https://sputnikportal.rs/20230217/anti-bebi-pilula-za-muskarce-u-eksperimentalnoj-fazi-kljuc-je-u-jednom-enzimu-1151103138.html
Анти-беби пилула за мушкарце у експерименталној фази: Кључ је у једном ензиму
Анти-беби пилула за мушкарце у експерименталној фази: Кључ је у једном ензиму
Sputnik Србија
Ако жене имају пилулу за „јутро после“, могу ли мушкарци да добију нешто слично, попут пилуле за „сат пре“? Изгледа да је тако нешто могуће. Наиме, нови... 17.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-17T19:52+0100
2023-02-17T19:52+0100
2023-02-17T22:11+0100
друштво
друштво
наука и технологија
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111452/33/1114523310_0:221:2857:1828_1920x0_80_0_0_eeb89e913456796acdb8dd65322819d0.jpg
Потенцијални „лек“, који још није тестиран на људима, могао би изаћи на тржиште за неколико година ако се покаже да је ефикасан и код људи и да нема опасне нуспојаве. Иако се у последње време истражује све већи број мушких пилула или средстава за контрацепцију, тренутно су мушкарцима доступне само две могућности за спречавањеоплодње: кондоми и вазектомија.Претходни кандидати за такве пилуле наишли су на две главне препреке. Бројнежељених ефеката био је много већи код мушкараца, а фармацеутска индустрија није показала неки превелики интерес.Посебан ензим који деактивира сперматозоидеНаучници су приликом развоја овог експерименталног лека циљали ензим аденилат-циклазе који делује као нека врста прекидача за сперматозоиде. Ако се ензим искључи, сперматозоиди више не могу да се крећу. Током тестирања је утврђено да спој који блокира ензим „паралише“ сперму унутар 30 минута до сат времена након примене.Спој је био 100 посто делотворан у спречавању трудноће унутар прва два сата и 91 посто у прва три сата. Након 24-сатног периода сперматозоиди мишева су поновно почели нормално да се крећу. Научници се стога надају да би у будућности могли на основу тог споја да произведу нехормонску таблету која почиње да делује унутар сат времена, а штити од могуће оплодње шест до 12 сати.Наводе да се овај концепт увелико разикује од других потенцијалних контрацепцијских метода за мушкарце (као што је хормонски гел који се тренутно тестира на људима), којима су потребне недеље или месеци да почну да престају с деловањем.Мишеви без нуспојаваКод мишева током експеримената нису примећене нуспојаве. Ранија истраживања су показала да су неплодни мушкарци којима је био трајно искључен ензим аденилат-циклазе имали повишен каменац у бубрезима.Али, стручњаци који раде на развоју ове таблете наводе да је то вероватно било повезано с тим да им је ензим био трајно неактиван - што не би био случај с мушкарцима који узимају „пилулу за сат пре“.Како преноси Индекс, стручњаци се надају да ће прва испитивања на људима кренути у року од три године, а да би коначан производ могао да буде лансиран на тржиште за осам година.Истраживање „On-demand male contraception via acute inhibition of soluble adenylyl cyclase“ објављено је у часопису „Nature Communications“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, наука и технологија, медицина
друштво, наука и технологија, медицина
Анти-беби пилула за мушкарце у експерименталној фази: Кључ је у једном ензиму
19:52 17.02.2023 (Освежено: 22:11 17.02.2023) Ако жене имају пилулу за „јутро после“, могу ли мушкарци да добију нешто слично, попут пилуле за „сат пре“? Изгледа да је тако нешто могуће. Наиме, нови третман је мужјаке мишева учинио неплодним у року од сат времена, с тим да су опет постали плодни за мање од једног дана.
Потенцијални „лек“, који још није тестиран на људима, могао би изаћи на тржиште за неколико година ако се покаже да је ефикасан и код људи и да нема опасне нуспојаве. Иако се у последње време истражује све већи број мушких пилула или средстава за контрацепцију, тренутно су мушкарцима доступне само две могућности за спречавањеоплодње: кондоми и вазектомија.
Претходни кандидати за такве пилуле наишли су на две главне препреке. Бројнежељених ефеката био је много већи код мушкараца, а фармацеутска индустрија није показала неки превелики интерес.
„Тренутно је сав терет контрацепције на женама. Желимо нове опције“, рекла је за АФП фармацеут Мелани Балбах с факултета „Weill Cornell Medicine“у САД.
Посебан ензим који деактивира сперматозоиде
Научници су приликом развоја овог експерименталног лека циљали ензим аденилат-циклазе који делује као нека врста прекидача за сперматозоиде. Ако се ензим искључи, сперматозоиди више не могу да се крећу. Током тестирања је утврђено да спој који блокира ензим „паралише“ сперму унутар 30 минута до сат времена након примене.
Спој је био 100 посто делотворан у спречавању трудноће унутар прва два сата и 91 посто у прва три сата. Након 24-сатног периода сперматозоиди мишева су поновно почели нормално да се крећу. Научници се стога надају да би у будућности могли на основу тог споја да произведу нехормонску таблету која почиње да делује унутар сат времена, а штити од могуће оплодње шест до 12 сати.
Наводе да се овај концепт увелико разикује од других потенцијалних контрацепцијских метода за мушкарце (као што је хормонски гел који се тренутно тестира на људима), којима су потребне недеље или месеци да почну да престају с деловањем.
Код мишева током експеримената нису примећене нуспојаве. Ранија истраживања су показала да су неплодни мушкарци којима је био трајно искључен ензим аденилат-циклазе имали повишен каменац у бубрезима.
Али, стручњаци који раде на развоју ове таблете наводе да је то вероватно било повезано с тим да им је ензим био трајно неактиван - што не би био случај с мушкарцима који узимају „пилулу за сат пре“.
Како
преноси Индекс, стручњаци се надају да ће прва испитивања на људима кренути у року од три године, а да би коначан производ могао да буде лансиран на тржиште за осам година.
Истраживање „On-demand male contraception via acute inhibition of soluble adenylyl cyclase“
објављено је у часопису „Nature Communications“.
