Шта су будистички монаси прорекли Русији: Ништа неће бити исто
10:30 05.03.2023 (Освежено: 12:10 05.03.2023)
© Sputnik / Евгений Епанчинцев
/ Пратите нас
Многи народи Русије ових дана празнују будистичку Нову годину, која се обично обележава у периоду од краја јануара до почетка марта. За многе народе Сибира то је најважнији празник, који се прославља две седмице. Ове године будистичка Нова година наступила је 21. фебруара у Бурјатији, Калмикији и Туви, односно 23. фебруара на Алтају.
У Бурјатији се празник зове Сагалган, у Калмикији Цаган Сар, Тувинци га зову Шага, а алтајски народи Чага Бајрам. Сви ти називи се преводе као „бели месец“, јер се датум рачуна по лунарном календару. Верује се да током две седмице светковина може да се предвиди будућност.
Зец јачи од Тигра
Према будистичкој традицији, свака годинa има симбол – једну од 12 животиња, као и свој природни елемент – воду, ватру, земљу, метал или дрво. Одлазећу годину Тигра смењује година Зеца.
Пре 12 месеци заменик шефа Будистичке традиционане санге Русије за Северозападни федерални округ, лама Буда Бадмајев, на молбу Спутњика је дао прогнозу за 2022. годину:
„Година ће бити тешка. И као најдивљија звер – променљива, двосмислена. Та звер је, као што знамо, на први поглед мирна, али је увек спремна да нападне“.
Бадмајев сада објашњава да се Тигар заиста показао: „Очекивали су се страшни догађаји. И они су се догодили – видели смо то по сложеној ситуацији у свету“.
Ова година, међутим, према његовим речима, потпуна је супротност претходној. Зец је тиха и мирна животиња, што говори о стабилизацији у свим сферама живота.
„Зец доприноси свим могућим везама и уједињењу – то могу бити, на пример, окупљања у уском кругу, али и много масовнији догађаји. Треба ставити акценат на пријатељство и сарадњу, тада ће се све постепено исправити“, уверен је Бадмајев.
Према његовом мишљењу, посебну пажњу 2023. године треба посветити породици, јер управо она „ствара чврст унутрашњи ослонац за свакога“. Када се међу најрођенијима створи раздор, настају и сви други проблеми.
„Рецимо, човек остане без посла. Има жену, децу. Да, материјална ситуација се погоршала, али породица се због тога неће распасти. Укућани седну заједно и одлучују како да живе даље. Исто је тако и у размерама државе: ако је осећај јединства снажан, нико не може да јој науди“.
Некоме помаже вера, некоме традиција и заједнички интереси. Главно је, према речима Бадмајева, да се увек има у виду да се свет не ограничава на конкретно „ја“. Около живе људи и сви су они различити.
„Треба научити како да се ти људи прихвате, како да се развија узајамно поштовање. Мир и спокој унутар нас су залог јаке духовне заштите“, наглашава лама.
Прогнозе монаха, наравно, могу бити различите.
„Постоји мноштво нијанси. Да би се све узело у обзир и саставила потпуна слика долазеће године, потребно је веома много времена. Због тога обично свако говори о само једном аспекту. На крају се све слаже у јединствену целину. Према томе, сви су у праву“, наводи духовни учитељ.
Ипак, не треба се потпуно уздати у астрологију – велику улогу у будућим догађајима игра сам човек.
„Будизам учи да је свако дужан да у себи негује доброту и љубав према свему живом. Ја увек говорим: оно што се догађа у свету одређује наша духовна пракса. Што су дубљи наша љубав и саосећање с људима из наше околине, то ће нам бити лакше да изађемо на крај са свим тешкоћама“, објашњава лама.
Разлика између кинеске и будистичке Нове године
Година Плавичастог зеца наступила је у поноћ 20. фебруара. Месец дана пре тога празник је обележен по кинеском календару, који често поистовећују с будистичким. Они су, заправо, различити, мада имају доста заједничких црта: 12 животиња и пет елемената, оријентацију на небеска тела. Ради лакшег израчунавања месечевих фаза, у оба календара су уведени 60-годишњи циклуси. Ипак, подударања се веома ретко догађају.
Будистички Сагалган се обележава у периоду од краја јануара до средине марта и траје 15 дана. Датум почетка године утврђује се уз помоћ специјалних астролошких таблица. У Русији се празник званично обележава у Туви, Калмики и Бурјатији
Фигурице од теста и заставице на кућама
Сагалган је познат не само по предсказањима, него и по обредима. Један од најважнијих је дугжуба. Уочи Нове године будисти узимају по комадић теста – табален. Њега треба протрљати по целом целом телу, замишљајући како се из организма избацују болести и негативне емоције. Затим се табален баца у ватру, запаљену недалеко од дацана (будистичког манастирског комплекса).
Суштина ритуала је духовно очишћење. Терет невоља и несреће треба оставити у прошлости да би се успешно прешло у нову годину.
Од теста се такође прави фигура човека која се ставља у велики пехар заједно с новцем, остацима хране и непотребним посуђем. То је својеврсно искупљење – да би несрећа напустила дом. Вече уочи Сагалгана верници све то носе до најближе чистине и бацају уз речи: „Одлази одавде!“, а потом се враћају кући. Најважније је не освртати се да се зло не би вратило.
Ипак, најбоље је одржати церемонију у храму. Током целог дана и ноћи тамо се одржавају посебне службе – хурали. Затим настојник манастира свима честита Нову годину, а учесници размењују празничне свилене мараме.
На Сагалган се куће украшавају разнобојним заставама које симболизују природне елементе. Чита се специјални молебан „Монлам Ченмо“, који говори о 15 чуда које је Буда Шакјамуни извео у индијском граду Шравасти. Од тих ритуала зависи цела следећа година.
