Српски научник на челу тима који је открио два пара патуљастих галаксија
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Српски научник предводио је тим са америчког универзитета у Алабами који је открио два пара патуљастих галаксија које се спајају, при чему сваки пар има дуо црних рупа које ће се ускоро сударити, што је значајно јер може да пружи детаље о раном формирању великих галаксија, као и супермасивних црних рупа које вребају у њиховим центрима.
Реч је о Марку Мићићу, студенту докторских студија астрофизике на Универзитету у Алабами, који је поводом тог открића објављеног у научном часопису „Астрофизикал џурнал“, за Танјуг изјавио да се галаксије у свемиру непрестано сударају и да је то основни начин како расту и еволуирају кроз време.
Црне рупе у патуљастим галаксијама
Судари великих галаксија, сличних нашем Млечном путу, детаљно су проучени, док су судари патуљастих галаксија, које су иначе најчешћи тип галаксија, потпуно занемарени, а ти судари су веома битни јер је рани свемир био испуњен патуљастим галаксијама које су се међусобно сударале, расле и еволуирале и стога могу да дају информације о најранијим фазама формације и еволуције галаксија, о којима не знамо много, указао је Мићић.
„Свака галаксија садржи масивну црну рупу у свом језгру, милионима пута теже од Сунца, међутим не знамо одакле су оне дошле и како су нарасле. Црне рупе у патуљастим галаксијама нуде одговор на те мистерије. Иако су патуљасте галаксије и њихове црне рупе изузетно битне за астрономију, веома мало су истражене. Ово је због тога што су патуљасте галаксије мале, не емитују много светлости, и изузетно је тешко детектовати их, а још теже уочити две такве галаксије у процесу судара. Још је теже, готово немогуће, детектовати присуство црне рупе у патуљастој галаксији“, навео је Мићић.
На питање како је тим дошао до тог открића, Мићић је навео да је, након што је идентификовао проблем, уочио важност тог проблема за астрономију, и дошао на идеју како да га реши.
Наиме, како је објаснио, црне рупе које активно акретују (усисавају) материјал би требало да произведу врло специфичну емисију електромагнетног зрачења у инфрацрвеном и X делу спектра, тачније црне рупе не емитују ништа, већ материјал који бива усисан се загрева и производи емисију.
„Онда сам користио свемирске телескопе Chandra (X-ray телескоп) и WISE (инфрацрвени телескоп) да скенирам читаво небо тражећи X-ray и инфрацрвене сигнале акретујућих двојних црних рупа. Када сам формирао узорак потенцијалних кандидата, онда је требало урадити додатне провере да би се утврдило који су сигнали стварно произведени од стране двојних акретујућих црних рупа. Такође, неопходно је било установити својства галаксија у којима се те црне рупе налазе, потврдити да су у питању патуљасте галаксије, и потврдити да су у процесу судара. То смо успели да урадимо користећи оптички телескоп CFHT на Хавајима. Посматрали смо галаксије, одредили њихове величине и количину светлости које емитују да бисмо потврдили да су у питању патуљци, а затим смо тражили потврду да су заправо у процесу судара”, рекао је Мићић.
Структура галаксија може да се поремети
Он даље наводи да галаксије које међусобно интерагују често добијају ирегуларне облике и морфологију, а да због међусобне гравитационе интеракције, структура галаксија може да се поремети, и да дође до формације различитих плимских структура, на пример плимских репова или мостова.
„Овакве структуре се појављују искључиво у сударима галаксија. Користећи CFHT телескоп, успели смо да потврдимо да се два пара акретујућих црних рупа заправо налазе у патуљастим галаксијама које у процесу судара и које показују изузетно проминентне плимске структуре. Први пар са састоји од патуљасте галаксије на око 800 милиона светлосних година, која показује присуство изузетно дугачког плимског репа. Галаксија се вероватно налази у касним фазама судара, и реп је заправо настао од још мање галаксије која је потпуно разорена и уништена услед гравитационе силе од свог већег комшије. Ову галаксију смо назвали Мирабилис“, казао је српски научник.
Други пар, састоји се од две патуљасте галаксије на око 3,2 милијарде светлосних година, а галаксије су повезане плимским мостом.
„Вероватно су у раној фази судара, већа галаксија привлачи звезде и гас са мање галаксије, и полако је разара. Ове две галаксије смо назвали Елстир и Винтеуил“, навео је Мићић.
Важно откриће за свет астрономије
На питање шта ово откриће значи за свет, Мићић одговара да за свет не значи много, али да ће за свет астрономије бити од изузетног значаја.
„Ово откриће ће омогућити прве директне студије најранијих фаза еволуције галаксија. Такође присуство акретујућих парова црних рупа може решити проблем настанка супермасивних црних рупа и може бити значајно за будуће студије гравитационих таласа произведених у сличним сударима. Ово су велика неодговорена питања и ово откриће може имати фасцинантне импликације на разне области астрономије. Стога велико интересовање научних медија широм света“, рекао је Мићић.
Како је додао, истраживање траје две године и још није завршено.
Тим је у међувремену открио још два слична пара, а тренутно се ради на посматрању ових објеката са другим телескопима.
„Користимо Гемини телескоп на Хавајима да студирамо тачне масе галаксија, хемијску композицију и како активне црне рупе утичу на живот галаксија. Онда, користимо радио телескоп VLA. Заједно са Цхандра посматрањима, VLA ће нам дозволити да одредимо масу црних рупа кроз конструкције фундаменталне равни активности црних рупа. Даље користимо инфрацрвени Џејмс веб телескоп да проучавамо формацију звезда у овим галаксијама и да одредимо масе црних рупа кроз још један, независан метод, посматрањем короналних емисионих инфрацрвених линија. На крају, користимо и Хабл телескоп да проучавамо како судари патуљастих галаксија утичу на активност црних рупа и формацију нових Звезда“, рекао је Мићић.
