Запад има два плана за Украјину – лудачки и екстра лудачки
20:05 03.03.2023 (Освежено: 21:17 03.03.2023)
© AP Photo / Andrew Harnik
Пратите нас
Запад са САД на челу има само две варијанте плана за постизање мира у Украјини: један је војно згазити Русију и натерати је да одустане од својих права и правде, други иде корак даље – распарчати Русију. Један план је лудачки, а други екстра лудачки. Тај предлог који нуде је на нивоу напуњеног и упереног пиштоља стављеног на сто.
Ово за Спутњик каже режисер и писац Драгослав Бокан који с горчином примећује да је Западу мало да победи Русију, него још жели њен распад на делове – „на Московљане и Уралце...“
То би значило да Русија више не постоји - чак је свеједно да ли је то совјетска Русија, царска, да ли је демократска транзициона аутошовинистичка Русија - никаква Русија, него ће то морати да буду региони који су међусобно вечно сукобљени.
„А Америка би ту уносила правила и давала подршку час једнима, час другима и правила на територији Русије неки нови Балкан, неку нову Индокину, неку нову Сирију“, упозорава Бокан који је и председник Института за националну стратегију. Он сматра да управо зато Запад има према кинеском плану за мир у Украјини однос као „ђаво према крсту“ – одбацује га.
„Мировни“ планови Запада
Притом, Кина, с друге стране, својим недавно предложеним планом за мир у Украјини у 12 тачака, уводи елемент реалполитике која, пореди Бокан, улази као неки цунами међу сва та Потемкинова села и разне пројекције нечега што би било пожељно, а не реално могуће.
„То је за Америку нешто језиво - помисао да неко може да разбије тај инкубатор једног решења. И зато је ту Кина својом хладном стратешком методом у ствари за њих велико изненађење и шок“, констатује саговорник Спутњика.
Он понашање Запада види кроз приступ двоструких стандарда и лицемерја.
„Запад увек ради супротно од онога што тврди да ради и покушава да читав свет држи у страху од њихових санкција, њихове војске, њихових казни, њихове подршке непријатељима суверености сваке од тих земаља које се налазе на оптуженичној клупи, на електричној столици, од Кине па до Србије.“
Те земље се, пак, истиче он, свака на свој начин одупиру том уцењивачком и разбојчничком императиву да треба да климају главом и раде шта им се каже.
Кина улази као трећи играч
Социолог др Слободан Рељић оцењује да је Кина уз типично источњачки приступ околностима у свету ушла у глобалну игру као трећи играч.
„Кад та сила уђе у игру њено понашање неће моћи да буде пасивно. Она улази у тренутку кад се деле карте, пред неку Јалту или неко спремање нечега у ком ће да се одреде нове координате. Наравно, не завршава се то истог тренутка, те координате морају да се среде, да свако заузме своје место. Али сад је време кад се успоставља нови светски поредак“, констатује Рељић.
Бука Запада, по његовом мишљењу, показује незадовољство јер су тамо свесни да овај трећи играч није благонаклон према америчком начину решавања проблема у свету.
Кључна линија раздвајања, напомиње социолог, иде линијом ко је увео санкције Русији: 14 одсто становништва живи у државама које су увеле санкције, а 86 живи у другим.
„Никога нису успели за годину дана да наведу да уведу санкције. То је тако моћна линија. Кина представља ту групацију. Она дакле улази на светску сцену као неко ко представља 86 одсто становништва. И она сад јавља свима – немојте да се бојите, нећемо дозволити да вас малтретирају“, напомиње Рељић.
Антируски модел једини дозвољен за САД
На питање може ли се рећи да кинески предлог није проруски како тврде западни медији, него је у интересу глобалне безбедности, Драгослав Бокан каже да за Американце важи само подела на проруски и проамерички модел.
„За њих је подела на то да је један једини дозвољен модел антируски, све друго је недозвољено. И ако ви не желите да будете проруски али не желите ни да будете антируски, ви сте аутоматски стављени под ознаку руских помагача, руске колоније, руских савезника. Није потребно уопште да ви будете на руској страни да би вас они оптужили, напали, казнили. Довољно је да не будете у антируској хистерији, него рецимо да будете ни тамо, ни вамо. Неутрална варијанта не постоји. Идеолошки фанатизам никад не признаје средњи пут“, примећује Бокан.
Као још једну важну особину западног приступа он издваја настојање да се поткопа суверенитет других држава.
„Због тога руше суверенитет Мађарске, Србије, делимични суверенитет Републике Српске, они руше покушај да Белорусија развија сувереност. А те земље не развијају навијачки однос – „живела Русија, смрт Америци“, него „живела сувереност“. Не каже се „не Америци“ што је ми не волимо, не зато што не волимо Дејви Крокета, а волимо Александра Невског. Него зато што они руше и идеале Дејви Крокета, они руше и сопствену сувереност, претварајући се у Молоха, у Франкештајна“, сликовит је Бокан, који са жаљењем констатује да је та хорор прича која је припадала жанру фантастике у готским романима краја 19. века сада постала део политичке свакодневице.
Антихришћански Запад
Надовезујући се на ову метафору, Рељић истиче да смо данас сведоци урушавања унутрашњег друштвеног поретка на Западу који постаје антихришћански и да, како оштро каже, „живимо са Антихристом“.
„То је нови месија који није божанског порекла, он је локалног земаљског порекла, а представља се као божанство. А кад се пренесе тачка ослонца једног друштва са божанског, што је ваша вертикала, на човека, сваки човек ће да мења правила како год му буде требало“, упозорава он.
Саговорници Спутњика се на крају осврћу и на положај Србије у новој глобалној конфигурацији која се ствара.
„Кинези су схватили да је српски народ реметилачки фактор онога што дави и Кину, и Русију, и Индију, све земље Брикса, све оне земље у огромној већини света које нису хтеле да буду на хистеричној украјинско-америчкој страни и да буду против Русије. Срби су ту важан фактор јер то је народ са својим верским осећањима и са својом традиционалном причом. И самим тим, ми одговарамо и кинеском погледу на свет“, каже Бокан, истичући да је на истом трагу и суседна Мађарска.
Напомиње и да је важно показати непопустљивост према триковима Запада и њиховим мамцима, али и да је неопходна међусобна солидарност.
Србија не тражи много
Кад слушате извештаје Кинеза и кад видите шта се дешава у ЕУ наравно да је Балкан место на које морате да обраћате пажњу ако хоћете да будете светски играч, напомиње Рељић, али и додаје:
„У том смислу наш положај је да није никад добро бити под пажњом светских сила. Али кад си већ под пажњом, онда је боље да их буде више ту.“
Бокан верује да управо захваљујући свом одмереном ставу, Србија има шансе да буде какав-такав посредник у преговорима Запада и Истока, али и зато што је апсолутно против условљавања. Србија истовремено од Запада, како каже на крају, не тражи много:
„Наш народ још живи у 1999. То је година која, као ни Косовски бој, никада неће престати. Иако извињење за то нећемо добити, наше извињење ће бити слобода. Не тражимо ми да нам вампир каже извини, ми тражимо да се вампир склони са попришта и да нас пусти на миру, да извуче зубе из нашег врата“.
Односи Америке, Кине и Русије били су и тема Спутњикове емисије Од четвртка до четвртка:
