https://sputnikportal.rs/20230303/veliki-preokret-u-eu-odlozena-odluka-o-zabrani-prodaje-benzinaca-i-dizelasa-1151832302.html
Велики преокрет у ЕУ: Одложена одлука о забрани продаје бензинаца и дизелаша
Велики преокрет у ЕУ: Одложена одлука о забрани продаје бензинаца и дизелаша
Sputnik Србија
Државе чланице Европске уније одлучиле су данас да одложе коначну одлуку о увођењу забране продаје нових возила с моторима на унутрашње сагоревање после 2035... 03.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-03T21:57+0100
2023-03-03T21:57+0100
2023-03-03T21:57+0100
економија
економија
свет – економија
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110013/54/1100135453_16:0:2377:1328_1920x0_80_0_0_b36378188d490c1fc4ebefdede4fefa4.jpg
Коначну одлуку требало би да донесу министри за заштиту животне средине који се састају 7. марта, а сада су заменици шефова сталних представништава држава чланица одлучили да одложе то за неки каснији састанак Савета ЕУ, објавио је портпарол шведског председавања Саветом Данијел Холмберг, не наводећи разлоге за одлагање.Преговарачи Савета ЕУ, које заступа државе чланице и Европског парламента постигли су крајем октобра прошле године начелни договор о уредби која предвиђа обавезну примену нулте стопе емисије нових аутомобила и комбија од 2035. године, што значи да се од тада више не би могли продавати нови аутомобили на бензин и дизел.После тога, договор је са своје стране потврдио Европски парламент на пленарној седници 14. фебруара и преостала је још коначна одлука Савета ЕУ да би уредба ступила на снагу.Међутим, у последње време почеле су да се чују критике, нарочито у Немачкој и Италији, две чланице с врло јаким аутомобилским индустријама, да је постављени рок преамбициозан и преурањен.Уз Италију и Немачку, резерве према овој уредби имају и Пољска и Бугарска. Ако би Немачка била суздржана, а Италија против, у Савету не би било довољно гласова за квалификовану већину. Одлука у Савету може да се донесе ако за њу гласа најмање 15 од 27 држава чланица, које имају најмање 65 одсто становништва ЕУ.Ни у Европском парламенту није било уверљиве већине. За одлуку је гласало 340 посланика, 279 је било против, а 21 посланик је био суздржан. Уредбу су подржали посланици социјалдемократа, зелених и либерала, пренео је "Јутарњи лист".
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, свет – економија, енергетика
економија, свет – економија, енергетика
Велики преокрет у ЕУ: Одложена одлука о забрани продаје бензинаца и дизелаша
Државе чланице Европске уније одлучиле су данас да одложе коначну одлуку о увођењу забране продаје нових возила с моторима на унутрашње сагоревање после 2035. године, објавило је шведско председништво ЕУ.
Коначну одлуку требало би да донесу министри за заштиту животне средине који се састају 7. марта, а сада су заменици шефова сталних представништава држава чланица одлучили да одложе то за неки каснији састанак Савета ЕУ, објавио је портпарол шведског председавања Саветом Данијел Холмберг, не наводећи разлоге за одлагање.
Преговарачи Савета ЕУ, које заступа државе чланице и Европског парламента постигли су крајем октобра прошле године начелни договор о уредби која предвиђа обавезну примену нулте стопе емисије нових аутомобила и комбија од 2035. године, што значи да се од тада више не би могли продавати нови аутомобили на бензин и дизел.
После тога, договор је са своје стране потврдио Европски парламент на пленарној седници 14. фебруара и преостала је још коначна одлука Савета ЕУ да би уредба ступила на снагу.
Међутим, у последње време почеле су да се чују критике, нарочито у Немачкој и Италији, две чланице с врло јаким аутомобилским индустријама, да је постављени рок преамбициозан и преурањен.
Уз Италију и Немачку, резерве према овој уредби имају и Пољска и Бугарска. Ако би Немачка била суздржана, а Италија против, у Савету не би било довољно гласова за квалификовану већину. Одлука у Савету може да се донесе ако за њу гласа најмање 15 од 27 држава чланица, које имају најмање 65 одсто становништва ЕУ.
Ни у Европском парламенту није било уверљиве већине. За одлуку је гласало 340 посланика, 279 је било против, а 21 посланик је био суздржан. Уредбу су подржали посланици социјалдемократа, зелених и либерала,
пренео је "Јутарњи лист".
