- Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Ко су кандидати у предсједничкој трци у Црној Гори и на чију подршку могу рачунати

© AFP 2023 / ANDREJ ISAKOVIC Избори у Црној Гори
Избори у Црној Гори - Sputnik Србија, 1920, 01.03.2023
Пратите нас
На листи кандидата за предсједника Црне Горе засад се нашло шест имена, а коначни списак оних који ће се такмичити на изборима 19. марта Државна изборна комисија (ДИК) утврдиће сјутра, јер је инфлуенсеру Јовану Радуловићу остављен рок од 48 сати да исправи недостатке.
ДИК је до сада потврдио кандидатуре Јакова Милатовића (Покрет Европа сад), лидера Демократа Алексе Бечића, лидера Уједињене Црне Горе Горана Даниловића, актуелног шефа државе и лидера Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића, једног од лидера Демократског фронта (ДФ) Андрије Мандића и посланице Социјалдемократске партије (СДП) Драгиње Вуксановић Станковић.
Раније су у предсједничкој трци за шефа државе већ учествовали Мило Ђукановић, Андрија Мандић и Драгиња Вуксановић Станковић.
Јаков Милатовић, Алекса Бечић и Горан Даниловић први пут ће се опробати у трци за предсједника Црне Горе.

Мандић други пут у трци за предсједника

Андрија Мандић (ДФ) је кандидат коме је ДИК прво потврдио кандидатуру. Један је од оснивача и лидера Српске народне странке, од 2003. године, затим је био замјеник министра за привреду.
Био је на челу коалиције Српска листа и њен предсједнички кандидат на изборима 2008. године. Од 2009. је на челу Нове српске демократије, а од 2012. године оснивач је и члан предсједништва Демократског фронта. Дипломирао је на Металуршко-технолошком факултету у Подгорици, прије активног политичког ангажмана био је предузетник.
Мандић рачуна на гласаче ДФ-а, а синоћ му је подршку дао и Главни одбор СНП-а, као и Права и Слободна Црна Гора. Мандић је у предсједничку кампању ушао са поруком о неопходном помирењу у Црној Гори.

Мило се бори за трећи предсједнички мандат

Актуелни црногорски предсједник Мило Ђукановић је читав живот у политици. За премијера је први пут изабран 15. фебруара 1991, на свој 29. рођендан. Био је најмлађи премијер у Европи. Ту дужност обављао је у седам мандата.
Он ће на изборима покушати да добије трећи предсједнички мандат. У првом је био од 1998. до 2002. године, док му други, актуелни, тече од 2018.године.
Лидер је опозиционе Демократске партије социјалиста, која је владала Црном Гором од 1990. до 2020. године. У том периоду Црна Гора је обновила независност и ушла у НАТО, али су власт оптерећивале бројне корупционашко-криминалне афере. Ђукановић је био премијер Црне Горе у седам мандата и два пута предсједник Црне Горе.
Ђукановић рачуна на гласове чланова и симпатизера ДПС-а, али и на гласове СД и Бошњачке странке, Либералне партије, који немају своје предјседничке кандидате, као и на гласове дијаспоре.
Државна изборна комисија је иначе јуче одбацила приговор Мома Јоксимовића из Странке пензионера на кандидатуру Ђукановића. Јоксимовић је, између осталог, у приговору спорио чињеницу што би, у случају да буде изабран, то био трећи мандат Ђукановића на мјесту предсједника Црне Горе. ДИК је закључио да је то предмет за Уставни суд а не за њих.
Уставном суду се обратила предсједница Управног одбора ЛГБТ Форума Прогрес Бојана Јокић. Она је тражила да се поништи предсједничка кандидатура Ђукановића. У жалби је навела да је ДИК погрешно примјенио материјално право јер Ђукановић, како тврди, нема уставни основ да буде трећи пут кандидат за предсједника.

Милатовић коаутор економског програма Европа сад

Јаков Милатовић је бивши министар економског развоја у Влади Здравка Кривокапића који је, како пише у његовој биографији, основне студије завршио на Економском факултету са просјечном оцјеном 10, а магистарске на Универзитету Оксфорд као стипендиста британске владе.
Радио је у НЛБ банци, Дојче банци, а онда у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД). Милатовић је, заједно са Милојком Спајићем, творац економског програма који је омогућио увећење плата запосленим у Црној Гори. На локалним изборима у Подгорици у октобру прошле године Европа сад је остварила најбољи резултат што је омогућило том савезу да добије функцију градоначелника. Због недостатка кворума Уставног суда до сада није промијењена власт у Главном граду, али се то очекује ових дана.
Милатовић је ушао у предсједничку трку након што је ДИК одбацио кандидатуру Милојка Спајића, предсједника Покрета Европа сад, јер је имао двојно држављанство. Анкете су и пред локлане изборе у Подгорици потцијениле Европу сад, која је тада остварила најбољи резултат у Главном граду. Демохришћанска странка је подржала кандидатуру Милатовића.
Јаков Милатовић има 36 година.

Бечић најмлађи предсједник Скупштине

Алекса Бечић је био најмлађи предсједник Скупштине, на чијем челу је провео 16 мјесеци и смијењен је у фебруару 2022. године у пакету са Владом Здравка Кривокапића.
За предсједника Демократа изабран је 2015. године. Годину раније, као функционер Социјалистичке народне партије (из које су поникле Демократе), био је носилац листе на локалним изборима у Подгорици под називом „Младост. Мудрост“. И он је економиста по струци. Његова Демократска Црна Гора је заједно са Демократским фронтом и Покретом УРА освојила власт на парламентарним изборима 2020. године. Демократе су понудиле Покрету Европа сад да на овим предсједничким изборима имају заједничког кандидата, а када је та понуда одбијена одлучено је да се Бечић кандидује.
Грађански покрет УРА, како је казао његов предсједник Дритан Абазовић, наредних дана ће донијети одлуку ком предсједничком кандидату ће дати подршку, а вјероватно ће то бити Милатовић или Бечић.

Даниловић за повлачење признања Косова

Горан Даниловић је завршио филозофију у Никшићу, био је новинар на РТЦГ-у. Један је од оснивача Радио Светигоре, замјеник главног уредника и уредник „Гласа Црногорца“.
Био је потпредсједник Нове и посланик ДФ-а, потом други човјек Демоса и посланик са листе те партије. Након расцјепа у Демосу, основао је Уједињену Црну Гору.
Био је министар унутрашњих послова у Влади такозваног изборног повјерења. Именован је на мјесто в.д. директора Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања у октобру 2021. године. Његова странка се залаже за повлачење признања Косова и укидања санкција Русији.

Драгиња 2018. добила 8,2 одсто гласова

Драгиња Вуксановић Станковић је правница, такође као и Милатовић дипломирала је са просјечном оцјеном 10. Докторирала је и предаје на Правном факултету у Подгорици од марта 2001. године.
Била је предсједница СДП-а и кандидаткиња те партије на предсједничким изборима 2018. године, а тада је освојила 8,20 одсто гласова. Њену кандидатуру аналитичари оцјењују као потребу СДП-а да има отклон према ДПС-у, услед евентуалног пораза Ђукановића на предсједничким изборима и даљег урушавања ДПС-а.
Мандић, Милатовић, Бечић и Даниловић блиски су Митрополији црногорско-приморској.
Мило Ђукановић - Sputnik Србија, 1920, 28.02.2023
РЕГИОН
Сви против Мила – у другом кругу
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала