https://sputnikportal.rs/20230227/manjinskoj-srpskoj-koprodukciji-srebrni-medved-u-berlinu-za-najbolji-scenario-marija-jakovljevic-1151558382.html
Мањинској српској копродукцији „Сребрни медвед“ у Берлину за најбољи сценарио
Мањинској српској копродукцији „Сребрни медвед“ у Берлину за најбољи сценарио
Sputnik Србија
Мањинска српска копродукција, филм „Музика” немачке редитељке Ангеле Шанелек, награђен је „Сребрним медведом“за најбољи сценарио на управо завршеном 73... 27.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-27T15:14+0100
2023-02-27T15:14+0100
2023-02-27T15:14+0100
култура
култура – вести
филм и серије
берлинале
награда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/1b/1151557413_0:0:1380:776_1920x0_80_0_0_4a90b5eb49a7c55d829e45cb1d515ea7.jpg
Овогодишњи лауреат Берлинала настао је у копродукцији Немачке, Француске и Србије, овдашњи копродуцент је београдски „Дарт Филм”, а настанак филма подржао је и Филмски центар Србије.Главни јунак филма „Музика“ је Џон, који је напуштен по рођењу у грчким планинама у олујној ноћи, одведен и усвојен, а да није познавао ни оца ни мајку.Као младић, упознаје Иро, управницу у затвору где је затворен након смртоносне трагичне несреће. Чини се да она тражи његово присуство, брине се о њему, снима музику за њега. Џон почиње да губи вид… Од тада ће за сваки губитак који претрпи добити нешто заузврат. Тако ће, упркос томе што је ослепео, живети свој живот потпуније него икада.Шанелек је написала сценарио, монтирала и режирала филм.Директор фотографије је, као и у њеном претходном филму, Иван Марковић, за звук је био задужен Рајнер Герлах.Подсетимо, и претходни филм ове ауторке, „Био сам код куће, али…” (2019) такође је подржао ФЦС, светска премијера одржана је у такмичарском програму Берлинала 2019. године, а Шанелек је тада овенчана наградом „Сребрни медвед“ за најбољу режију.Први талас берлинске филмске школеАнгела Шанелек рођена је 1962. у Алену у Немачкој.По завршетку гимназије у Франкфурту, од 1984. до 1990. године, радила је као глумица у немачким позориштима. Академију за филм и телевизију у Берлину (DffB) упсала је 1990. године, где је упознала Кристијана Пецолда и Томаса Арслана, са којима чини оно што ће касније постати познато под називом „берлинска филмска школа”, односно, њен први талас.Од тада је написала и режирала више кратких и дугометражних играних филмова, који су премијерно приказани на фестивалима у Кану („Марсеј” у програму „Известан поглед”,награда за најбољи сценарио Немачке асоцијације филмских критичара), Берлину (сви њени филмови, осим „Марсеја” и „Сноликог пута”), Торонту и Локарну („Снолики пут”).Ретроспективе њених филмова организоване су у Риму, Лисабону, Буенос Аиресу и Мексико ситију.
https://sputnikportal.rs/20230227/barbari-sukovoj-urucen-pocasni-beogradski-pobednik-film-mi-je-pruzio-mnogo-radosti-i-zabave-marija-jakovljevic-1151553643.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
култура – вести, филм и серије, берлинале, награда
култура – вести, филм и серије, берлинале, награда
Мањинској српској копродукцији „Сребрни медвед“ у Берлину за најбољи сценарио
Мањинска српска копродукција, филм „Музика” немачке редитељке Ангеле Шанелек, награђен је „Сребрним медведом“за најбољи сценарио на управо завршеном 73. Берлинском филмском фестивалу.
Овогодишњи лауреат
Берлинала настао је у копродукцији Немачке, Француске и Србије, овдашњи копродуцент је београдски „Дарт Филм”, а настанак филма подржао је и
Филмски центар Србије.
Главни јунак филма „Музика“ је Џон, који је напуштен по рођењу у грчким планинама у олујној ноћи, одведен и усвојен, а да није познавао ни оца ни мајку.
Као младић, упознаје Иро, управницу у затвору где је затворен након смртоносне трагичне несреће. Чини се да она тражи његово присуство, брине се о њему, снима музику за њега. Џон почиње да губи вид… Од тада ће за сваки губитак који претрпи добити нешто заузврат. Тако ће, упркос томе што је ослепео, живети свој живот потпуније него икада.
Шанелек је написала сценарио, монтирала и режирала филм.
Директор фотографије је, као и у њеном претходном филму, Иван Марковић, за звук је био задужен Рајнер Герлах.
Подсетимо, и претходни филм ове ауторке, „Био сам код куће, али…” (2019) такође је подржао ФЦС, светска премијера одржана је у такмичарском програму Берлинала 2019. године, а Шанелек је тада овенчана наградом „Сребрни медвед“ за најбољу режију.
Први талас берлинске филмске школе
Ангела Шанелек рођена је 1962. у Алену у Немачкој.
По завршетку гимназије у Франкфурту, од 1984. до 1990. године, радила је као глумица у немачким позориштима. Академију за филм и телевизију у Берлину (DffB) упсала је 1990. године, где је упознала Кристијана Пецолда и Томаса Арслана, са којима чини оно што ће касније постати познато под називом „берлинска филмска школа”, односно, њен први талас.
Од тада је написала и режирала више кратких и дугометражних играних филмова, који су премијерно приказани на фестивалима у Кану („Марсеј” у програму „Известан поглед”,награда за најбољи сценарио Немачке асоцијације филмских критичара), Берлину (сви њени филмови, осим „Марсеја” и „Сноликог пута”), Торонту и Локарну („Снолики пут”).
Ретроспективе њених филмова организоване су у Риму, Лисабону, Буенос Аиресу и Мексико ситију.
