Епилог бриселског сусрета Вучића и Куртија: Западу се пуно журило па су стигли на – почетак почетка
22:26 27.02.2023 (Освежено: 22:34 27.02.2023)
© AP Photo / Virginia Mayo
Пратите нас
После најновије рунде разговора у Бриселу, дијалог се нашао на „почетку почетка“ а показало се да решења статуса покрајине неће бити док се не потпише коначни мировни споразум.
Најављивани „историјски разговори“ у Бриселу су прошли по оној народној – тресла се гора, родио се миш. Председник Србије Александар Вучић рекао је да премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти није прихватио Заједницу српских општина и да је договорено да се преговори наставе.
Преговори на почетку почетка
Бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић каже за Спутњик да се на основу доста оскудних информације које смо чули о разговорима у Бриселу на основу изјава учесника може закључити да су преговори на „почетку почетка“.
И даље је нејасно да ли преговори представљају оквир или је реч о току који има логичан завршетак. Запад ће инсистирати да је то ток, „односно поток који се улива у већу реку, а то је награђивање њихове политике на Косову и Метохији, што се коси са нашим црвеним линијама које су подвлачене више пута“, истиче Јовановић.
Због Русије и Кине Запад жури да се ослободи хипотеке кривца
„Знајући да су познате наше црвене линије и циљеви Запада, тешко је замислити да постоји неки простор за компромис који би био више од техничког договора. Значи, модус вивенди без икаквог признавања, само ради мирног суживота са нерешеним проблемом, па би онда време било мудрије од данашњице. То је отприлике оно што би могло да се деси, али Западу се жури јер хоће да се ослободи хипотеке због које му агресија представља велику неугодност у садашњим односима са другим великим силама, пре свега са Русијом, па и Кином“.
Са друге стране, запоседања дела територије на бесправан начин једне чланице Уједињених нација без одобрења Савета безбедности да би се тај део уручио једној мањини је нешто што она не може добити, јер нигде није записано да мањина може добити право на самоопредељење, сматра Јовановић.
На Западу знају да су кривци, то им смета и хтели би се тога ослободити, али без икаквих исправки својих коначних циљева и зато тврде да је то коначно решење, али ту нема могућности да се постигне неки стварни договор уколико не би био сведен само на технички.
„Тако да за сада не можемо ништа да кажемо, видећемо како ће ствари даље да се развијају, да ли ће Запад на крају кад види да не може да савлада тврд орах – Србију да попусти у финалним захтевима и да се прилагоди потребама садашњег тренутка и одустане од максималног захтева да Косово буде независно. Међутим, тешко може да се предвиди да би Запад дошао до таквог решења које би за њега било тешко да се прихвати, а још теже да се реализује, али нужда закон мења тако да ништа се унапред не може искључити“.
Нема решења без коначног мировног споразума
Зато, према Јовановићу, нема довољно елемената за било какав одређенији закључак куда ће преговори ићи, али се разуме да је Заједница српских општина услов свих услова Србије, али ту остаје проблем са роком за извршење јер он може бити растегљив.
Саговорник Спутњика сматра да је добро што смо купили време до 18. марта кад ће се наставити разговори и истиче да смо и претходних десет година купили на неки начин и захваљујући томе вратили разговор на тему Косова, која је била закључана 2008. проглашењем независности.
„Тако да сам Запад схвата да му без нашег пристанка ништа не вреди то што је постигао и онда се довија на разне начине не би ли Србију некако приволело да да свој пристанак. Нема примера у историји, бар модерној да се једна држава добровољно одрекла дела своје територије на ком живи национална мањина у време мира. У време рата, као што је НАТО водио рат против нас и то неодобрено, производе се често последице физичког одвајања дела територије, али и то може бити само привремено док не дође до коначног мировног споразума. А тај мировни споразум у погледу Косова још не постоји“, закључио је Јовановић.
