Како су Кинези понизили Америку и показали да је цар го /видео/
© AP Photo / Jason Sellers
Пратите нас
Ако америчким небом, према тврдњи самих Американаца најсигурнијем на свету, данима пролази кинески балон, то је понижавајуће за ту државу, па и за њене савезнике. Тако нешто доводи у питање америчку војну моћ и показује да је далеко од тога да је нерањива.
Овако професорка београдског ФПН Драгана Митровић коментарише најновији инцидент који је избио између САД и Кине – балон за који Пекинг тврди да је метеоролошки да се отргао контроли, а Американци тврде да је шпијунски. Америчка војска оборила је балон када је прелетео насељено подручје и стигао до Атлантског океана.
Кина почиње да се понаша као суперсила
Према њеним речима, кинеско извињење због инцидента је „нека врста игре“ у којој Пекинг жели да се понаша онако како су се Американци понашали и понашају се – да вам говоре да је у сред дана ноћ и да то морате прихватити јер је у питању велика сила.
„Кина, дакле, почиње да примењује исти манир понашања према Американцима и њиховим савезницима изазивајући их и терајући их да прихвате ново стање ствари, а то је недвојбено велика кинеска моћ, укључујући и војну“, коментарише она.
Тигар од папира
Прелет кинеског балона преко америчког неба још један је доказ да је Америка „тигар од папира“ као што се и на примеру украјинске кризе види да немају ни приближне војноиндустријске производне капацитете које има Русија. „Инцидент са балоном“ показује колико је америчко небо заиста безбедно и колико је рањиво, каже политиколог Александар Павић.
Кинези можда нису пустили фамозни балон намерно да прелеће америчку територију, али овај догађај тематизовао је проблем америчке заштите свог ваздушног простора, за који су се својевремено хвалили да је најсигурнији на свету.
Америчко небо је незаштићено
Заправо, колико је америчко небо рањиво показало се још 11. септембра 2001, наводи наш саговорник. Американцима је, према Павићевим речима, очи отворио и бивши амерички обавештајац и публициста Скот Ритер, који је у подкасту познатог америчког водитеља Ендруја Наполитана рекао да САД практично немају противваздушну одбрану, осим на неколико осетљивих тачака и да би Русија лагодно могла да гађа америчку територију дроновима које користи у специјалној операцији у Украјини!
На Наполитаново питање да ли би САД могле да се одбране од руских дронова који би напали Њу Џерзи или Флориду, Ритер је одговорио негативно: „Немамо ништа. Буквално ништа“.
„Ово је можда најдиректнија оцена америчких противваздушних способности изречена од стране компетентног лица. Он је и у ранијим интервјуима, када је објављено да ће Патриоти бити послати у Украјину, говорио да тај систем неће много тога донети Украјини, да нису успели да сруше ни један совјетски СКАД у Ираку за време Пустињске олује и да су се врло лоше показали чак и против примитивних иранских ракета које користе побуњенички Хути у Јемену против Саудијске Арабије“, истиче Павић.
Противваздушна одбрана је за Американце другоразредна
Према речима војног аналитичара Александра Радића, слабости америчког система противваздушне одбране базиране су на доктринарним разлозима. Америчка доктрина заштите ваздушног простора заснива се на офанзивном приступу у којем се опасност од противничких ваздухоплова елиминише, ако је могуће, уништавањем на земљи и постизањем превласти у ваздушном простору у борбама ваздух-ваздух.
„Ако изузмемо Аљаску, Америка обе обале има испуњене насељима, ако се посматрају Западна и Источна обала, то је континуирани низ насеља. Њихов је приступ био да се ствари решавају офанзивом, а не дефанзивом. Проблем је у томе што код балона не помаже офанзиван приступ“, каже Радић.
Америка је створила слику о томе да је њено небо заштићено, да је глобално доминантна и да их нико не угрожава, а ако негде треба да се реши проблем, ту је велика ударна способност америчке авијације и њихова технолошка супериорност, која може да елиминише опасност пре него што дође до ситуације да им небо буде угрожено, додаје он.
„За разлику од земаља које су градиле слојевит систем противваздушне одбране, код Американаца је то увек био, други, трећи план размишљања о потребама. Ако узмемо ракетни систем противваздушне одбране Патриот, који имају размештен у континенталним САД, без обзира на његову зону уништења која је доста велика, он ипак покрива само тачкице када се гледа мапа. Када видите колика је то територија, онда се ради о врло ограниченој заштити која је 11. септембра штитила Вашингтон и то се завршава“, објашњава Радић.
Што се тиче трупне противваздушне одбране, која би, како Радић каже, требало да буде масовна и јака, у америчкој војсци је маргинална – војска САД чак је претходних година повукла велики број оружја рачунајући да то није приоритет.
„Инцидент са балоном“ одложио Блинкенову посету Пекингу
Због „Инцидента са балоном“ амерички државни секретар Ентони Блинкен одложио је посету Пекингу,где је требало да борави 5. и 6. фебруара. У разговору са Ванг Јием, чланом Политбироа КП Кине задуженим за спољну политику, Блинкен је посету одложио „до неког бољег тренутка“.
Циљ посете, према речима професорке Митровић био је успостављање нових црвених линија, усаглашавање механизама који би отклањали опасности од избијања нежељених сукоба, односно да се крене ка поправљању односа јер обе стране тврде да им је то у интересу.
„Међутим, Американци сматрају да је овим балоном, без обзира на кинеско извињење и објашњење, које очигледно нису прихватили, сада поремећена равнотежа и да тренутно не постоје услови да се посета са овим циљем реализује“, објашњава она.
Америчким јастребови покушавају да подигну тензије
Према речима спољнополитичког коментатора Борислава Коркоделовића, тешко је рећи да ли је прелет балона преко америчке територије била кинеска намера.
Оно што Коркоделовић примећује је цинизам, шаљивост, па чак и осветнички тонови у речима кинеских аналитичара, док званичници покушавају да смире страсти. Тако наводи речи аналитичара Хуанга Жиченга, који је нагласио да само Кина и САД имају такву врсту летелица и уколико је кинески балон пробио амерички ваздушни простор, онда су кинески балони успешнији.
Са друге, америчке стране, Коркоделовић примећује велики интерес, поготово у републиканским круговима, али и десних демократа, као и у јавности, да овај случај буде представљен као нови доказ такозване „кинеске опасности“.
„У Америци је све већа мобилизација у погледу „кинеске претње“. То чак подсећа на „жуту претњу“ која је била актуелна у 19. веку, да ће жута раса да завлада човечанством. Сада је свето поново у игри због тога што САД очигледно, због вртоглавог кинеског развоја релативно назадују“, констатује наш саговорник.
Због тога САД примењују тактику „обуздавања“ Кине, како у војном, тако и у технолошком погледу.
И за Александра Павића, „Инцидент са балоном“ додатни је повод да се у Америци подигне ниво антикинеске хистерије.
„Да постоји добра воља, могла би да се направи нека заједничка комисија која би истражила и утврдила шта се десило. Али, мислим да вашингтонским јастребовима то не одговара, да утврди шта је стварна истина, него се ово користи за додатно дизање тензија“, сматра Павић.
Током Хладног рата, након неколико немилих инцидената и напетости, САД и СССР су постигли споразуме који су подизали међусобно поверење и да искључе инциденте какав је садашњи. Међутим, у Вашингтону су на власти људи који желе инциденте и то је највећи проблем, закључује он.
