
Денда цитира азијског коментатора који је читав случај кратко описао реченицом „добро дошли у ривалство великих сила 21.века“, али додаје да Америка на жалост то не схвата, а требало би.
По мишљењу Павловића, ривалство о коме се стално говори је само покушај других држава да не буду угрожене од Америке.
„Нико не жели Америци ништа да науди, само да се заштити од тога да она не штети другима. То је само одбрамбена реакција, наравно, са жељом да се свака држава развија у складу са својикм унутрашњим потенцијалом а не да буде спутана америчким притиском.“
Као важан моменат у случају с балоном Павловић издваја и оштру реакцију Кине на његово обарање.
„Ако то упоредимо са реакцијама Кине 1999. кад су им са пет навођених бомби уништили амбасаду у Београду, садашња Кина много бурније реагује за балон који јесте повредио територијални интегритет САД него што је 1999. реаговала на амбасаду која је на правди Бога гађана и убијено је троје људи. Колико се свет променио, колико је Кина 2023. многоструко јача од Кине 1999. у сваком погледу. Притом, њена самоувереност није билдована него стварна - економски је шест пута јача него 1999, војно сигурно 7-8 пута, технолошки како год хоћете,“ констатује саговорник Спутњика.
Посебна је прича што је балон показао да север Америке нема никакав ПВО систем, истиче Павловић уз запажање да Америка упркос томе иде на доливање бензина на ватру у односима са Кином.
„То води у једносмерну улицу јер Америка не може да ескалира сукоб са Кином. Они воде политику као да могу, али ако би ико трезвен то ставио на папир схватио би да од тога нема ништа“, сматра он.
Коментаришући једну од верзија у медијима да је балон лансиран јер су неки кругови у Пекингу желели да минирају Блинкенову посету Кини, Денда каже да на Западу понекад фарсично трагају за пукотинама и поделама у кинеском систему.
„Не треба имати илузија, ради се о истој политици са различитим дометима шарма. Нови кинески министар спољних послова Жин Ганг јесте ново лице, али је његов шеф досадашњи министар Ванг Ји који води спољну политику у Централном комитету. То је подела улога – млади оперативац и стари прекаљени дипломата у ЦК где се и осмишљава кинеска спољна политика. Тако да је то по систему „мило што се баби снило“, да има расцепа“, сматра Денда.
Да ли је то НАТО постао НАПТО
Кад је реч о разлозима за отказивање посете, он подсећа да су Кинези одмах рекли да то није балон него страховите поделе у САД где влада нека врста хаотичног стања – шта ће рећи републиканци а шта демократе – и притисци да се посета откаже, а да Кину треба ударати најјачим оружјем.
„Можда у САД постоје већи разлози да до те посете не дође, с обзиром на пртљаг с којим би Блинкен дошао у Пекинг, а и питање какви су уопште могући домети. С друге стране, Кина је имала много више разлога да откаже ту посету, а није. Пре неколико дана амерички министар одбране Лојд Остин је потписао уговор о приступу у још четири филипинске базе за америчке војнике. Славодобитно западни медији пишу да је на тај начин Америка заокружила лук око Кине и сад јој више нема мрдања - Јапан, Јужна Кореја, Тајван, Филипини, Аустралија и - Кина нема куд. Дакле, долази Блинкен да разговара о побољшању односа, а он затвара лук“, резимира ситуацију Денда.
Он подсећа да је пре Остина на Далеком истоку боравио и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, обишавши Јапан и Јужну Кореју, због чега су, како каже, кинески медији поспрдно питали да ли је то НАТО (Северноатлантска алијанса) постао НАПТО (Северноатлантско-пацифичка алијанса):
„И сад све то треба гледати као добронамерне гестове према Кини пред важну посету Блинкена? Па ваљда Пекинг има разлога да се љути.“
Хенри Кисинџер и Си Ђинпинг
© AP Photo / Jason Lee
Павловић очекује да ће Америка наставити да води агресивну политику према Пекингу, иако је још Хенри Кисинџер упозоравао да није паметно улазити у сукоб истовремено са Русијом и са Кином.
„Она ће водити максимално агресивну политику према свима. Приоритет је ту Кина, они то и не крију. Претходно су мислили да могу да слупају РФ да би усамили Кину па им је то све пропало са Украјином, санкцијама... . Врло су успешни у стављању под контролу ЕУ и Британију али на овој страни где су хтели офанзивно да играју трпе пораз за поразом“, наводи наш саговорник.
У Кисинџерово време је, образлаже он, био суверенистички империјализам, а ово је глобалистички имперјализам.
„Али погрешили су - јача сарадња између Кине и Русије у безброј области, од енермно убрзаних економских односа да ових на међународном палну. То је сад све касно, цео свет правећи своје организације – ШОС, Брикс, Асеан - прочитао је ту игру Америке да хоће да уништи све противнике једног по једног и много пре су кренули у интеграције“, каже Павловић.
Он напомиње да је прича са балоном показала да свака ситница може да се искористи за подизање тензија али да треба бити свестан да се цео свет бори против глобалистичког империјализма који, сматра, мора бити побеђен, док Милорад Денда додаје:
„Ово је борба да се свет не фрагментира како раде Американци, да буквално направи торове из којих ће режати једни на друге него да јачају незападне силе и земље које неће у ту фрагментацију него хоће у сарадњу.“
